ИНФО

Додељени уговори за субвенције пољопривредним произвођачима

Град Бор је и ове године одобрио субвенције за помоћ пољопривредним произдвођачима. По основу расписаног конкурса за куповину јуница, оваца и садног материјала за воћарство и виноградарство, потписано је 30 уговора и то 19 за куповину садница, 4 уговора за куповину јуница и 7 за куповину оваца.

“Наша жеља је да што већи број пољопривредних произвођача конкурише и на тај начин ће се села развијати, а и део становништва ће остати да живи у селима”, истакао је Миливоје Јаношевић, заменик градоначелника.

Ове године за субвенције, из градског буџета, издвојено је 45 милиона динара. Како би се подстакли пољопривредни произвођачи да увећају своју производњу, наредне године из локалног буџета, за развој пољопривреде на територији града Бора биће издвојено 50 милиона динара.

08.11.2022. - 09:03 у Вести

Михољски сусрети села одржани у Горњану

Други по реду Михољски сусрети села, под покровитељством Министарства за бригу о селу а уз подршку Града Бора, одржани су у селу Горњане.

„Право је задовољство бити данас у Горњану, прелепа манифестација којом сви можемо да се дичимо. Из Горњана је отишла једна прелепа слика којом смо показали да заједно са Министарством за бригу о селу, бринемо бригу о селима И да наша села имају перспективу и будућност”, истакла је Милена Станојковић Кожовић, члан Градског већа.

Посетиоци су поред наступа културно уметничких друштава могли да уживају у богатим гастрономским укусима. На штанду КУД “Петар Радовановић” из Злота владало је највеће интересовање посетилаца те су и према мишљењу стручног жирија освојили прво место.

Ништа мање успешно није било ни Етно удружење “Јагњилово” из Јасикова коме је припало друго место, док је треће место заузео Актив жена “Ластино гнездо”.

Поред продајне изложбе суванира, рукотворина и предмета старих заната организована су и спортска надметања у бацању камена са рамена, скоку из места, надвлачењу конопца, надвлачењу штапа и пикаду.

Најлепше сувенире направила је Мирјана Стојковић из Бора, док су “Вредне влајине” из Рудне главе биле најуспешније у народним рукотворинама и изради и очувању предмета старих заната. Све укупни победници у спортским вештинама били су представници села Метовнице.

Како традиција налаже, изабрана је и лепотица “Михољских сусрета села 2022”. Титулу најлепше понела је Марија Станчуловић из Оштреља, прва пратиља била је Марта Митић из Д. Б. Реке, док је друга пратиља Драгана Милошевић из Бучја.

Поред села домаћина, у Културно – уметничком програму наступила су Културно уметничка друштва из десет борских села. Кроз манифестацију приказано је богатство кроз културу, историју и традицију.

Борска села су још једном показала оно најлепше и највредније што је и основни циљ манифестације а то је неговање изворних и правих вредности.

05.11.2022. - 23:28 у Вести

Село Горњане домаћин овогодишње манифестације “Михољски сусрети села”

„Михољски сусрети села 2022“ ове године биће одржани 5. новембра, а домаћин манифестације биће село Горњане.

Михољски сусрети села организују се у сарадњи и под покровитељством Министарства за бригу о селу, а град Бор је један од 50 локалних самоуправа који је добио средства за ову манифестацију, рекла је Милена Станојковић Кожовић, члан Градског већа.

“Наш познати песник, Љубивоје Ршумовић, који је био на челу жирија, рекао је: “Док је села и сељака Србија ће бити јака“ и то је концепт које министарство шири, да се села јачају и на овакав начин. Град Бор поред свих улагања инфраструктурних и комуналних  којима се труди да ојача наша села, важно је да у домену културе и традиције, створимо лепу атмосферу и да наша села имају перспективу, да покажемо да села треба да живе и буду јака. Циљ манифестације је да се покаже све врлине наших села, очекујемо велики број учесника и надам се да ћемо послати у Србију и у свет једну лепу слику о традицији и култури коју наша села негују и сигурна сам да ће субота протећи у знаку наших села”, нагласила је Милена Станојковић Кожовић

Целодневни програм почеће у 10 часова припремањем традиционалне хране и отварањем продајне изложбе сувенира, рукотворина и предмета старих заната, а које ће бити оцењено од стране стручног жирија.

У оквиру програма „Михољски сусрети села 2022“ биће организована и спортска такмичења у бацању камена с рамена, скоку из места, надвлачењу конопца, надвлачењу штапа и пикаду.

Културно уметнички програм својим наступом употпуниће сеоска Културно уметничка друштва.

Манифестација се завршава етно радионицом и дружењем учесника сусрета.

04.11.2022. - 15:15 у Вести

Реализован пројекат “Заједно за Бор без дима”

Град Бор је у сарадњи са организацијом „Друштво младих истраживача”, „Алтернатива Бор” и „Дом омладине Бор” реализовао пројекат под називом „Заједно за Бор без дима”, подржан од стране Швајцарске развојне агенције.

Један од  најважнијих резултата пројекта је тај да је мониторинг тим прерастао у стално радон тело за праћење квалитета ваздуха.

„Пројекат има заиста важне резултате међу којима је важно истаћи то да је мониторинг тим у оквиру којег су вршене све све анализе и процене квалитета ваздуха прерастао у стално радно тело које је усвојило Градско веће града Бора. Град Бор је препознао потребу и издвојио буџетска средства за развој локалне мреже мерних станица и свих акционих планова”, истакао је Срећко Здравковић, члан Градског већа.

Швајцарска развојна агенција коз програм „Заједно за активно грађанско друштво” подржава велики број организација грађанског друштва које се залажу за очување и побољшање стања животне средине. Организације утичу на креирање стратегија и акционих планова који имају за циљ да побољшају стање животне средине, а исто тако и да, заједно са локалним самоуправама, раде на решавању проблема грађана у локалним заједницама.

„У оквиру пројекта који је спроведен у Бору грађани се редовно информишу о квалитету ваздуха и едукују о начинима заштите у одређеним ситуацијама. Такође израђене су и препоруке за план квалитета ваздуха који је у процесу израде и чије усвајање се очекује у наредном периоду”, рекла је Биљана Ђусић Радмиловић, из Швајцарске развојне агенције.

Циљ пројекта био је јачање сарадње локалне самоуправе и свих субјеката који се баве заштитом животне средине, као и укључивање јавности  у процесе доношења одлука и информисаности о подизању еколошке свести грађана.

„Даље активности усмерене су на проширење делатности радног тела за праћење квалитета ваздуха који ће се бавити и праћењем квалитета вода, управљањем отпада и заштитом очуваних природних вредности на територији града Бора. Целом овом пројекту су изузетан допринос дали локална самоуправа, као и организације „Алтернатива Бор” и „Дом омладине Бор”, истакао је Топлица Марјановић из Друштва младих истраживача.

03.11.2022. - 11:28 у Вести

Нова ауто чистилица ЈКП “3. октобар пуштена у рад

Ауто чистилица коју је недавно град купио за потребе ЈKП “3.октобар” данас је по први пут изашла на улице Бора.

Ово је осма машина која је ове године купљена средствима из буџета града Бора, а за обнављање возног парка овог предузећа издвојено је близу миллион евра.
Набавком нових радних машина за ово комунално предузеће подићи ће се ниво и квалтет услуга, а град ће бити чистији и уреднији, рекао је градоначелник Бора приликом обиласка чистилице на терену.

“Зановили смо возни парк Јавно комуналних предузећа и сада је задатак руководиоца да капацитете и услуге подигну на много виши ниво. Од услуга извожења смећа прања улица, кошења траве, скупљања лишћа што је сада актуелно, да то заиста буде како и треба да буде у граду Бору који је један од најразвијенијих градова у Србији”, рекао је Александар Миликић, градоначелник Бора.
Наредне године наставиће се куповина радних машина, додао је градоначелник који је нагласио да машине остају у власништву града, а да се дају на коришћење јавно комуналним предузећима. Циљ је подићи цену рада и приходе предузећа, а самим тим и зараде како би радници остали да раде у тим предузећима, где ће имати и добре услове рада и зараду.

“Почев од данашњег дана ЈKП “3.октобар” регистровало је најсавременију чистилицу, мислим да таквих чистилица нема у Србији. Зановљавањем возног парка подићи ћемо максимално ниво одржавања комуналне инфраструктуре у граду”, рекао је Радмило Гушевац, директор ЈKП “3.октобар”.


Нова ауто чистилица има товарни простор запремине пет тона за утовар смећа које покупи на улици, усисивач који служи за скупљање лишћа и систем четки које чисте и уклањају смеће са коловоза, С обзиром да ауто чистилица има и прскалице са предње и задње стране моћи ће да обавља и прање улица.

02.11.2022. - 13:57 у Вести

Град Бор наставља са откупом акција Центроистока

На састанку са малим акционарима некадашњег трговинског ланца Центроисток са представницима локалне самоуправе разговарало се о откупљивању акција од 417 акционара, чиме град Бор постао већински власник овог предузећа.


Градоначелник Бора, Александар Миликић, истиче да су од 2017 године, када је он дошао на чело града, уз помоћ Министарства привреде успели да спрече приватизацију Центроистока који је требао бити продат по багателној тржишној цени.


“Успели смо да спречимо ту приватизацију, да купимо 8 проената акција и да град Бор постане акционарско друшво са 79 процената акција АД Центроисток и сада намирујемо, а морам да кажем, непоштено у претходном периоду изостављене суграђане и акционаре који су свој раднии век и живот оставили у Центроистоку и који су били заборављени пре свега од Центроистока, али богами и од свих оних осталих који су упропастили Центроисток. Сада их намирујемо тако што ћемо им дати могућност да од њих откупимо акције по тржишној цени преко брокерске куће и већ је спремно педесетак уговора да се наредних дана потпишу код нотара“, нагласио је Александар Миликић.
Циљ Градске управе је да до краја године град Бор постане већински власник Центроистока и на тај начин у потпуности управља Центроистоком.
Пре месец дана град Бор је заједно са управом Центроистока уредио градску зелену пијацу, а за наредну годину планира се уређење спољашњег дела пијаце и свих објеката који ће бити у функцији грађана.
Тржишна цена акције је 850 динара, а град је из буџета за откуп акција од малих акционара издвојио 15 милиона динара. Центроисток поседује зелену пијацу и 45 објеката у граду и селима.

 

02.11.2022. - 08:28 у Вести

Званично почела грејна сезона

Званична грејна сезона према препоруци Владе републике Србије и Удружења „Топлане Србије“, почела је данас.


Због ниских јутарњих и вечерњих температура ЈKП Топлана почело је са грејањем пре више од десет дана и током овог периода санирана је већина кварова на вреловодима и магистралним водовима.
Градоначелник Бора са сарадницима је данас поводом почетка званичне грејне сезоне посетио ово комунално предузеће.


„Сви већи проблеми су отклоњени у претходном периоду. Било је преко 170 пробоја на вреловодима, магистралним водовима јер је, нажалост, систем стар 40 година као и котлови. Циљ нам је да ове године грађани Бора осете боље грејање, много бољу услугу коју ће нам пружити Јавно комунално предузеће „Топлана” које ће наредних дана водити рачуна о спољној температури, тако да ће током хладних дана подизати температуру грејања. Тренутно људи из Топлане загасују котлове због високих спољних температура, али и због самог енергента који је врло квалитетан и држи температуру”, истакао је градоначелник Миликић.


Он је додао да управници зграда морају да поведу рачуна о системима грејања у зградама, јер тако нешто није у надлежности Топлане и да могуће кварове на секундарној мрежи пријаве радницима у Топлификацији.
На залихама овог предузећа има 30 хиљада тона високо калоричног угља, свакодневно стижу и уговорене количине овог енергента и све је спремно да се крене са грејном сезоном.

01.11.2022. - 14:55 у Вести

О популационој политици и демографији разговарали “Фондација Дајана Пауновић” и локална самоуправа

Делегација “Фондације Дајана Пауновић“ и представници локалне самоуправе разговарали су данас на тему демографије и популационе политике.


Статистички подаци, када је демографија у питању су поражавајући, чуло се на састанку, али заједничким радом локалних самоуправа, државе и невладиним сектором који се бави породицом као основном ћелијом друштва, демографска слика се битно може поправити.
Битно је јачати локалну инфраструктуру и стварати једнаке услове за све грађане било да живе у руралним или урбаним срединама како људи не би емигрирали у веће градове.


“Оно што је најважније на државној агенди, агенди фондације, али и када је у питању Европска унија, јесте демографија и популациона политика. Због тога смо данас овде. Знамо да су статистике поражавајуће када је демографија у питању, али радимо на томе да поправимо демографску слику наредних година. То не може да се деси преко ноћи, али верујем да ћемо кроз деценију дати добре резултате уколико будемо сви уједињени. Свака локална самоуправа суочава се са својим специфичним проблемима, а ми смо многе од њих детектовали и решавали их са челним људима на локалу. Демографија је сада у фокусу јер по свим статистичким подацима и приликом посете свакој локалној самоуправи, дошли смо до закључка да полако постајемо мањина у сопственој земљи, а то не смемо да дозволимо”, рекла је Дајана Пауновић.

Битно је јачати локалну инфраструктуру и стварати једнаке услове за све грађане било да живе у руралним или урбаним срединама како људи не би емигрирали у веће градове, додала је Пауновић.


“Драго ми је што је Дајана Пауновић препознала Бор као један од врло интересантних градова у којем и којем треба да се прича када је у питању демографија и раст популације. Данас су услови живота у Бору другачији него што су били пре неколико година. Имамо сигурног стратешког партнера, сигуран приход, просечну зараду од 86.900 динара и просечну зараду у компанији Зиђин од 107.500 динара. Kада имају сигурност, млади се одлучују да формирају породицу и то је оно што је предност градова као што је Бор, а нама то даје задатак да кроз низ пројеката изградње нових насеља, зауставимо тренд раста цена станова, како би млади људи могли да по што повољнијим условима купе станове и овде формирају породицу. Можемо да кажемо да је Бор град будућности у којем остају млади, долазе млади у потрази за добрим послом и добром зарадом, а наше је да уредимо и створимо услове да што већи број младих људи остане да овде живи и ради”нагласио је Александар Миликић, градоначелник Бора. “

У оквиру популационе политике, град Бор у последњих пет година издваја финансијска средства за прворођено, другорођено, треће, четврто и пето рођено дете, бесплатно обданиште за треће дете, бесплатне уџбенике за децу нижих разреда, вантелесну оплодњу, помоћ незапосленим трудницама, за помоћ у кући, додао је градоначелник.

31.10.2022. - 20:30 у Вести

Додељени уговори за три мере запошљавања

Град Бор наставља са Локалним акционим планом запошљавања, па су тим поводом у Градској управи додељени уговори за три активне мере запошљавања, самозапошљавање, стручну праксу и послодавце за отварање нових радних места из категорије теже запошљивих лица.


Све мере финансира град Бор који је за те намене из градског буџета ове године издвојио 48, 5 милиона динара.


„Један од нових програма је тај у којем ми, као Град, помажемо при запошљавању нових лица код већ регистрованих предузетника, где дајемо 300 хиљада динара да запосле нова лица, уведу их у посао и задрже их као запослене у својим предузећима. Посебно сам поносан на то што се кроз програм самозапошљавања у последње четири године стално запослило 76 људи. То значи да смо, програмима града Бора, давањем субвенција за отварање приватних предузећа запослили 76 људи који су наставили да раде после прве године пословања. То је једна мини фабрика у којој људи сами производе, а ти приватници су данас порасли у привредном смислу и почели да запошљавају друге људе, а ми им опет дајемо за то новац. То је наш успех и наставићемо наредне године са овим програмима и на овај исти начин стимулисати оне који нису у области рударства, а којима треба помоћ града Бора за запошљавање“, истакао је Александар Миликић, градоначелник Бора.
Kроз ове програме запошљавања које субвенционише град Бор, ове године биће радно ангажовано 260 лица.

„Позивамо послодавце, с обзиром на то да има средстава за још 12 новоотворених радних места, да поднесу захтев за остваривање права на ову субвенцију, што ће бити могуће до 30. новембра. Kада је у питању самозапошљавање, ово је други круг јавних позива и локална самоуправа је издвојила 2,1 милион динара за седам нових предузетника. За меру стручне праксе, за коју је град издвојио 7,5 милона динара за ангажовање 30 младих људи у јавном сектору, ово је такође други јавни позив, Локална самоуправа финансира и меру јавних радова за коју су исто тако била два јавна позива за 168 лица. Тренутно је ангажовано 64 лица код седам послодаваца из јавног сектора, а имамо и једно удружење грађана које је ангажовало особе са инвалидитетом“, рекла је Лидија Начић, директорица НСЗ у Бору.

После вишегодишњег чекања на посао Kристина Тричковић решила је да се окуша у предузетничким водама.

„Дуго нисам могла да се запослим, дошла сам на редовну пријаву на Завод и чула сам за ту могућност да добијем субвенцију за самозапошљавање. Одлучила сам да пробам и направила сам пословни план који је прошао. Желела сам одмалена да имам своју фирму, тако да сам сада у томе и успела. Отворила сам књиговодствену агенцију и надам се да ћу се у будућности успешно бавити тиме“, нагласила је Kристина.

Смиља Босиоковић је добила уговор за стручну праксу.


„По струци сам медицинска сестра васпитач, у обданишту Бамби сам и на стручној пракси. Много волим децу и зато ми овај посао много значи.Захвална сам свима који су ми помогли у вези са стручном праксом“, рекла је Смиља.
Додељено је 35 уговора, седам за самозапошљавање (већ је исплаћено по 300 хиљада), седам за стручну праксу, а код 18 послодаваца запошљен је 21 радник.

 

28.10.2022. - 19:00 у Вести

Одржана презентација нацрта буџета града Бора за 2023. годину

Представници Одељења за финансије и јавне набавке одржали су данас презентацију нацрта буџета града Бора за 2023. годину, као и округли сто у оквиру којег је било могуће дати конкретне предлоге за измену нацрта буџета.

 

 

 

 

 

 

 

Kако је нагласила Зорана Гајић, начелница Одељења за финансије и јавне набавке, нацрт буџета израђен на 5,18 милијарди динара, а у складу са оствареним приходима и пројекцијом до краја године, очекује се да ће основни буџет бити 6 милијарди динара. Највећи удео у буџету од 41,23 одсто заузимају капиталне инвестиције, односно 2 милијарде и 140 милиона.


„У току припрема Нацрта о буџету сви корисници јавних средстава доставили су своје предлоге који су били разматрани и углавном су уврштени у буџет. Једино што није могло бити уврштено је што је преко одређених лимита које добијамо из министарства финансија и та додатна средства ће бити разматрана у току израде предлога буџета. Што се тиче учешча грађана ове године смо радили на транспарентности где су запослени у Одељењу за финансије и јавне набавке били распоређени у граду на нашим буџетским штандовима у току августа месеца где су се прикупљали предлози у наше буџетске кутије“, нагласила је Зорана Гајић.


Предлози грађана, којих је било 309, биће разматрани током израде предлога буџета, с обзиром да су прикупљани током целог лета на буџетским штандовима Одељења за финансије и јавне набавке.
Јавна расправа траје до 3. новембра, након које иде сагледавање свих предлога, а од 31. октобра до 2. новембра, у граду ће на више локација бити постављени штандови где ће грађани моћи да дају своје предлоге.

 

28.10.2022. - 18:15 у Вести
Accessibility by WAH