ИНФО

У сали Градске управе одржана је јавна презентација стратегије урбаног развоја града Бора која је рађена у сарадњи са еУправа плус програмом и једна је од квалитетно израђених стратегија, а којом се утврђују приоритетни циљеви као и све мере за даљи развој.

„Стратешки пројекти су идентитет урбаног подручја, зелена енергетска транзиција, урбана мобилност, иновативна и паметна економија као и друштвено благостање. Дати су циљеви и специфичне мере које је неопходно предузети али и могући извори финансирања а да то није буџет града Бора. Јавни увид траје до 18. новембра ове године, а сва заинтересована лица могу извршити увид у овај документ на сајту града Бора (www.bor.rs) у одељку јавни позиви где се може преузети цео документ као и образац за достављање примедби и сугестија„, истакла је Драгана Николић Неграновић, заменик начелника Одељења за урбанизам.

На састанку присуствовали су чланови радне групе, савета за праћење урбаног развоја града Бора, представници јавних предузећа и сва заинтересована лица за ову област. У изради стратегије учествовали су представници цивилног сектора који су дали велики допринос као и представници научних институција који су дали квалитетне предлоге и идеје за реализацију пројеката.

У току су завршни радови на реконструкцији спољног дела ОШ „Свети Сава“, ОШ „Бранко Радичевић“ и ШОСО „Видовдан“. Од самог оснивања, школе су последњи пут биле реконструисане пре 40 година.

Уређење фасаде, крова и лимарије даће потпуно нови изглед школама. У оним деловима школе где је реконструкција завршена, учионице су знатно топлије што је јако важно.

„Наредне године у плану је реконструкција фискултурне сале али и дечијих игралишта на отвореном која се налазе поред школа. Такође, у наредној години ућиће се у процес санације и реконструкције учионица како би и унутрашњи део школе био лепши и пријатнији. Увођењем система дигитализације пратићемо савремене трендове, а запосленима у школама омогућићемо боље услове рада. Сигуран сам и видим да у Бору имамо добре учитеље, наставнике, професоре и васпитаче, треба то да гајимо и да помажемо свима њима и да направимо боље друштво за све“, истакао је градоначелник Бора, Александар Миликић.

Из локалног буџета, за реконструкцију школа, издвојено је 65 милиона динара.

У кругу Дома здравља изводе се радови на асфалтирању паркинг простора и прилаза одељењу лабораторије. Уређен је прилаз до хитне службе а у наредних годину дана асфалтираће се цео потез око ове здравствене установе јер је безбедност пацијената најбитнија.

„Асфалтираће се паркинг простор за још 20-ак возила као и прилаз до самих одељења. У наредних годину дана уредиће се цео потез око Дома здравља. Безбедност пацијената нам је на првом месту те смо до сада уредили и прилаз до хитне службе а у наредних годину дана цео простор око Дома здравља имаће потпуно нови изглед“, истакао је Марко Николић, члан Градског већа.

Планом радова предвиђено је обележавање вертикалне и хоризонталне сигнализације али и паркинг простора који ће бити обележене  за особе са инвалидитетом.

Изградња цркве на градском гробљу је у завршној фази. Наредних дана уређиваће се унутрашњост храма како би све било спремно за прву литургију.

“У разговору са нашим свештенством СПЦ, направили смо договор да у овој години изградимо храм на градском гробљу. Радови су у току сада следи опремање, и ако Бог да, очекујемо да за задушнице све буде спремно када ће бити одржана и прва литургија. Људи су се отуђили једни од других, живе неки савремен и брз живот, заборављају на културу, традицију и веру. Када направите овако нешто, а направили смо га сви заједно, осећате се добро јер сте се сетили својих корена, историје и предака”, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Миликић додаје да ће се и наредне године радити на овом пољу. На захтев наше цркве, наредне године у плану је реконструкција и изградња нових храмова у нашим селима.

На саобраћајници која спаја Кривељ и Мали Кривељ, механизација компаније Зијин ради на санацији и уклањању одрона који се обрушио на пут угрожавајући безбедност мештана овог села, али и радника који свакодневно користе ову деоницу пута.

„Овакви одрони не санирају се преко ноћи, већ је потребно одрадити одређене анализе и елаборате. Ми смо као град, заједно са професорима са Техничког факултета одрадили анализе и елаборате за безбедно уклањање одрона. Компанија Србија ЗиЈин Копер нам је изашла у сусрет са механизацијом“, истакао је Марко Николић, члан Градског већа.

Након јунских поплава, дошло је до губитка чврстоће и одроњавања стенског материјала према путу угрожавајући безбедност свих учесника у саобраћају. Његово уклањање је било неопходно али свакако пре тога било је неопходно урадити и процене даљег обрушавања.

„У неколико наврата обилазили смо локацију, након тога направљен је комплетан план мера за санацију одрона у ком је у првој фази предвиђено разбијање саме стене и њено повлачење, док ће се у другој фази извршити обезбеђење пута у смислу постављања заштитног зида од бетонских блокова или габиона“, истакао је Радоје Пантовић, професор на Техничком факултету у Бору.

До краја дана, цео одрон ће бити уклоњен чиме ће се обезбедити безбедан пролаз за саобраћај.

У Градској кући одржан је округли сто на ком су присуствовали представници локалне самоуправе, председници удружења и организација особа са инвалидитетом. Тема састанка била је унапређење живота особа са инвалидитетом.

Представници удружења и организација изнели су осам захтева о којима се дискутовало. Новица Ђокић, секретар Центра за самостални живот ОСИ Бор истакао је да је прва тема јако битна за све организације а тиче се обезбеђења минималних финансијских средства за рад удружења. Затим увођење аутобуске линије Болница – Бањско поље где би се користили нископодни аутобуси и пет аутобуских стајалишта са обе стране. Затим тумачки преводилац за знаковни језик за особе са оштећеним слухом, стављање у функцију јавног тоалета код Дома културе. Још једна јако битна тема за сва удружења и организације била је обезбеђење једног адаптираног возила за ОСИ који би служио за превоз до здравствених установа.

Већи део захтева биће решен одвајањем новца из локалног буџета, истакао је Иван Вучковић, заменик председника Скупштине града Бора и додао да ће други део бити решен у оквиру сарадње са релевантним институцијама.

Фондација Миња Субота прошле године покренула је такмичење које пружа могућност деци да изразе свој музички таленат, а захваљујући Тамари Глишић, координатору такмичења за град Бор, ове године такмичиће се и најмлађи Борани.

„Намера нам је да песмом и музиком деци укажемо на праве и трајне вредности и да оживимо мелодије које су оставиле неизбрисив траг у сећању многих генерација које су расле уз „Музички тобоган“ и великог уметника-водитеља Мињу Суботу. Имамо јако талентовану децу и очекујем да ћемо открити нове таленте које ћемо усмерити даље”, објаснила је Тамара Глишић.

По пропозицијама пева се једна Мињина и једна дечија песмица, строфа и рефрен. Такмичари су подељени у пет категорија, од предшколског узраста, до осмог разреда, а у свакој категорији деца имају шансу да освоје прво, друго и треће место. Лауреат, најбољи из сваке групе, такмичиће се у Београду где ће селекцијом бити изабрани најбољи који ће се такмичити у Пожаревцу, Новом Саду, Нишу и Београду, а финале ће бити одржано 8.новембра на рођендан Миње Суботе у Београду.

Прво такмичење у Бору, у певању песама Миње Суботе, одржано је у ОШ „3. Октобар“.

“У наредном периоду уз залагање свих наставника музичке културе, етно радионице, радионице певања, град Бор ће овакве акције наставити да подржава”, рекао је Бобан Стојановић, помоћник градоначелника Бора.

Прво такмичење у Бору, у певању песама Миње Суботе, одржано је у ОШ „3. Октобар“, а такмичило се тридесетак певача.

Поред изградње нових дечијих игралишта, ради се и на реконструкцији постојећих. На спортском игралишту у насељу Ц 16 поставља се подлога за баскет.

Овакве подлоге су одраз савремених стандарда у свету и Европи када је у питању  безбедност деце, али и могућности за различите спортске активности.

“Драго ми је што се то овде ради данас из разлога што је ово насеље познато по кошарци и познато да на многим турнирима млада деца освајају медаље на тим такмичењима. Оно што је моја молба ка суграђанима је пре свега да водимо рачуна о ономе што урадимо, да не ломимо реквизите, да не ломимо оваква игралишта, јер то је власништво свих нас, јер када урадимо  овако лепе ствари, треба да их чувамо. Наредне године ћемо кроз систем града на свако ново игралиште поставити видео надзор, пре свега због безбедности деце и учесника који користе игралишта, али и да би сачували оно што имамо”, нагласио је приликом обиласка радова, Александар Миликић, градоначелник Бора.

У плану је да се ове године ураде три, а наредне године ће се обновити још 10 игралишта на територији града. До краја године биће урађено још 16 нових дечијих игралишта, како у градским, тако И у сеоским месним заједницама.

Незаборавно вече уз Жељка Самарџића, концерт који је спојио све генерације у Бору.

Млади су били посебно бројни међу публиком која је испунила амфитеатар Дома културе. Није изостала ни старија генерација која је са носталгијом певала уз Жељкове песме.

Уз емотивне стихове и препознатљиве хитове попут „Стари лав“, „Покажи ми шта знаш“ и „Ја те волим више“ донели су посебну драж овом концерту. Атмосфера је била на врхунцу када је Жељко извео свој велики хит „У октобру биће у новембру“, а публика је једногласно певала сваку реч.

Жељко Самарџић још једном је показао зашто је омиљен међу многобројним фановима. Његов наступ био је пун љубави према публици, што је оставило дубок утисак на све присутне.

Центар за социјални рад данас расписао је јавни позив за пријаву грађана како би остварили право на једнократну помоћ у износу од 15 хиљада динара.

„У просторијама Центра за социјални рад, грађани своје захтеве могу подносити, од 16. октобра сваког радног дана од 7 до 19 сати, закључно са 20. новембром ове године. Наредних дана биће оформљен распоред по којем ће се обилазити све месне канцеларије како бисмо олакшали свим суграђанима да остваре ово право и добију помоћ од 15 хиљада динара“, истакла је Јелена Ристић, в.д. директорка Центра за социјални рад у Бору.

Како би грађани остварили право на помоћ неопходно је да од документације поднесу копију личне карте за пунолетне чланове домаћинства, доказ са матичним бројем малолетних лица и текући рачун. Затим, неопходно је приложити доказ о поседовању непокретне имовине односно купопродајни уговор за непокретност, решење о судском наслеђивању, о доживотном издржавању или о поклону.

Град Бор је за ове намене, из локалног буџета, издвојио 240 милиона динара.