Град Бор добио захвалницу за успешно спровођење мера активне политике запошљавања

Поводом обележавања 101.године рада и постојања Националне службе за запошљавање, у Новом Саду су додељена признања и захвалнице послодавцима, предузетницима, локалним самоуправама и партнерима који су дали највећи допринос запошљавању током 2022. године.


Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић, уручио је захвалницу граду Бору који је заједно са Новим Садом и општином Трговиште дао највећи допринос запошљавању кроз укључивање лица у мере активне политике запошљавања.


У име града Бора, захвалницу је примио заменик градоначелника, Миливоје Јаношевић, који је нагласио да град Бор веома успешно спроводи мере активне политике запошљавања и да је за те намене из градског буџета ове године издвојено 48 милиона динара. Захвалница коју је град Бор добио је само резултат добре сарадње са борском филијалом Националне службе за запошљавање. Он је додао да ће град Бор и у будућности наставити да подстиче развој предузетништва, али и пружати сваку врсту помоћи како би се створили бољи услови за рад и бољи живот Борана.


Министар Никола Селаковић и генерални директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић честитали су заменику градоначелника Бора на завидним резултатима које је град Бор постигао и поручили представницима других локалних самоуправа да у својим градовима примене искуство колега из града бакра.


За успешну дугогодишњу сарадњу са НСЗ посебна признања добили су град Нови Сад, Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ И компанија “МАГНА СЕАТИНГ из Оџака као партнери који су дали свој допринос у области запошљавања.


Национална служба за запошљавање је компанијима “Леони” из Прокупља и “АПТИВ МОБИЛИТY СЕРВИЦЕС” из Новог Сада уручила признања у категрији предузећа, за изузетан допринос у запошљавању особа са инвалидитетом признање је добила школа за основно и средње образовање из Сремске Митровице. Награђени су и послодавци који су свој бизнис започели захваљујући финансијској подршци НСЗ, а данас запошљавају већи број лица

Возни парк ЈКП “Водовод” проширен новом радном машином

Возни парк ЈКП “Водовод“ Бор проширен је новом радном машином, цистерном марке „Хидромек“. За куповину ове машине из буџета Града Бора издвојен је 21 милион динара.

„Град Бор је у овој години, из локалног буџета, издвојио преко 220 милиона динара за набавку возила која су неопходна јавним предузећима. Данас је у ЈКП „Водовод“ стигла још једна машина која је неопходна овом предузећу за обављање своје делатности. Наредне године, из градског беџета, биће опредељена новчана средства за набавку нове механизације како би њихов рад подигли на виши ниво а све у корист наших суграђана“, истакао је Миливоје Јаношевић, заменик градоначелника.

Захваљујући локалној самоуправи возни парк овог јавног предузећа проширен је новом фекалном цистерном. Зановљавањем опреме омогућено је да ово предузеће позитивно послује и надам се да ћемо наставити тим трендом, истакао је Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Према његовим речима, ово предузеће имало је најниже зараде у односу на друга јавна предузећа. Свакодневним радом и залагањем зараде запослених увећане су за 20 одсто, док је за раднике у управи тај проценат нешто нижи.

Из сопствених средстава ЈКП „Водовод“ обезбедило је два нова камиона носивости до 3,5 тоне и један камион кипер.

Град Бор је за набавку нове механизације за ЈКП „Водовод“ и „3. октобар“, ове године из локалног буџета издвојио преко 220 милиона динара. До краја године у ЈКП „3. октобар“ стићиће још једна нова машина, ауто смећар.

Осмеси малишана употпунили празничну манифестацију “Улица дечијег осмеха”

На платоу Дома културе организована је традиционална празнична манифестација „Улица дечијег осмеха“. Ученици нижих разреда градских и сеоских школа, малишани предшколске установе „Бамби“, ученици ШОСО “Видовдан” и корисници дневног боравка “Мозаик” показали су своју креативност.

Уз помоћ својих васпитача и ментора малишани су припремили различите новогодишње украсе које су представили на данашњој продајној изложби.

Предивна манифестација, новогодишњи украси, уводе нас у новогодишњу чаролију али оно што је прави украс су осмеси ових малишана, напомиње Милена Станојковић Кожовић, члан Градског већа и додаје да је ово је био прави увод у предстојеће празнике који најављују све манифестације које град организује у оквиру обележавања дочека Нове године.

Од поднева малишани су у друштву својих родитеља, бака и дека уживали у представи „Весели кловнови“.

Организатор манифестације „Улица дечијег осмеха“ је Центар за културу Бор а покровитељ манифесације град Бор.

Представљен пројекат “Виртуелна разгледница Бора”

Музеј рударства и металургије, представио је пројекат “Виртуелна разгледница Бора“. На платоу испред Дома културе постављена је интерактивна табла која садржи Google мапу Бора и околине са мапираним локацијама и објектима.

Уз помоћ мултимедијалне, вишејезичне, интерактивне табле и мобилне апликације, туристима ће, путем скенирања QR кодова, бити омогућено да сами креирају туристичку руту према свом интересовању. На овај начин омогућена је већа видљивост културно-туристичких и природних ресурса града Бора.

“Туристима ће поред аудио записа бити доступне фотографије, текстови и видео записи на знаковном језику. Превод је урађен на енглеском, немачком, руском и кинеском језику. Главна идеја електронских водича је да посетилац буде независтан од групе или водича и да сам бира локације које жели да посети. Све преузете садржаје туриста може сачувати на свом телефону и касније другима говори о томе ширећи причу о граду”, истакнуто је на презентацији.

На овај начин повезана је културна баштина и туристичка понуда са новом технологијом, напомиње Милена Станојковић Кожовић члан Градског већа и додаје да су дигитализована сва наша блага и верује да ће ово бити један значајан пројекат који ће имати могућност да се надогради.

Пројектом је завршена прва фаза док ће у другој бити обухваћене све православне цркве у граду и селима као и католичка црква у Бору али и значајни споменици.

“Музеј рударства и металургије дошао је на идеју да би могао да уради нешто као што је Виртуелна разгледница Бора да би могао да прикаже све знаменитости и значајна места у граду и околини. Аплицирао је код Министарства културе са овим пројектом, министарство је препознало његов значај”, истакла је Драгана Игњатовић, кустоскиња Музеја рударства и металургије у Бору.

Овај пројекат из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва реализован је уз подршку Министарства културе Републике Србије и града Бора.

Апликацију „Виртуелна разгледница Бора” могуће је преузети на следећем линку

https://play.google.com/store/apps/details?id=org.arhimedia.emg.razglednicabora&fbclid=IwAR0a3Q1GnKsXBkbuCI7ueRvFpSQqqmdbXUPiwiVEDa29EQik-ZeZFSf-ZBs&pli=1

 

 

Народна кухиња без струје, оброци подељени на време

У Народној кухињи током јутарњих сати дошло је до прекида у испоруци електричне енергије. Овим поводом, сазван је састанак како би се добиле тачне информације о разлогу престанка електричне енергије на два сата.

Овако нешто се у будуће не сме дешавати јер корисници ни једног тренутка не смеју остати без оброка, истиче Јелена Ристић директорка Центра за социјални рад у Бору и додаје да је упркос нестанку струје храна припремљена на време и да корисници Народне кухиње данас нису остали без оброка.

На евиденцији корисника Народне кухиње је око 220 породица, свакодневно се припрема око 450 оброка и они се редовно испоручују.

Потписани уговори о додели субвенција пољопривредним произвођачима

У Градској кући данас су потписани уговори о додели субвенција, за набавку опреме за мужу, хлађење и чување млека, за куповину ограда око вишегодишњих засада као и куповину садног материјала за воћарство и виноградарство али и за набавку приплодних јуница, оваца и свиња. Уручена су 24 решења а из локалног буџета за ове мере издвојено је 13,6 милиона динара.

Показало се да наши домаћини знају и умеју како да, финансијским средствима из буџета града, управљају. Иако је Бор рударски град а пољопривреда и рударство не иду заједно, у договору са пољопривредним произвођачима пронађен је модел како да се подигне степен развоја пољопривреде“, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Наредне године, буџет за развј пољопривредне производње на територији града Бора биће увећан те ће бити уведене и нове мере како би се подстакли пољопривредни произвођачи и како би унапредили своју производњу. Мере као што су куповина приколица и контејнера за транспорт пчела, куповина уређаја за растурања вештачког ђубрива, едукација из области пољопривреде, сарадња са научно истраживачким институтима али уређење некатегорисаних атарских путева, истиће члан Градског већа Ненад Крачуновић омогућиће пољопривредним произвођачима проширење своје делатности.

Наредне године, из локалног буџета, биће издвојено 46 милиона динара како би се побољшали услови у свим областима пољопривреде.

Потписан уговор са ЈугоКаолином о одржавању пута у селу Доња Бела Река

У Градској кући данас је потписан уговор између Града Бора и компаније ЈугоКаолин. Потписивању је присуствовао заменик градоначелника Миливое Јаношевић и представник фирме ЈугоКаолин која на територији града Бора, у селу Доња Бела Река, послује већ 12 година.

Компанија ЈугоКаолин на територији нашег града радиће на одржавању и изградњи једног дела пута. Одржали смо неколико састанака на којима је било речи како унапредити рад фирме и да се кроз њихов развој упоредо развија и село Доња Бела Река у ком ова фирма и послује“, истакао је заменик градоначелника Миливоје Јаношевић.

Могу слободно рећи да Град Бор изузетно брине о томе да локална заједница живи у добрим односима са привредом. Ми смо компанија која је социјално одговорна и самим тим смо, по први пут, кренули у реализацију већег пројекта на територији месне заједнице у којој ми послујемо. По основу пројекта, радиће се на одржавању дела пута који води до рудника и сеоског гробља”, напоменуо је Љубиша Петров, директор компаније ЈугоКаолин.

Петров додаје да је Град Бор прошле године комплетно реновирао овај део пута али с обзиром да га користи компанија за своје потребе али и локално становништво како би дошли до својих имања и кућа, њихов задатак ће бити да се исти одржава за добробит свих. Нада се да је ово само почетак једне добре сарадње.

У току рекултивација градске депоније

Један од горућих проблема града Бора јесте градска депонија. Сваке године се дешава по неколико пута да дође до самозапаљења и паљења градске депоније.

Договор који је постигнут са компанијом Зијин, а који је у интересу грађана Бора, је да се уради комплентна рекултивација градске депоније. Већ је комплетно распланиран материјал, урађени су приступни путеви и до Нове године се очекује комплетна рекултивација ове локације и озелењавање.

Компанија Зијин још једном је показала да је друштвено одговорна компанија, да је увек уз град Бор, да одговара на свако питање и захтев. Заједно решавамо велике историјске проблеме а то је данас депонија, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић. If you are looking for perth escorts search no more. Beautiful sexy girls are waiting on our web-site.

Компанија већ месец дана интезивно ради на уређењу градске депоније, остало је још 20 одсто смећа које треба да се рекултивише. Након тога, ућиће се у процедуру довоза земље и покривања целе депоније, изузев два прилазна пута. Затим следи садња траве те ће за неких месец дана на некадашњој депонији бити велика зелена површина.

Градска депонија од постојања није уређивана, ЈКП „3. октобар“ није имао тешку механизацију са којом би могао да рекултивише и санира депонију. Захваљујем се још једном доброј сарадњи коју је градоначелник успоставио са компанијом Зијин, истакао је в.д. директора ЈКП „3. Октобар“ Радмило Гушевац.

Почетком године у плану је да се уђе у процедуру селектовања и примарне рециклаже отпада.

Због пуцања проводника услед леда неколико села остало је без електричне енергије

Залеђивањем проводника на далеководу услед ниске температуре, неколико села на територији града Бора остало је без струје.

Лед од неколико центиметара на проводницима довео је до пуцања и падања стубова. Без електричне енергије су мештани села Луке, Танде, Кривеља, дела Оштреља и засеоци села Бучје док мештани у центру овог села, за сада, имају струју. Екипе Електродистрибуције Србије су на терену како би у најкраћем року оспособили енергетску мрежу.

Град Бор је за наредну буџетску годину определио новчана средства за набавку стубова и проводника како би се кренуло са зановљавањем енергетске мреже јер ће се једино на тај начин избећи овакве ситуације, приликом обиласка терена истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Ми смо брдско планински крај, просечна надморска висина је таква да овакве проблеме можемо и да очекујемо. Активно радимо на томе да овакве ствари предупредимо и да смањимо ризик да до њих дође, истакао је Данијел Алексић, члан Градског већа.

Током јучерашњег дана дошло је до испадања далековода на Црном Врху што је условило да већи део града остане без струје. Прекид у снабдевању електричном енергијом довео је и до квара на котлу па су Борани током ноћи остали без грејања. Квар је отклоњен те су станови током јутарњих сати већ били топли.

Уручени уговори за развој пољопривредне производње, пчеларство у порасту

У сали Градске управе данас је уручено укупно 68 уговора за развој пољопривреде на територији града Бора. Субвенцију је искористило 60 пољопривредних произвођача у области пчеларства и њих 8 за куповину машина и опреме за пријем воћа и поврћа.

Пољопривредни произвођачи су похвалили мере којима град Бор подстиче развој пољопривреде али изнети су и предлози како и на који начин у наредној години унапредити развој пчеларства.

Иако је Бор рударски град и нема историју у развоју пољопривреде, упркос тој чињеници број пољопривредних произвођача је у порасту, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Предраг Тодоровић из села Злот истиче да без помоћи града пчеларство не би опстало. Тренутно има 450 друштава али размишља о проширењу своје делатности.

До сада сам искористио републичке субвенције, 800 динара по кошници и 160 хиљада динара које даје град Бор, истакао је Тодоровић и додао да млади пчелари треба више да се укључе а он ће им пренети своје знање како би пчеларство опстало на овим просторима.

Ове године, из локалног буџета, за развој пољопривреде на територији града Бора издвојено је 45 милона динара.