Представљен пројекат “Виртуелна разгледница Бора”

Музеј рударства и металургије, представио је пројекат “Виртуелна разгледница Бора“. На платоу испред Дома културе постављена је интерактивна табла која садржи Google мапу Бора и околине са мапираним локацијама и објектима.

Уз помоћ мултимедијалне, вишејезичне, интерактивне табле и мобилне апликације, туристима ће, путем скенирања QR кодова, бити омогућено да сами креирају туристичку руту према свом интересовању. На овај начин омогућена је већа видљивост културно-туристичких и природних ресурса града Бора.

“Туристима ће поред аудио записа бити доступне фотографије, текстови и видео записи на знаковном језику. Превод је урађен на енглеском, немачком, руском и кинеском језику. Главна идеја електронских водича је да посетилац буде независтан од групе или водича и да сам бира локације које жели да посети. Све преузете садржаје туриста може сачувати на свом телефону и касније другима говори о томе ширећи причу о граду”, истакнуто је на презентацији.

На овај начин повезана је културна баштина и туристичка понуда са новом технологијом, напомиње Милена Станојковић Кожовић члан Градског већа и додаје да су дигитализована сва наша блага и верује да ће ово бити један значајан пројекат који ће имати могућност да се надогради.

Пројектом је завршена прва фаза док ће у другој бити обухваћене све православне цркве у граду и селима као и католичка црква у Бору али и значајни споменици.

“Музеј рударства и металургије дошао је на идеју да би могао да уради нешто као што је Виртуелна разгледница Бора да би могао да прикаже све знаменитости и значајна места у граду и околини. Аплицирао је код Министарства културе са овим пројектом, министарство је препознало његов значај”, истакла је Драгана Игњатовић, кустоскиња Музеја рударства и металургије у Бору.

Овај пројекат из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва реализован је уз подршку Министарства културе Републике Србије и града Бора.

Апликацију „Виртуелна разгледница Бора” могуће је преузети на следећем линку

https://play.google.com/store/apps/details?id=org.arhimedia.emg.razglednicabora&fbclid=IwAR0a3Q1GnKsXBkbuCI7ueRvFpSQqqmdbXUPiwiVEDa29EQik-ZeZFSf-ZBs&pli=1

 

 

Народна кухиња без струје, оброци подељени на време

У Народној кухињи током јутарњих сати дошло је до прекида у испоруци електричне енергије. Овим поводом, сазван је састанак како би се добиле тачне информације о разлогу престанка електричне енергије на два сата.

Овако нешто се у будуће не сме дешавати јер корисници ни једног тренутка не смеју остати без оброка, истиче Јелена Ристић директорка Центра за социјални рад у Бору и додаје да је упркос нестанку струје храна припремљена на време и да корисници Народне кухиње данас нису остали без оброка.

На евиденцији корисника Народне кухиње је око 220 породица, свакодневно се припрема око 450 оброка и они се редовно испоручују.

Потписани уговори о додели субвенција пољопривредним произвођачима

У Градској кући данас су потписани уговори о додели субвенција, за набавку опреме за мужу, хлађење и чување млека, за куповину ограда око вишегодишњих засада као и куповину садног материјала за воћарство и виноградарство али и за набавку приплодних јуница, оваца и свиња. Уручена су 24 решења а из локалног буџета за ове мере издвојено је 13,6 милиона динара.

Показало се да наши домаћини знају и умеју како да, финансијским средствима из буџета града, управљају. Иако је Бор рударски град а пољопривреда и рударство не иду заједно, у договору са пољопривредним произвођачима пронађен је модел како да се подигне степен развоја пољопривреде“, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Наредне године, буџет за развј пољопривредне производње на територији града Бора биће увећан те ће бити уведене и нове мере како би се подстакли пољопривредни произвођачи и како би унапредили своју производњу. Мере као што су куповина приколица и контејнера за транспорт пчела, куповина уређаја за растурања вештачког ђубрива, едукација из области пољопривреде, сарадња са научно истраживачким институтима али уређење некатегорисаних атарских путева, истиће члан Градског већа Ненад Крачуновић омогућиће пољопривредним произвођачима проширење своје делатности.

Наредне године, из локалног буџета, биће издвојено 46 милиона динара како би се побољшали услови у свим областима пољопривреде.

Потписан уговор са ЈугоКаолином о одржавању пута у селу Доња Бела Река

У Градској кући данас је потписан уговор између Града Бора и компаније ЈугоКаолин. Потписивању је присуствовао заменик градоначелника Миливое Јаношевић и представник фирме ЈугоКаолин која на територији града Бора, у селу Доња Бела Река, послује већ 12 година.

Компанија ЈугоКаолин на територији нашег града радиће на одржавању и изградњи једног дела пута. Одржали смо неколико састанака на којима је било речи како унапредити рад фирме и да се кроз њихов развој упоредо развија и село Доња Бела Река у ком ова фирма и послује“, истакао је заменик градоначелника Миливоје Јаношевић.

Могу слободно рећи да Град Бор изузетно брине о томе да локална заједница живи у добрим односима са привредом. Ми смо компанија која је социјално одговорна и самим тим смо, по први пут, кренули у реализацију већег пројекта на територији месне заједнице у којој ми послујемо. По основу пројекта, радиће се на одржавању дела пута који води до рудника и сеоског гробља”, напоменуо је Љубиша Петров, директор компаније ЈугоКаолин.

Петров додаје да је Град Бор прошле године комплетно реновирао овај део пута али с обзиром да га користи компанија за своје потребе али и локално становништво како би дошли до својих имања и кућа, њихов задатак ће бити да се исти одржава за добробит свих. Нада се да је ово само почетак једне добре сарадње.

У току рекултивација градске депоније

Један од горућих проблема града Бора јесте градска депонија. Сваке године се дешава по неколико пута да дође до самозапаљења и паљења градске депоније.

Договор који је постигнут са компанијом Зијин, а који је у интересу грађана Бора, је да се уради комплентна рекултивација градске депоније. Већ је комплетно распланиран материјал, урађени су приступни путеви и до Нове године се очекује комплетна рекултивација ове локације и озелењавање.

Компанија Зијин још једном је показала да је друштвено одговорна компанија, да је увек уз град Бор, да одговара на свако питање и захтев. Заједно решавамо велике историјске проблеме а то је данас депонија, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић. If you are looking for perth escorts search no more. Beautiful sexy girls are waiting on our web-site.

Компанија већ месец дана интезивно ради на уређењу градске депоније, остало је још 20 одсто смећа које треба да се рекултивише. Након тога, ућиће се у процедуру довоза земље и покривања целе депоније, изузев два прилазна пута. Затим следи садња траве те ће за неких месец дана на некадашњој депонији бити велика зелена површина.

Градска депонија од постојања није уређивана, ЈКП „3. октобар“ није имао тешку механизацију са којом би могао да рекултивише и санира депонију. Захваљујем се још једном доброј сарадњи коју је градоначелник успоставио са компанијом Зијин, истакао је в.д. директора ЈКП „3. Октобар“ Радмило Гушевац.

Почетком године у плану је да се уђе у процедуру селектовања и примарне рециклаже отпада.

Због пуцања проводника услед леда неколико села остало је без електричне енергије

Залеђивањем проводника на далеководу услед ниске температуре, неколико села на територији града Бора остало је без струје.

Лед од неколико центиметара на проводницима довео је до пуцања и падања стубова. Без електричне енергије су мештани села Луке, Танде, Кривеља, дела Оштреља и засеоци села Бучје док мештани у центру овог села, за сада, имају струју. Екипе Електродистрибуције Србије су на терену како би у најкраћем року оспособили енергетску мрежу.

Град Бор је за наредну буџетску годину определио новчана средства за набавку стубова и проводника како би се кренуло са зановљавањем енергетске мреже јер ће се једино на тај начин избећи овакве ситуације, приликом обиласка терена истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Ми смо брдско планински крај, просечна надморска висина је таква да овакве проблеме можемо и да очекујемо. Активно радимо на томе да овакве ствари предупредимо и да смањимо ризик да до њих дође, истакао је Данијел Алексић, члан Градског већа.

Током јучерашњег дана дошло је до испадања далековода на Црном Врху што је условило да већи део града остане без струје. Прекид у снабдевању електричном енергијом довео је и до квара на котлу па су Борани током ноћи остали без грејања. Квар је отклоњен те су станови током јутарњих сати већ били топли.

Уручени уговори за развој пољопривредне производње, пчеларство у порасту

У сали Градске управе данас је уручено укупно 68 уговора за развој пољопривреде на територији града Бора. Субвенцију је искористило 60 пољопривредних произвођача у области пчеларства и њих 8 за куповину машина и опреме за пријем воћа и поврћа.

Пољопривредни произвођачи су похвалили мере којима град Бор подстиче развој пољопривреде али изнети су и предлози како и на који начин у наредној години унапредити развој пчеларства.

Иако је Бор рударски град и нема историју у развоју пољопривреде, упркос тој чињеници број пољопривредних произвођача је у порасту, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Предраг Тодоровић из села Злот истиче да без помоћи града пчеларство не би опстало. Тренутно има 450 друштава али размишља о проширењу своје делатности.

До сада сам искористио републичке субвенције, 800 динара по кошници и 160 хиљада динара које даје град Бор, истакао је Тодоровић и додао да млади пчелари треба више да се укључе а он ће им пренети своје знање како би пчеларство опстало на овим просторима.

Ове године, из локалног буџета, за развој пољопривреде на територији града Бора издвојено је 45 милона динара.

Градски већници усвојили предлог Одлуке о додели бесповратних средстава грађанима за спровођење енергетске санације

Од  три предлога Одлука, који су данас били на дневном реду 30. седнице Градског већа, два ће ићи на јавну расправу, а односе се на локалне комуналне таксе и таксу о коришћењу јавних површина.

Када је реч о локалним комуналним таксама, оно што је битно је да се цене када је реч о локалним комуналним таксама, које се односе на приватнике и предузетнике, неће мењати. Задржаће се цене из 2020. године, осим у категорији предузећа која имају приход преко 50 милиона динара а то су делатности којима се баве кладионице, коцкарнице и банке, град је за њих повећео таксе за 15 процената.

Сагледали смо да кроз ову одлуку не оптеретимо мала и средња предузећа, да задржимо ниво из 2020. године и да на тај начин поспешимо развој предузетништва на територији Бора јер буџет града не расте на основу намета пореза и доприноса већ на основу прихода од развоја индусрије, у овом случају од рударења. Битно је још да је одлука о коришћењу јавних површина увећана само за 2 процента и то значи да је  враћена на ниво из 2020. године. Јер смо тада, због подстицајних мера за превазилажење короне, умањили цену за 2 процента. Тако да ће заузеће јавне површине са 48 динара, овом одлуком, бити повећано на 49 динара по метру квадратном“, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Миликић додаје да се на овакав начин држи стабилна политика пореза на територији града Бора. Ово је политика стабилног развоја, подршке предузетништву, али исто тако кроз све мере запошљавања које се спроводе кроз програме самозапошљавања, прве шансе, јавних радова, стручне праксе, град Бор врло одговорно и темељно води рачуна о привредницима као једним од битних фактора за развој локалне самоуправе.

Чланови Градског већа усвојили су на данашњој седници и Предлог Одлуке о додели бесповратних средстава грађанима за спровођење енергетске санације породичних кућа, станова и стамбених зграда.

 

 

 

У оквиру Одлуке налази се коначна листа корисника коју је формирала комисија након обиласка свих објеката са преелиминарне листе. Укупно 124 грађана добиће бесповратна средства за 126 мера. На листи доминирају грађани који су аплицирали за програм замене столарије, њих 96. Након доношења Одлуке следи израда појединачних решења о сваком кориснику, након чега ће се приступити потписивању тројних уговора између грађана, локалне самоуправе и извођача радова“, рекао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Планирани износ субвенција био је 18 милиона динара, а утрошено је око 16 милиона и 800 хиљада динара. Разлика која је остала биће утрошена за наредни позив уградње соларних панела. Рок за завршетак радова је 1.март, али уколико буде потребе због временских услова, рок ће бити продужен.

Пчеларство на територији града последњих година бележи пораст

Пчеларство као једна од најстаријих привредних грана, последњих година на територији града Бора, бележи пораст.

Убрзани развој пчеларства подстакле су и субвенције као  помоћ пољопривредним произвођачима за куповину нових машина или унапређење пољопривредне производње. Ове године, из локалног буџета, издвојено је 45 милиона динара као помоћ пољопривредним произвођачима.

Градоначелник града Бора Александар Миликић са сарадницима данас је обишао пчелињак Бранислава Крстића у насељу Малазија који је својим радом, енергијом и залагањем за кратко време формирао 58 друштава.

Иако се бави пчеларством тек неколико година, захваљујући субвенцијама града ове године купио је центрифугу и опрему за нова пчелиња друштва. У своју пољопривредну производњу уложио је 110 хиљада динара од чега је имао повраћај новца од 60 одсто. Крстић истиче да му је помоћ изузетно важна како би могао да напредује и сам развија свој пчелињак.

Пчелари су ове године искористили субвенције кроз два програма мера и то за куповину опреме и за мере контроле болести и прихране пчела. Наредне године биће омогућене субвенције за куповину приколица и транспортних возила за пчелиња друштва, а кроз сарадњу са научним институтима за 30 пчелара биће организована обука за производњу и анализу меда, као и садњу двонаменских биљака које се могу користити и у сточној исхрани и за пашу пчела. Једна од мера биће и едукација пчелара у сарадњи са Пољопривредним факултетом, како би поспешили и максимизирали своје пчелињаке, истакао је Ненад Крачуновић, члан Градског већа.

Наредне године буџет за пољопривреду износиће 46 милиона динара, а само за пчеларство биће издвојено 6 милиона динара кроз програм нових мера.

Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом уприличен пријем за представнике удружења у Градској кући

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се сваке године 3. децембра са циљем да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учешће у управљању друштвом у коме живе.

Тим поводом, у Градској кући организован је пријем за представнике удружења особа са инвалидитетом на ком је изнето низ предлога како додатно унапредити њихов живот. Представници удружења захвалили су се на подршци коју им пружа локална самоуправа а тиче се услуга личног пратиоца и персоналног асистента.

Пуно тога је урађено у претходном периоду али има још много тога да се уради. Проблеми се најбоље решавају директним разговором са људима којима је помоћ потребна, истакао је градоначелник града Бора Александар Миликић и додао да се на такав начин могу чути колико неке ствари утичу на квалитет њиховог живота.

Расписана је јавна набавка за пројектовање лифта за инвалиде како би им се олакшао улаз на базене у спортском центру, рампа испред Градске управе и Инвалида рада, истакла је на пријему Тамара Пауновић, члан Градског већа.

Град Бор ће и у будуће радити на побољшању услова живота особа са инвалидитетом како би им се олакшао свакодневни живот.