Вести

Реализован пројекат “Заједно за Бор без дима”

Град Бор је у сарадњи са организацијом „Друштво младих истраживача”, „Алтернатива Бор” и „Дом омладине Бор” реализовао пројекат под називом „Заједно за Бор без дима”, подржан од стране Швајцарске развојне агенције.

Један од  најважнијих резултата пројекта је тај да је мониторинг тим прерастао у стално радон тело за праћење квалитета ваздуха.

„Пројекат има заиста важне резултате међу којима је важно истаћи то да је мониторинг тим у оквиру којег су вршене све све анализе и процене квалитета ваздуха прерастао у стално радно тело које је усвојило Градско веће града Бора. Град Бор је препознао потребу и издвојио буџетска средства за развој локалне мреже мерних станица и свих акционих планова”, истакао је Срећко Здравковић, члан Градског већа.

Швајцарска развојна агенција коз програм „Заједно за активно грађанско друштво” подржава велики број организација грађанског друштва које се залажу за очување и побољшање стања животне средине. Организације утичу на креирање стратегија и акционих планова који имају за циљ да побољшају стање животне средине, а исто тако и да, заједно са локалним самоуправама, раде на решавању проблема грађана у локалним заједницама.

„У оквиру пројекта који је спроведен у Бору грађани се редовно информишу о квалитету ваздуха и едукују о начинима заштите у одређеним ситуацијама. Такође израђене су и препоруке за план квалитета ваздуха који је у процесу израде и чије усвајање се очекује у наредном периоду”, рекла је Биљана Ђусић Радмиловић, из Швајцарске развојне агенције.

Циљ пројекта био је јачање сарадње локалне самоуправе и свих субјеката који се баве заштитом животне средине, као и укључивање јавности  у процесе доношења одлука и информисаности о подизању еколошке свести грађана.

„Даље активности усмерене су на проширење делатности радног тела за праћење квалитета ваздуха који ће се бавити и праћењем квалитета вода, управљањем отпада и заштитом очуваних природних вредности на територији града Бора. Целом овом пројекту су изузетан допринос дали локална самоуправа, као и организације „Алтернатива Бор” и „Дом омладине Бор”, истакао је Топлица Марјановић из Друштва младих истраживача.

03.11.2022. - 11:28 у Вести

Нова ауто чистилица ЈКП “3. октобар пуштена у рад

Ауто чистилица коју је недавно град купио за потребе ЈKП “3.октобар” данас је по први пут изашла на улице Бора.

Ово је осма машина која је ове године купљена средствима из буџета града Бора, а за обнављање возног парка овог предузећа издвојено је близу миллион евра.
Набавком нових радних машина за ово комунално предузеће подићи ће се ниво и квалтет услуга, а град ће бити чистији и уреднији, рекао је градоначелник Бора приликом обиласка чистилице на терену.

“Зановили смо возни парк Јавно комуналних предузећа и сада је задатак руководиоца да капацитете и услуге подигну на много виши ниво. Од услуга извожења смећа прања улица, кошења траве, скупљања лишћа што је сада актуелно, да то заиста буде како и треба да буде у граду Бору који је један од најразвијенијих градова у Србији”, рекао је Александар Миликић, градоначелник Бора.
Наредне године наставиће се куповина радних машина, додао је градоначелник који је нагласио да машине остају у власништву града, а да се дају на коришћење јавно комуналним предузећима. Циљ је подићи цену рада и приходе предузећа, а самим тим и зараде како би радници остали да раде у тим предузећима, где ће имати и добре услове рада и зараду.

“Почев од данашњег дана ЈKП “3.октобар” регистровало је најсавременију чистилицу, мислим да таквих чистилица нема у Србији. Зановљавањем возног парка подићи ћемо максимално ниво одржавања комуналне инфраструктуре у граду”, рекао је Радмило Гушевац, директор ЈKП “3.октобар”.


Нова ауто чистилица има товарни простор запремине пет тона за утовар смећа које покупи на улици, усисивач који служи за скупљање лишћа и систем четки које чисте и уклањају смеће са коловоза, С обзиром да ауто чистилица има и прскалице са предње и задње стране моћи ће да обавља и прање улица.

02.11.2022. - 13:57 у Вести

Град Бор наставља са откупом акција Центроистока

На састанку са малим акционарима некадашњег трговинског ланца Центроисток са представницима локалне самоуправе разговарало се о откупљивању акција од 417 акционара, чиме град Бор постао већински власник овог предузећа.


Градоначелник Бора, Александар Миликић, истиче да су од 2017 године, када је он дошао на чело града, уз помоћ Министарства привреде успели да спрече приватизацију Центроистока који је требао бити продат по багателној тржишној цени.


“Успели смо да спречимо ту приватизацију, да купимо 8 проената акција и да град Бор постане акционарско друшво са 79 процената акција АД Центроисток и сада намирујемо, а морам да кажем, непоштено у претходном периоду изостављене суграђане и акционаре који су свој раднии век и живот оставили у Центроистоку и који су били заборављени пре свега од Центроистока, али богами и од свих оних осталих који су упропастили Центроисток. Сада их намирујемо тако што ћемо им дати могућност да од њих откупимо акције по тржишној цени преко брокерске куће и већ је спремно педесетак уговора да се наредних дана потпишу код нотара“, нагласио је Александар Миликић.
Циљ Градске управе је да до краја године град Бор постане већински власник Центроистока и на тај начин у потпуности управља Центроистоком.
Пре месец дана град Бор је заједно са управом Центроистока уредио градску зелену пијацу, а за наредну годину планира се уређење спољашњег дела пијаце и свих објеката који ће бити у функцији грађана.
Тржишна цена акције је 850 динара, а град је из буџета за откуп акција од малих акционара издвојио 15 милиона динара. Центроисток поседује зелену пијацу и 45 објеката у граду и селима.

 

02.11.2022. - 08:28 у Вести

Званично почела грејна сезона

Званична грејна сезона према препоруци Владе републике Србије и Удружења „Топлане Србије“, почела је данас.


Због ниских јутарњих и вечерњих температура ЈKП Топлана почело је са грејањем пре више од десет дана и током овог периода санирана је већина кварова на вреловодима и магистралним водовима.
Градоначелник Бора са сарадницима је данас поводом почетка званичне грејне сезоне посетио ово комунално предузеће.


„Сви већи проблеми су отклоњени у претходном периоду. Било је преко 170 пробоја на вреловодима, магистралним водовима јер је, нажалост, систем стар 40 година као и котлови. Циљ нам је да ове године грађани Бора осете боље грејање, много бољу услугу коју ће нам пружити Јавно комунално предузеће „Топлана” које ће наредних дана водити рачуна о спољној температури, тако да ће током хладних дана подизати температуру грејања. Тренутно људи из Топлане загасују котлове због високих спољних температура, али и због самог енергента који је врло квалитетан и држи температуру”, истакао је градоначелник Миликић.


Он је додао да управници зграда морају да поведу рачуна о системима грејања у зградама, јер тако нешто није у надлежности Топлане и да могуће кварове на секундарној мрежи пријаве радницима у Топлификацији.
На залихама овог предузећа има 30 хиљада тона високо калоричног угља, свакодневно стижу и уговорене количине овог енергента и све је спремно да се крене са грејном сезоном.

01.11.2022. - 14:55 у Вести

О популационој политици и демографији разговарали “Фондација Дајана Пауновић” и локална самоуправа

Делегација “Фондације Дајана Пауновић“ и представници локалне самоуправе разговарали су данас на тему демографије и популационе политике.


Статистички подаци, када је демографија у питању су поражавајући, чуло се на састанку, али заједничким радом локалних самоуправа, државе и невладиним сектором који се бави породицом као основном ћелијом друштва, демографска слика се битно може поправити.
Битно је јачати локалну инфраструктуру и стварати једнаке услове за све грађане било да живе у руралним или урбаним срединама како људи не би емигрирали у веће градове.


“Оно што је најважније на државној агенди, агенди фондације, али и када је у питању Европска унија, јесте демографија и популациона политика. Због тога смо данас овде. Знамо да су статистике поражавајуће када је демографија у питању, али радимо на томе да поправимо демографску слику наредних година. То не може да се деси преко ноћи, али верујем да ћемо кроз деценију дати добре резултате уколико будемо сви уједињени. Свака локална самоуправа суочава се са својим специфичним проблемима, а ми смо многе од њих детектовали и решавали их са челним људима на локалу. Демографија је сада у фокусу јер по свим статистичким подацима и приликом посете свакој локалној самоуправи, дошли смо до закључка да полако постајемо мањина у сопственој земљи, а то не смемо да дозволимо”, рекла је Дајана Пауновић.

Битно је јачати локалну инфраструктуру и стварати једнаке услове за све грађане било да живе у руралним или урбаним срединама како људи не би емигрирали у веће градове, додала је Пауновић.


“Драго ми је што је Дајана Пауновић препознала Бор као један од врло интересантних градова у којем и којем треба да се прича када је у питању демографија и раст популације. Данас су услови живота у Бору другачији него што су били пре неколико година. Имамо сигурног стратешког партнера, сигуран приход, просечну зараду од 86.900 динара и просечну зараду у компанији Зиђин од 107.500 динара. Kада имају сигурност, млади се одлучују да формирају породицу и то је оно што је предност градова као што је Бор, а нама то даје задатак да кроз низ пројеката изградње нових насеља, зауставимо тренд раста цена станова, како би млади људи могли да по што повољнијим условима купе станове и овде формирају породицу. Можемо да кажемо да је Бор град будућности у којем остају млади, долазе млади у потрази за добрим послом и добром зарадом, а наше је да уредимо и створимо услове да што већи број младих људи остане да овде живи и ради”нагласио је Александар Миликић, градоначелник Бора. “

У оквиру популационе политике, град Бор у последњих пет година издваја финансијска средства за прворођено, другорођено, треће, четврто и пето рођено дете, бесплатно обданиште за треће дете, бесплатне уџбенике за децу нижих разреда, вантелесну оплодњу, помоћ незапосленим трудницама, за помоћ у кући, додао је градоначелник.

31.10.2022. - 20:30 у Вести

Додељени уговори за три мере запошљавања

Град Бор наставља са Локалним акционим планом запошљавања, па су тим поводом у Градској управи додељени уговори за три активне мере запошљавања, самозапошљавање, стручну праксу и послодавце за отварање нових радних места из категорије теже запошљивих лица.


Све мере финансира град Бор који је за те намене из градског буџета ове године издвојио 48, 5 милиона динара.


„Један од нових програма је тај у којем ми, као Град, помажемо при запошљавању нових лица код већ регистрованих предузетника, где дајемо 300 хиљада динара да запосле нова лица, уведу их у посао и задрже их као запослене у својим предузећима. Посебно сам поносан на то што се кроз програм самозапошљавања у последње четири године стално запослило 76 људи. То значи да смо, програмима града Бора, давањем субвенција за отварање приватних предузећа запослили 76 људи који су наставили да раде после прве године пословања. То је једна мини фабрика у којој људи сами производе, а ти приватници су данас порасли у привредном смислу и почели да запошљавају друге људе, а ми им опет дајемо за то новац. То је наш успех и наставићемо наредне године са овим програмима и на овај исти начин стимулисати оне који нису у области рударства, а којима треба помоћ града Бора за запошљавање“, истакао је Александар Миликић, градоначелник Бора.
Kроз ове програме запошљавања које субвенционише град Бор, ове године биће радно ангажовано 260 лица.

„Позивамо послодавце, с обзиром на то да има средстава за још 12 новоотворених радних места, да поднесу захтев за остваривање права на ову субвенцију, што ће бити могуће до 30. новембра. Kада је у питању самозапошљавање, ово је други круг јавних позива и локална самоуправа је издвојила 2,1 милион динара за седам нових предузетника. За меру стручне праксе, за коју је град издвојио 7,5 милона динара за ангажовање 30 младих људи у јавном сектору, ово је такође други јавни позив, Локална самоуправа финансира и меру јавних радова за коју су исто тако била два јавна позива за 168 лица. Тренутно је ангажовано 64 лица код седам послодаваца из јавног сектора, а имамо и једно удружење грађана које је ангажовало особе са инвалидитетом“, рекла је Лидија Начић, директорица НСЗ у Бору.

После вишегодишњег чекања на посао Kристина Тричковић решила је да се окуша у предузетничким водама.

„Дуго нисам могла да се запослим, дошла сам на редовну пријаву на Завод и чула сам за ту могућност да добијем субвенцију за самозапошљавање. Одлучила сам да пробам и направила сам пословни план који је прошао. Желела сам одмалена да имам своју фирму, тако да сам сада у томе и успела. Отворила сам књиговодствену агенцију и надам се да ћу се у будућности успешно бавити тиме“, нагласила је Kристина.

Смиља Босиоковић је добила уговор за стручну праксу.


„По струци сам медицинска сестра васпитач, у обданишту Бамби сам и на стручној пракси. Много волим децу и зато ми овај посао много значи.Захвална сам свима који су ми помогли у вези са стручном праксом“, рекла је Смиља.
Додељено је 35 уговора, седам за самозапошљавање (већ је исплаћено по 300 хиљада), седам за стручну праксу, а код 18 послодаваца запошљен је 21 радник.

 

28.10.2022. - 19:00 у Вести

Одржана презентација нацрта буџета града Бора за 2023. годину

Представници Одељења за финансије и јавне набавке одржали су данас презентацију нацрта буџета града Бора за 2023. годину, као и округли сто у оквиру којег је било могуће дати конкретне предлоге за измену нацрта буџета.

 

 

 

 

 

 

 

Kако је нагласила Зорана Гајић, начелница Одељења за финансије и јавне набавке, нацрт буџета израђен на 5,18 милијарди динара, а у складу са оствареним приходима и пројекцијом до краја године, очекује се да ће основни буџет бити 6 милијарди динара. Највећи удео у буџету од 41,23 одсто заузимају капиталне инвестиције, односно 2 милијарде и 140 милиона.


„У току припрема Нацрта о буџету сви корисници јавних средстава доставили су своје предлоге који су били разматрани и углавном су уврштени у буџет. Једино што није могло бити уврштено је што је преко одређених лимита које добијамо из министарства финансија и та додатна средства ће бити разматрана у току израде предлога буџета. Што се тиче учешча грађана ове године смо радили на транспарентности где су запослени у Одељењу за финансије и јавне набавке били распоређени у граду на нашим буџетским штандовима у току августа месеца где су се прикупљали предлози у наше буџетске кутије“, нагласила је Зорана Гајић.


Предлози грађана, којих је било 309, биће разматрани током израде предлога буџета, с обзиром да су прикупљани током целог лета на буџетским штандовима Одељења за финансије и јавне набавке.
Јавна расправа траје до 3. новембра, након које иде сагледавање свих предлога, а од 31. октобра до 2. новембра, у граду ће на више локација бити постављени штандови где ће грађани моћи да дају своје предлоге.

 

28.10.2022. - 18:15 у Вести

Састанак чланова Савета МЗ Кривељ са представницима компаније Зиђин и локалне самоуправе

На састанку чланова Савета МЗ Kривељ са представницима компаније “Сербиа Зијин Цоппер” и локалне самоуправе, разговарало се о тренутним проблемима мештана Kривеља који су последица рударских активности и плановима о пресељењу Kривеља на нову локацију.


Према речима Николе Марића, помоћника градоначелника Бора, састанак је био јако конструктиван, а заједнички закључак био је да село мора да настави да живи и да мора да постоје сви оптимални услови за живот мештана Kривеља до пресељења.

„Kривељ је нај изазовније место, пошто је и прво место које треба да се сели због рударења. Причали смо и о пресељењу, као што је већ раније речено, локација је обезбеђена, настављамо даље са радом радних група при министарству и кабинету председника Републике“, рекао је Никола Марић.

Чланови савета истакли су да су тренутно највећи проблеми прашина, бука и оштећење кућа и објеката које настаје као последица минирања.


„Kомпанија се обавезала да ће пре свега решити проблем прашине тако што ће орошавати где је то потребно цистернама и где је могуће прскалицама на другим локацијама, а са подизвођачима ће видети где је проблем минирање. Град ће обавестити рударску инспекцију где је потребно да интервенишу, градска комунална инспекција ће исто изаћи на терен и да би се благовремено реаговало“, додао је Марић.


Разговарало се и о проблемима путне инфраструктуре и водоснабдевања. Из Градског буџета су издвојена средства па ће се наредне године асфалтирати све улице које су мештани тражили. Водовод ће урадити бај пас, односно круг око Kривеља како би се обезбедило стабилније водоснабдевање.


„Данас смо поставили неке темеље и сва питања која се овде дешавају тренутно на терену, свакодневна животна питања, али смо се осврнули и на дугорочне теме као што је пресељење целог села где нас чека озбиљан рад и друга врста посла. Оно што смо ми поставили као питање је да ли можемо да смањимо утицај копа на село тако што ћемо на неко време да одложимо ширење копа према селу, да се коп шири у другом правцу, а да овај улаз који је кренуо ка селу буде одложен док се ми не преселимо“, нагласио је Далибор Станковић, члан Савета МЗ Kривељ.
Наредни састанак биће следеће седмице, како би се наставило решавање проблема мештана Kривеља.

28.10.2022. - 14:12 у Вести

Састанак представника сеоских месних заједница и локалне самоуправе

На редовном састанку представника сеоских месних заједница са градоначелником Бора, Александром Миликићем и његовим сарадницима, разговарало се о потребама мештана који живе у селима на територији града Бора.


Претходних година је доста урађено када је у питању развој путне инфраструктуре, атарских путева и водовода, али је неопходно урадити још доста тога како би се побољшали услови и квалитет живота мештана, рекао је на састанку Александар Миликић, градоначелник Бора.


„Очекују нас велики радови и треба да чујемо шта је то неопходно да се ради даље у току ове године, али и наредне буџетске године. Имали смо предлоге како да превазиђемо нека питања која се тичу конкретно живота наших суграђана у селима, наставак изградње водовода, почетак изградње канализације, очекују нас велики инфраструктурни пројекти у наставку развоја путне инфраструктуре“, рекао је Александар Миликић.
Наредне године радиће се на изградњи водоводне мреже, канализације, развоју путне инфраструктуре, адаптацији Домова културе, уређењу гробља, мостова, али и решавању проблема мештана угрожених рударским активностима, додао је градоначелник и нагласио да ће наредне године из буџета града Бора бити издвојено 250 милиона динара за уређење сеоских путева, а значајно ће бити увећане и субвенције за пољопривреду.


„Направићемо промену за наредну годину и вероватно ћемо за неке мере повећати субвенције града Бора са 60 на 80 процената како би омогућили нашим суграђанима који се не баве пољопривредом , а можда желе на неки начин, да их растеретимо плаћања тих 20 одсто и на тај начин их стимулишемо”, додао је Александар Миликић.
Захваљујући оваквим састанцима сарадња са локалном самоуправом је јако добра, чуло се на састанку од представника сеоских месних заједница.
Договорено је да ће се састанци представника сеоских месних заједница са руководством града Бора одржавати једном месечно.

28.10.2022. - 08:11 у Вести

У току санација ударних рупа у граду и селима

У оквиру уређења путне инфраструктуре у граду и селима, у току је крпљење ударних рупа које су настале, делом због честог и фреквентног коришћења саобраћајница, а делом због извођења радова јавних предзећа на одржавању подземних инсталација.

„У току су радови на крпљењу ударних рупа у Месној заједници Слога. По завршетку радова, извођачи ће наставити са радовима и у другим деловима града као и у селима. За ове намене из градског буџета издвојено је 10 милона динара. План је да се у наредне две недеље заврше комплетни радови на крпљењу ударних рупа на територији града Бора“, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Јанковић је додао да ће се из буџета за наредну годину издвојити чак 500 милиона динара за развој и унапређење путне инфраструктуре.

26.10.2022. - 14:39 у Вести
Accessibility by WAH