Током акције „Мобилна клиника“ обављено 170 лекарских прегледа

Акција „Мобилна клиника“, коју је спровела Руска хуманитарна медицинска мисија, данас је завршена. Током две недеље, колико је акција и трајала, сви заинтересовани грађани имали су прилику да обаве бесплатан лекаски преглед. Током трајања акције обављено је 170 прегледа.

Укупно је урађено 170 превентивних прегледа плућа, срца, рађен је ЕКГ, вађена крв за гликемију, те смо на тај начин стекли неки утисак о здрављу наших пацијената. Сарадња је била изузетна, сви смо задовољни и надамо се да ће бити настављена”, истиче др Весна Радосављевић, директорка Дома здравља у Бору.

Абулантско возило, у ком су се вршили прегледи, опремљено је за рад на терену те је и циљ акције био да се дође до сваког пацијента коме је отежан одлазак до неке од здравствених установа.

Потрудили смо се да максимално плодотворно проведемо ово време како бисмо прегледали и консултовали пацијенте, а уједно и разменили искуства по питању дијагностике”, каже др Виктор Владимировић Белински.

Морам да нагласим да имамо одличну сарадњу са Руском хуманитарном мисијом с којом смо развили низ пројеката на корист грађана Бора. Надамо се да ћемо наставити сарадњу на обострано задовољство”, наглашава Гојко Џаковић, помоћник градоначелника.

Након обављених прегледа и сарадње на терену са нашим лекарима, тим руских лекара се сложио да не постоји значајна разлика између српске и руске медицине. Медицина је свуда у свету јединствена али да је српска медицина на веома високом нивоу.

 

Настављају се радови на асфалтирању потева по сеоским месним заједницама

Након асфалтирања у селу Горњане и Бучје, радови на асфалтирању путева настављени су у селима Злот и Оштрељ.

Екипе „Штрабага“ су на терену, радови се изводе на асфалтирању пута у реону Огрез у селу Злот. За ово село, предвиђено је 10 хиљада квадрата новог асфалта а у засеоку Огрез асфалтиран је део пута у дужини од 650 метара“, истиће Игор Јанковић, члан Градског већа.

Јанковић додаје, да ће након Злота, екипе „Штрабага“ отићи у село Шарбановац. До краја асфалтерске сезоне сва села ће добити одрећену количину асфалта која је претходно договорена са представницима савета месних заједница.

Из локалног буџета за ове намене издвојено је преко 100 милиона динара.

 

Почело уклањање подводне траве на Борском језеру

На иницијативу градоначелника, покренута је процедура за уклањање подводне траве на Борском језеру. Радови на подводном кошењу почели су данас и трајаће наредних десетак дана.

За ове намене, из градског буџета, издвојено је око милион динара.

Радови ће се радним данима изводити на плажама које окупљају велики број људи, док ће се викендом радови на подводном кошењу изводити на другим деловима језера како  током викенда не би сметали купачима„, истакао је Данијел Алексић, члан Градског већа.

Језерско тло је плодно те је појава траве уобичајена за викенд насеља као што је случај на Борском језеру. Претпоставка је да канализационе воде чине то земљиште плодно за раст траве. Једино решење проблема је изградња канализационе мреже на Борском језеру кроз пројекат „Чиста Србија“.

Јанковић: Интересовање грађана је велико, нарочито за уградњу столарије

На данашњој седници Градског већа донето је решење о уградњи соларних панела за породичне куће. Износ бесповратних средстава је максимално 420 хиљада динара. Град Бор и Министарство рударства и енергетике субвенционишу уградњу соларних панела максималне јачине до 6 киловата.

Након доношења решења следећи корак је потписивање тројних уговора између Града Бора, привредних субјеката и грађана којима су субвенције и одобрене. За ову намену издвојено је укупно 10 милиона динара и то по 5 милиона из градског буџета и исто толико из буџета Министарства рударства и енергетике“, истиче Игор Јанковић, члан Градског већа.

Очекивани рок за реализацију целог програма је 31. децембар ове године.

Такође, на данашњој седници већници су већином гласова подржали предлог програма који се тиче енергетске санације за породичне куће и станове. Донета је одлука о избору привредних субјеката који ће изводити радове.

За укупно 6 мера, колико је и предвиђено правилником, пријавило се 10 компанија. Једина мера која неће бити расписана за грађане, односно за коју се није јавила ни један компанија, јесте уградња соларних колектора за  потрошњу топле воде. Након доношења ове одлуке, Град Бор ће потписати споразум о пословно техничкој сарадњи са сваким од привредних субјеката те се на тај начин стичу услови да се распише и јавни позив за грађане“, додаје Јанковић.

Јанковић напомиње да је интересовање грађана велико, нарочито за уградњу столарије. Рок за реализацију програма је 1. март наредне године а за ову намену из градског буџета, као и из буџета Министарства рударства и енергетике издвојено је 18 милиона динара.

Уручени уговори младим предузетницима за покретање сопственог бизниса

У сали Градске управе данас су уручена 23 решења младим предузетницима који су донели одлуку да се опробају у сопственом бизнису и покрену своје пословање. Програм подршке самозапошљавању, Град Бор у сарадњи са Националном службом за запошљавање, спроводи већ пету годину за редом. Ове године за те намене из локалног буџета издвојено је 300 хиљада динара.

Кроз програм подршке прве године, из локалног буџета, издвојено је 160 хиљада динара. Из године у годину износ субвенције се повећавао, да би сада пету годину за редом из градског буџета било издвојено 300 хиљада динара. Ове године подржавамо чак 23 људи који су ушли у свет пословања и започели свој сопствени бизнис. Важно је напоменути да су све поднете пријаве и одобрене. Ово је једна од мера која се ослања на још један програм који спроводи Град Бор а то је пројекат који се реализује у сарадњи са ГИЗ-ом. Чак 10 корисника је добило подршку у виду донација за куповину опреме и у том збиру дајемо добре резултате већ пету годину за редом. Наставићемо са добром праксом да све наше суграђане охрабримо да покрену сопствени бизнис и да се додатно кроз обуке, које спроводи Национална служба за запошљавање, едукују како да покрену сопствени бизнис“, истакао је Срећко Здравковић, члан Градског већа.

Делатности су врло разнолике а ове године од 23 будућих предузетника чак 16 њих су жене. Једна од њих је и Стефана Зечевић која је на идеју за покретање сопственог бизниса дошла приликом боравка у Кини.

У кафетерији која се налази на 4 километру, сви љубитељи кафе имаће прилику да пробају различите укусе и врсте овог напитка. Такође у понуди ће бити и лимунада за понети уз домаће и свеже мафине различитих укуса.

На идеју за отварање кафетерије дошла сам приликом боравка у Кини. У време короне када ништа није радило и нисмо имали посла, слободно време смо проводили у кафетеријама. По повратку у Бор, видела сам да тако нешто овде нема, отуда и идеја за покретање мог бизниса. Пошто је било доста улагања ова помоћ ће ми много значити јер у првих годину дана нећу размиљати о порезима и доприносима“, истакла је Стефана Зечевић, млади предузетник.

На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се 3 335 незапослених лица, од тога њих 2 300 су жене. У току су још три конкурса на која сви заинтересовани могу поднети пријаве.

Град Бор већ пету годину за редом има слуха и издваја значајна средства за самозапошљавање. У току је још један конкирс за сва незапослена лица која желе да отворе своју предузетничку радњу. Сви заинтересовани моћи ће да конкуришу до 18 августа. Такође, у току је пријава за програм који је намењен послодавцима за запошљавање нових радника„, истакла је Лидија Начић, директорка Националне службе за запошљавање.

У току и трећи конкурс за обављање стручне праксе који ће бити отворен до 8 августа. Сви заинтересовани моћи ће стручну праксу да обаве у неком од јавних предузећа и установа, додаје Начић.

Наставља се са модернизацијом возног парка јавних предузећа, у ЈКП „Водовод“ стигао нови камион кипер

Град Бор наставља са модернизацијом возног парка јавних предузећа. У ЈКП „Водовод“ стигао је камион кипер. Вредност ове инвестиције је 12 милиона динара а за набавку новог камиона новац је обезбеђен из сопствених средстава предузећа.

Пре десетак дана у ЈКП „Вододвод“ стигла је цистерна за пијаћу воду која ће уједно служити и за прање улица, док је крајем прошле године ово предузеће, из сопствених средстава, купило нову радну машину, два камиона носивости до 3,5 тона и два теренска возила.

Након 40 година у ово предузеће стигао је нови кипер. Камион ће нам умногоме олакшати рад јер ћемо брже и лакше обављати посао а грађанима ћемо пружати квалитетнију услугу. За куповину камиона предузеће је, из сопствених средстава, издвојило 12 милиона динара“, истакао је Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Пре десетак дана у ЈКП „Водовод“ стигла је нова цистерна за пијаћу воду за коју су средства обезбеђена из локалног буџета. Град Бор ће наставити и у будуће да инвестира у јавна предузећа како би им се олакшао рад и како би пружали што квалитетнију услугу грађанима“, истакао је Гојко Џаковић, члан Градског већа.

Ускоро ће у ово јавно предузеће стићи још једна цистерна за коју су средства обезбеђена из локалног буџета.

ШАМПИОНКА ЕВРОПЕ: Пресрећна сам што доносим злато у моју Србију, мој Бор

Боранка Миа Ристић, нова је тениска шампионка Европе у конкуренцији тенисерки до 16 година. У финалу Европског првенства које је одржано у Чешкој, Миа је убедљиво савладала Марту Соријано Сантјаго из Шпаније, резултатом 2:0.

Пресрећна сам што доносим злато у моју Србију, мој Бор“. Никада нећу заборавити тренутак интонирања наше химне, а надам се и верујем да ћу исто доживети и на Ролан Гаросу, као што су то учинили Новак Ђоковић и Ана Ивановић“, поручила је Миа Ристић након убедљиве победе.

Миа Ристић је била и првакиња Србије у категоријама играчица до 10, 12, 14 и 16 година, а на 6, од 9 јуниорских такмичења за репрезентацију Србије, освајала је златно одличје.

У току је асфалтирање спортских игралишта у селима, асфалтирано кошаркашко игралиште у Злоту

Асфалтирање стадиона за мале спортове у сеоским месним заједницама је у току. Након Горњана и Бучја где је асфалтирање завршено, паралелно се изводе радови асфалтирању стадиона у Злоту и Оштрељу.

У селу Злоту у току су радови на уређењу кошаркашког терена.

Пре пар година уредили смо просторије које користе фудбалери сеоског клуба, прошле године је уређен терен за мали фудбал. У плану је да се у малој хали у Злоту постави нова подлога. Након Злота и Оштрељ екипе „Штрабага“ се селе у остале сеоске месне заједнице. За ове намене из градског буџета издвојено је 100 милиона динара“, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Јанковић додаје, да ће се након асфалтирања стадиона за мале спортове, наставити са уређење реонских путева у селу Злот.

Упоредо са сређивањем терена спортских терена, радови ће се изводити и на реконструкцији два фудбалска терена у Бучју и градског стадиона ФК Бор“, напомиње Дејан Дуловић, члан Градског већа.

Ребалансом буџета предвиђена је куповина нових голова за мале стадионе на територији града Бора. У Горњану ће бити постављени један пар голова. Поред опремања реквизитима, у Шарбановцу је постављена заштитна ограда око стадиона а након Шарбановца радиће се постављање жичане ограде на стадиону у Злоту“, истакао је Марко Николић, члан Градског већа.

За асфалтирање спортских игралишта и путева у сеоским месним заједницам, из локалног буџета, издвојено је сто милиона динара.

Мештани села изнели предлоге за израду буџета за наредну годину

Мештани борских села и чланови Савета месних заједница, предходних дана били су у прилици да са градоначелником града Бора,Александром Миликићем и његовим сарадницима, разговарају и изнесу предлоге за израду буџета за наредну годину.

Како би се услови за живот на селу приближили квалитету живота у граду, проблеми везани за комуналне делатности, водоснабдевање, инфраструктуру, али и образовање, здравство, културу и спорт, могу се решавати само заједничком сарадњом.

„Ми смо имали велику акцију у предходних пет година када је реч о уређењу путева, доста тога је урађено али морају се јасно поставити приоритети. Навикли смо грађане да од нас очекују да градимо и стварамо путеве али је неопходно да се промени начин рада. Дошли смо на идеју да у будуће град Бор директно управља са 50 одсто путева на територији села које ће се радити а другим делом ће управљати Месна заједница. До сада Месна заједница је одлучивала о уређењу путева у селу што се показало као лоша идеја зато што се асфалт и ризла нису распоређивали праведно“, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Оно што је највећи проблем у свим селима на територији града Бора су атарски путеви. Они који се активно баве пољопривредом због неуређених путева отежано су долазили до својих њива.

„Ушли смо у процедуру да се ЈКП „3 октобар“ обезбеди машина која ће уређивати атарске путеве у селу. Машина ће дробити ту земљу, истовремено равнати и на крају табати. На овај начин ће свима бити омогућен пролаз до својих њива. Осим тога у преговорима смо за куповину машине која ће сећи растиње и грање поред главних путева у селу“, додаје Миликић.

Изградња водоводне мреже у наредном периоду биће један од приоритета али и изградња канализационе мреже, како у граду тако и у селима.

„За годину ипо дана урађено је 27 километара водовода, што до сада у Бору нико није урадио толиком брзином. Остало је још неколико засеока али неопходно је да се уради пројектна документација. Наредне године кренуће се са пројектима израде канализационе мреже у селима. Морамо чувати животну средину кроз системе каналисања отпадних вода“, напомиње први човек града.

Он додаје да се сви захтеви у селима односе на оно што годинама није рађено а то је пре свега путна инфраструктура а као један од највећих проблема наводи се електро мрежа у готово сваком селу.

„Оно што смо почели предходних година да радимо, наставићемо. Асфалтирање путева, уређење централних сеоских путева и уређење везних путева са атарима села. Електроенергетска мрежа је проблем готово у сваком селу. Снабдевање електричном енергијом није у надлежности града али како би се помогло нашим суграђанима у селима, град Бор мора извршити неку врсту притиска на ЕПС. Оно што имамо у плану је да се из буџета за наредну годину издвоје новчана средства за куповину стубова, каблова и уколико буде неопходну и куповину машине за превоз и постављање стубова. Након тога, у договору са мештанима радиће се комплетно уређење јавне енергетске мреже“, истиче Миликић.

Због настале енергетске кризе, Град Бор ће из локалног буџета издвојити од 12 до 15 хиљада динара као помоћ за домаћинства која нису прикључена на централно грејање. Финансијска помоћ за предстојећу зиму односи се на сва домацинства како у граду тако и у селима.

Обилазак сеоских Месних заједница Брестовац, Кривељ и Шарбановац наставиће се од средине августа. Нови термини зборова биће договорени са представницима Савета месних заједница.

 

 

Захваљујући Граду Бору у ЈКП „Водовод“ стигла је цистерна након 25 година

Јавно комунално предузеће „Водовод“ данас је добило цистерну за превоз пијаће воде. Осим у те сврхе, цистерна ће служити и за прање улица.

Из локалног буџета за куповину цистерне издвојено је 18 милиона динара а укупно за нову механизацију која је потребна овом предузећу из градског буџета издвојено је 60 милиона динара.

Наш задатак и циљ је врло једноставан, а то је да осавременимо возни парк, како би јавна предузећа много више времена издвојила за одржавање града и комуналне делатности, а све у интересу наших грађана који живе и у селу и у граду“, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Захваљујући Граду Бору ово је прва цистерна за превоз пијаће воде која је стигла након 25 година у ово јавно предузеће.

Ово је историјски дан за ЈКП „Водовод“. Нама је у интересу да што пре допремимо здраву пијаћу воду до грађана, а предност ове цистерне је што може да се користи за гашење пожара, јер је носивост 10 хиљада литара воде“, истакао је Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“.

У наредном периоду ће за ЈКП „Водовод“ стићи још једна цистерна за фекалну отпадну воду и још један кипер.