У току је асфалтирање спортских игралишта у селима, асфалтирано кошаркашко игралиште у Злоту

Асфалтирање стадиона за мале спортове у сеоским месним заједницама је у току. Након Горњана и Бучја где је асфалтирање завршено, паралелно се изводе радови асфалтирању стадиона у Злоту и Оштрељу.

У селу Злоту у току су радови на уређењу кошаркашког терена.

Пре пар година уредили смо просторије које користе фудбалери сеоског клуба, прошле године је уређен терен за мали фудбал. У плану је да се у малој хали у Злоту постави нова подлога. Након Злота и Оштрељ екипе „Штрабага“ се селе у остале сеоске месне заједнице. За ове намене из градског буџета издвојено је 100 милиона динара“, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Јанковић додаје, да ће се након асфалтирања стадиона за мале спортове, наставити са уређење реонских путева у селу Злот.

Упоредо са сређивањем терена спортских терена, радови ће се изводити и на реконструкцији два фудбалска терена у Бучју и градског стадиона ФК Бор“, напомиње Дејан Дуловић, члан Градског већа.

Ребалансом буџета предвиђена је куповина нових голова за мале стадионе на територији града Бора. У Горњану ће бити постављени један пар голова. Поред опремања реквизитима, у Шарбановцу је постављена заштитна ограда око стадиона а након Шарбановца радиће се постављање жичане ограде на стадиону у Злоту“, истакао је Марко Николић, члан Градског већа.

За асфалтирање спортских игралишта и путева у сеоским месним заједницам, из локалног буџета, издвојено је сто милиона динара.

Мештани села изнели предлоге за израду буџета за наредну годину

Мештани борских села и чланови Савета месних заједница, предходних дана били су у прилици да са градоначелником града Бора,Александром Миликићем и његовим сарадницима, разговарају и изнесу предлоге за израду буџета за наредну годину.

Како би се услови за живот на селу приближили квалитету живота у граду, проблеми везани за комуналне делатности, водоснабдевање, инфраструктуру, али и образовање, здравство, културу и спорт, могу се решавати само заједничком сарадњом.

„Ми смо имали велику акцију у предходних пет година када је реч о уређењу путева, доста тога је урађено али морају се јасно поставити приоритети. Навикли смо грађане да од нас очекују да градимо и стварамо путеве али је неопходно да се промени начин рада. Дошли смо на идеју да у будуће град Бор директно управља са 50 одсто путева на територији села које ће се радити а другим делом ће управљати Месна заједница. До сада Месна заједница је одлучивала о уређењу путева у селу што се показало као лоша идеја зато што се асфалт и ризла нису распоређивали праведно“, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Оно што је највећи проблем у свим селима на територији града Бора су атарски путеви. Они који се активно баве пољопривредом због неуређених путева отежано су долазили до својих њива.

„Ушли смо у процедуру да се ЈКП „3 октобар“ обезбеди машина која ће уређивати атарске путеве у селу. Машина ће дробити ту земљу, истовремено равнати и на крају табати. На овај начин ће свима бити омогућен пролаз до својих њива. Осим тога у преговорима смо за куповину машине која ће сећи растиње и грање поред главних путева у селу“, додаје Миликић.

Изградња водоводне мреже у наредном периоду биће један од приоритета али и изградња канализационе мреже, како у граду тако и у селима.

„За годину ипо дана урађено је 27 километара водовода, што до сада у Бору нико није урадио толиком брзином. Остало је још неколико засеока али неопходно је да се уради пројектна документација. Наредне године кренуће се са пројектима израде канализационе мреже у селима. Морамо чувати животну средину кроз системе каналисања отпадних вода“, напомиње први човек града.

Он додаје да се сви захтеви у селима односе на оно што годинама није рађено а то је пре свега путна инфраструктура а као један од највећих проблема наводи се електро мрежа у готово сваком селу.

„Оно што смо почели предходних година да радимо, наставићемо. Асфалтирање путева, уређење централних сеоских путева и уређење везних путева са атарима села. Електроенергетска мрежа је проблем готово у сваком селу. Снабдевање електричном енергијом није у надлежности града али како би се помогло нашим суграђанима у селима, град Бор мора извршити неку врсту притиска на ЕПС. Оно што имамо у плану је да се из буџета за наредну годину издвоје новчана средства за куповину стубова, каблова и уколико буде неопходну и куповину машине за превоз и постављање стубова. Након тога, у договору са мештанима радиће се комплетно уређење јавне енергетске мреже“, истиче Миликић.

Због настале енергетске кризе, Град Бор ће из локалног буџета издвојити од 12 до 15 хиљада динара као помоћ за домаћинства која нису прикључена на централно грејање. Финансијска помоћ за предстојећу зиму односи се на сва домацинства како у граду тако и у селима.

Обилазак сеоских Месних заједница Брестовац, Кривељ и Шарбановац наставиће се од средине августа. Нови термини зборова биће договорени са представницима Савета месних заједница.

 

 

Захваљујући Граду Бору у ЈКП „Водовод“ стигла је цистерна након 25 година

Јавно комунално предузеће „Водовод“ данас је добило цистерну за превоз пијаће воде. Осим у те сврхе, цистерна ће служити и за прање улица.

Из локалног буџета за куповину цистерне издвојено је 18 милиона динара а укупно за нову механизацију која је потребна овом предузећу из градског буџета издвојено је 60 милиона динара.

Наш задатак и циљ је врло једноставан, а то је да осавременимо возни парк, како би јавна предузећа много више времена издвојила за одржавање града и комуналне делатности, а све у интересу наших грађана који живе и у селу и у граду“, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Захваљујући Граду Бору ово је прва цистерна за превоз пијаће воде која је стигла након 25 година у ово јавно предузеће.

Ово је историјски дан за ЈКП „Водовод“. Нама је у интересу да што пре допремимо здраву пијаћу воду до грађана, а предност ове цистерне је што може да се користи за гашење пожара, јер је носивост 10 хиљада литара воде“, истакао је Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“.

У наредном периоду ће за ЈКП „Водовод“ стићи још једна цистерна за фекалну отпадну воду и још један кипер.

Младунче јелена лопатара добило је име Баки

Борски Золошки врт наставља са традицијом давања имена новим становницима зоо врта. Као и до сада, предлоге су давали најмлађи посетиоци. Кум новог станара је Иван Поповић а младунче јелена лопатара добило је име Баки.

Пре десетак дана позвали смо наше најмлађе суграђане да дају име принови јелена лопатара. Пристигло је 117 предлога које су малишани остављали приликом посете Зоолошком врту. Бебица је била баш мала и нисмо хтели да узнемиравамо ни њу, ни маму, па су деца остављала предлоге и за мушко и за женско име, али сада знамо да је у питању мушко лане”, каже Слађана Савић, пр Золошког врта у Бору.

Посећеност је велика, у наредном периоду активно ће се радити на проширењу појединих кавеза како би посетиоцима животиње биле још доступније.

Заиста смо задовољни посећеношћу. Време нам иде у прилог, нису велике врућине а у потпуно безбедном и удобном окружењу уз мноштво зеленила, леп провод у врту је загарантован. На дневном нивоу радним данима имамо и до 50 продатих карата, с обзиром на то да деца до 12 година не плаћају карту, вероватно је број посетилаца барем дупло већи”, додаје Савић.

Кум Иван Поповић и цела његова породица награђени су бесплатним уласком у Золошки врт до краја године.

За самозапошљавање, ново запошљавање и стручну праксу из градског буџета издвојено је 9,9 милиона динара.

Град Бор, већ пет година за редом, спроводи мере локалног акционог плана запошљавања. Ове године за те намене  из градског буџета је издвојено 38 милиона динара.

У току је јавни позив за стручну праксу, самозапошљавање и ново запошљавање.

Право на самозапошљавање имају сва лица која су пријављена на евиденцији Националне службе за запошљавање и имају сертификате о завршеној обуци за израду бизнис плана. Јавни позив за самозапошљавање биће отворен до 18. августа, истакла је Тамара Пауновић, члан Градског већа.

Јавни позив за ново запошљавање намењен је приватним предузетницима како би упослили теже запослива лица и то особе старије од 50, или млађе од 30 година старости, лица која се налазе на евиденцији НСЗ дуже од дванаест месеци, са инвалидитетом, лица ромске националне мањине, самохране родитеље, као и лица из социјално угрожених породица“, нагласила Пауновић.

Будући предузетници за покретање сопственог бизниса, као и предузетници  за нова запошљавања добиће средства од 300 хиљада динара.

За стручну праксу моћи ће да се пријаве лица са завршеном средњом школом (трећи и четврти степен стручне спреме), а праксу ће обављати шест месеци. За лица са завршеном вишом школом пракса ће трајати 9 месеци, док ће високо образована лица са седмим степеном стручне спреме, праксу обављати 12 месеци. Износ надокнаде за обављање стручне праксе је од 22 до 27 хиљада динара. Јавни позив је отворен до 8. августа“, додала је Пауновић .

Сву потребну документацију заинтересована лица могу преузети на сајту НСЗ и града Бора или лично у просторијама Националне службе за запошљавање.

За самозапошљавање, ново запошљавање и стручну праксу из градског буџета издвојено је 9,9 милиона динара.

Миликић: Од наредне године, буџет ће бити у функцији свих грађана

Градоначелник Бора, Александар Миликић са сарадницима, обишао је село Злот. Мештани села били су у прилици да разговарају са градоначелником и изнесу предлоге за израду буџета за наредну годину како би заједничким идејама унапредили и побољшали квалитет живота на селу.

Највише је било речи о инфраструктурним радовима, као што су асфалтирања путева, постављање расвете и изградња канализационе мреже.

„Буџет града Бора је данас један од највећих буџета у историји града. У наредној години ће бити пет и по милијарди динара, са тенденцијом раста. Ово је јединствена прилика да се све што деценијама није рађено и урађено, сада заврши. Како би заједно креирали буџет за наредну годину, кренули смо у сеоске месне заједнице да са нашим суграђанима разговарамо о њиховим потребама, да чујемо њихове предлоге и сугестије, како би буџет наредне године био у функцији свих грађана”, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Поводом припреме буџета за наредну години, наредних дана градоначелник ће са својим сарадницима обилазити сеоске Месне заједнице јер се једино заједничком сарадњом могу постићи добри резултати а то је унапређење и побољшање квалитета живота на селу.

У наставку можете погледати све оно што је до сада урађено у селу Злот.

Хуманитарна акција „Мобилна клиника“, бесплатна медицинска помоћ на територији Борског округа

Хуманитарна акција „Мобилна клиника“, коју реализују невладине организације „Народна дипломатија„ и „Руска хуманитарна мисија“, почела је у Бору. У сарадњи са градовима и општинама Борског округа, акција је почела у петак 15. јула и трајаће две недеље.

Током трајања ове хуманитарне акције, руски лекари ће обићи Борски округ и том приликом пружати бесплатну медицинску помоћ и давати медицинске савете грађанима. Захваљујући овом пројекту, све структуре социјално угрожених могу извршити лекарски преглед и добити медицинску помоћ.

Очекује се да ће, током трајања акције, бити обављено између 600 и 700 прегледа. Првог дана акције „Мобилна клиника“ била је постављена на платоу испред „Максија“.

Имамо већ искуства у спорвођењу оваквих акција. Пацијенти долазе са различитим питањима, налазима и медицинском документацијом. У сарадњи са српским колегама покушавамо да анализирамо све оно што добијамо као информацију, на основу извештаја дајемо им савет и упућујемо коме даље могу да се обрате како би поправили своје здравствено стање“, истакао је др Виктор Белински, анестезиолог и реаниматолог из Русије.

Право на бесплатан преглед имају сви грађани али ће приоритет имати они пацијенти који немају здравствено осигурање или нису у могућности да дођу на преглед.

Радиће се превентивни прегледи који подразумевају преглед срца и плућа, мерење притиска, ЕКГ и гликемија. Прегледе ће обављати руски доктор и наш доктор специјалиста ургентне медицине“, рекла је др Весна Радосављевић, директорка Дома здравља у Бору.

Ова хуманитарна акција само је почетак велике сарадње Русије и Србије у Бору.

Ово је почетак једне велике сарање на територији Источне Србије. Град Бор је спреман да са братским народом Русије реализује велики број нових активности. Ово је једно велико дешавање за све нас. Знамо да је здравствени систем Србије веома организован, али подршка са стране нам је увек добродошла“, истакао је Александар Миликић, градоначелник Бора.

Нама је свака помоћ добродошла и искорисио бих прилику још једном да им се свима захвалим. Акција ће бити спроведена у општинама Мајданпек, Кладово и Неготин и у Граду Бору“, напоменуо је Владимир Станковић, начелник Борског управног округа.

Представници амбасаде Руске Федерације и „Руске хуманитарне мисије на Балкану“ оцењују да ће се сарадња између две пријатељске земље наставити и у наредном периоду и да ће ова акција бити веома успешна.

Грађани су из ових делова Србије доста су удаљени од великих медицинских центара и верујем да ће им ово бити од велике користи. Велику захвалност дугујем руководству Града Бора, јер смо овде наишли на разумевање и подршку“, рекао је Александар Конанихин, први саветник аташеа за културу и хуманитарна питања у амбасади Руске Федерације у Србији.

Ми ћемо у током трајања хуманитарне акције покушати да заједничким снагама руских и српских лекара дођемо до сваког становника овог региона, до оних који су непокретни и оних који немају здравствено осигурање и да им пружимо могућност неких основних прегледа. Све то радимо за добробит грађана у име пријатељства ова два братска народа“, каже Бранимир Нешић, извршни директор „Руске хуманитарне мисије на Балкану“.

„Мобилна клиника“, на подручју града Бора, биће поново од 24. до 28. јула.

Гушевац: Долазак сваког новог возила представља велики дан за наше предузеће

Возни парк Јавно комуналног предузећа „3. октобар“ богатији је за још једно нови камион кипер. Из локалног буџета за куповину новог возила издвојено је 19 милиона динара. Град је за иновацију механизације ЈКП „3. октобар” за ову годину укупно издвојио око милион евра.

И у будуће ће се наставити са овом праксом, осавремењавање механизације јавних предузећа. Покренут је поступак иновације возног парка Јавно комуналног предузећа „Водовод“. Град Бор ће се трудити да се јавним предузећима и запосленима у њима обезбеде најбољи услови за рад. Пре саме куповине возила неопходно било је неопходно стабилизовати ова јавна предузећа, истакао је градонаћелник града Бора, Александар Миликић.

С поносом могу да кажем да је Јавно коунално предузеће „Водовод”, после 14 година, први пут прошле године остварило позитивно пословање, што ће се наставити и ове године. ЈКП „3. октобар” је имало велики проблем са механизацијом, а након куповине нове, у наредном периоду ћемо моћи да размишљамо о наставку куповине потребне опреме, али и о томе како да се подигну плате запослених у јавним предузећима. Пре свега је неопходно да се системски приступи решавању проблема, што смо у претходном периоду и урадили. Сада је већ много лакше, када је велики буџет можемо да уђемо у други степен развоја предузећа, а то је осавремењавање технике за бољи рад предузећа како би град био чистији”, истиче Миликић.

Повећање броја кипера омогућава несметано превожење ризле у свим сеоским и градским месним заједницама у летњем периоду, док ће у зимском периоду они служити за чишћење снега на реонским атарским путевима, истиче Радмило Гушевац, в.д. директора ЈКП „3. октобар“ Бор.

Долазак сваког новог возила представља велики дан за наше предузеће. Куповином нових возила максимално подижемо капацитете за обављање комуналних делатности на територији града Бора. Овај кипер има и раоник који је хидрауличан и независан у раду од камиона, што је по свим европским стандардима. У претходном периоду предузећу су испоручене две комбиноване хидромек машине, један аутосмећар, два камиона кипера. У наредном периоду стићи ће и нов аутоподизач и чистилица којом ћемо одржавање улица подићи на виши ниво“, додаје Гушевац.

До краја године, у ЈКП „3. октобар“ стићиће нови камион аутосмећар. Из овог предузећа се надају да ће се одржати континуитет набавке нових возила и у наредној години.

У селу Горњане почело асфалтирање стадиона за мале спортове

У договору са мештанима села Горњане започето је асфалтирање стадиона за мале спортове. 

Драго ми је што видим оволики број младих људи који се баве спортом. Задатак града Бора је да у договору са нашим суграђанима спроводимо активности, како у селима, тако и у граду. Очекује нас велики посао ове године када је у питању асфалтирање путева у селима”, истиче Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Од 15. јула, почињу активности у вези са израдом буџета за наредну годину, додаје Миликић.

Пре свега, почињемо од села Злот где ћемо имати народне зборове и разговарати са нашим мештанима о томе шта је то што је неопходно да се уради у нашим месним заједницама, како сеоским, тако и градским, како би се побољшао квалитет живота наших суграђана. То ће бити основ за израду градског буџета. Молим све Боране који живе и у граду и у селу да се укључе у ову активност. Након обиласка сеоских месних заједница, имаћемо састанке са мештанима градских месних заједница“, истиче Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Миликић додаје, да ће се након зборова у сеоским и градским месним заједницама разговарати са предузетницима, удружењима грађана, спортским и културним удружењима, људима из јавних предузећа, јавних установа, научно-образовних установа, свих пора друштва како би дали своје предлоге о томе како да се изради буџет града за 2023. годину.

Идеја је да се град Бор стави у потпуности у функцију грађана и ово је једини начин, закључио је Миликић.

 

Чувари традиције: Одржан 15. Петровдан фест у Оштрељу

Традиционални Сабор “Петровдан фест” одржан је по петнаести пут у селу Оштрељ, надомак Бора. Манифестација је почела свечаним дефилеом учесника, а Сабор је отворио градоначелник Бора, Александар Миликић. Он је том приликом истакао значај манифестација које чувају и негују традицију једног народа.

Негујте влашку културу и традицију што је више могуће кроз игру и песму, јер је то прави начин да се култура једног народа одржи, да се деца едукују и науче шта су њихови корени и на који начин живи један народ” истакао је Александар Миликић.

Ова манифестација је показатељ да чланови Културно просветног друштва “Петар Јенић” из Оштреља чувају културу, обичаје и фолклор, а своја искуства преносе на млађе генерације„, рекао је Звонимир Стевкић испред КПД “Петар Јенић”.

Бројној публици, игром су се представили  Чланови културно уметничких друштава из Видина у Бугарској, Нереснице, Мајданпека, Рготине и КУД “Ново Селиште” из Бора.

По традицији изабрана је и лепотица Сабора, а титулу најлепше,  по мишљењу стручног жирија понела је Марија Станчуловић.

Организатори Сабора били су Месна заједница Оштрељ и Културно просветно друштво “Петар Јенић” из овог села.