О популационој политици и демографији разговарали “Фондација Дајана Пауновић” и локална самоуправа

Делегација “Фондације Дајана Пауновић“ и представници локалне самоуправе разговарали су данас на тему демографије и популационе политике.


Статистички подаци, када је демографија у питању су поражавајући, чуло се на састанку, али заједничким радом локалних самоуправа, државе и невладиним сектором који се бави породицом као основном ћелијом друштва, демографска слика се битно може поправити.
Битно је јачати локалну инфраструктуру и стварати једнаке услове за све грађане било да живе у руралним или урбаним срединама како људи не би емигрирали у веће градове.


“Оно што је најважније на државној агенди, агенди фондације, али и када је у питању Европска унија, јесте демографија и популациона политика. Због тога смо данас овде. Знамо да су статистике поражавајуће када је демографија у питању, али радимо на томе да поправимо демографску слику наредних година. То не може да се деси преко ноћи, али верујем да ћемо кроз деценију дати добре резултате уколико будемо сви уједињени. Свака локална самоуправа суочава се са својим специфичним проблемима, а ми смо многе од њих детектовали и решавали их са челним људима на локалу. Демографија је сада у фокусу јер по свим статистичким подацима и приликом посете свакој локалној самоуправи, дошли смо до закључка да полако постајемо мањина у сопственој земљи, а то не смемо да дозволимо”, рекла је Дајана Пауновић.

Битно је јачати локалну инфраструктуру и стварати једнаке услове за све грађане било да живе у руралним или урбаним срединама како људи не би емигрирали у веће градове, додала је Пауновић.


“Драго ми је што је Дајана Пауновић препознала Бор као један од врло интересантних градова у којем и којем треба да се прича када је у питању демографија и раст популације. Данас су услови живота у Бору другачији него што су били пре неколико година. Имамо сигурног стратешког партнера, сигуран приход, просечну зараду од 86.900 динара и просечну зараду у компанији Зиђин од 107.500 динара. Kада имају сигурност, млади се одлучују да формирају породицу и то је оно што је предност градова као што је Бор, а нама то даје задатак да кроз низ пројеката изградње нових насеља, зауставимо тренд раста цена станова, како би млади људи могли да по што повољнијим условима купе станове и овде формирају породицу. Можемо да кажемо да је Бор град будућности у којем остају млади, долазе млади у потрази за добрим послом и добром зарадом, а наше је да уредимо и створимо услове да што већи број младих људи остане да овде живи и ради”нагласио је Александар Миликић, градоначелник Бора. “

У оквиру популационе политике, град Бор у последњих пет година издваја финансијска средства за прворођено, другорођено, треће, четврто и пето рођено дете, бесплатно обданиште за треће дете, бесплатне уџбенике за децу нижих разреда, вантелесну оплодњу, помоћ незапосленим трудницама, за помоћ у кући, додао је градоначелник.

Састанак представника сеоских месних заједница и локалне самоуправе

На редовном састанку представника сеоских месних заједница са градоначелником Бора, Александром Миликићем и његовим сарадницима, разговарало се о потребама мештана који живе у селима на територији града Бора.


Претходних година је доста урађено када је у питању развој путне инфраструктуре, атарских путева и водовода, али је неопходно урадити још доста тога како би се побољшали услови и квалитет живота мештана, рекао је на састанку Александар Миликић, градоначелник Бора.


„Очекују нас велики радови и треба да чујемо шта је то неопходно да се ради даље у току ове године, али и наредне буџетске године. Имали смо предлоге како да превазиђемо нека питања која се тичу конкретно живота наших суграђана у селима, наставак изградње водовода, почетак изградње канализације, очекују нас велики инфраструктурни пројекти у наставку развоја путне инфраструктуре“, рекао је Александар Миликић.
Наредне године радиће се на изградњи водоводне мреже, канализације, развоју путне инфраструктуре, адаптацији Домова културе, уређењу гробља, мостова, али и решавању проблема мештана угрожених рударским активностима, додао је градоначелник и нагласио да ће наредне године из буџета града Бора бити издвојено 250 милиона динара за уређење сеоских путева, а значајно ће бити увећане и субвенције за пољопривреду.


„Направићемо промену за наредну годину и вероватно ћемо за неке мере повећати субвенције града Бора са 60 на 80 процената како би омогућили нашим суграђанима који се не баве пољопривредом , а можда желе на неки начин, да их растеретимо плаћања тих 20 одсто и на тај начин их стимулишемо”, додао је Александар Миликић.
Захваљујући оваквим састанцима сарадња са локалном самоуправом је јако добра, чуло се на састанку од представника сеоских месних заједница.
Договорено је да ће се састанци представника сеоских месних заједница са руководством града Бора одржавати једном месечно.

У току санација ударних рупа у граду и селима

У оквиру уређења путне инфраструктуре у граду и селима, у току је крпљење ударних рупа које су настале, делом због честог и фреквентног коришћења саобраћајница, а делом због извођења радова јавних предзећа на одржавању подземних инсталација.

У току су радови на крпљењу ударних рупа у Месној заједници Слога. По завршетку радова, извођачи ће наставити са радовима и у другим деловима града као и у селима. За ове намене из градског буџета издвојено је 10 милона динара. План је да се у наредне две недеље заврше комплетни радови на крпљењу ударних рупа на територији града Бора“, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Јанковић је додао да ће се из буџета за наредну годину издвојити чак 500 милиона динара за развој и унапређење путне инфраструктуре.

Наставља се сарадња између Града Бора и компаније Зијин Копер: Потписан уговор о донацији ризле

Наставља се сарадња између Града Бора и компаније Зијин Копер. Данас је потписан уговор о донацији 5 хиљада кубних метара ризле у вредности од 6 милиона динара. Ризла ће бити употребљена за насипање сеоских путева.

Ова донација је јако значајна, пре свега, за наша села, путеве али и за рубне месне заједнице као што су Брезоник, Север и Бањско поље. Сарадња између компанија Зијин Копер, Зијин Мајнинг и града Бора је на једном изузетном нивоу и заједно радимо у интересу наших суграђана, како у граду тако и у селима“, истакао је Никола Марић, помоћник градоначелника.

Ово није прва донација компаније Зијин Копер. До сада донирано је укупно 35 хиљада кубних метара ризле, укупне вредности око 42 милиона динара која је искоришћена за изградњу сеоских путева.

Велика ми је част што сам позван да данас присуствујем церемонији потписивања уговора за донацију ризле. Почев од 2020 године, шест пута смо донирали ризлу која се искоришћена за изградњу сеоских путева. Донирано је укупно 35 хиљада кубних метара, укупне вредности око 42 милиона динара. Данас смо поново донирали 5 хиљада кубних метара ризле у вредности од 6 милиона динара која ће бити употребљена за побољшање саобраћајне инфраструктуре у граду и селима“, истакао је на потписивању уговора Зоу Ганг, заменик генералног директора компаније Зијин Копер.

У Кини постоји изрека „Ако желиш да створиш богатство прво мораш да изградиш путеве“, закључио је Ганг.

Град Бор донирао је нови ултразвучни апарат за Одељење педијатрије Дома здравља

Град Бор донирао је нови ултразвучни апарат за Одељење педијатрије Дома здравља у Бору. Из градског буџета за куповину апарата издвојено је 8,7 милиона динара.

Новим апаратом листа чекања, за обавезан преглед кукова код деце у трећем месецу живота, биће смањена. Такође, опремање Дома здравља новим апаратима, унапредиће се пружање услуга пацијентима а докторима олакшати рад.

Ове године, из локалног буџета, издвојено је преко 400 милиона динара за куповину медицинске опреме. Локална самоуправа ће и наредне године наставити са улагањем и опремањем здравствених установа, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Наш задатак је да сваке године стварамо услове да наши пацијенти овде имају најбољи дијагностички преглед и да на тај тачин убрзамо процес прегледа и лечења. Бор је један од ретких градова у Србији који има  развијен систем амбуланти у сеоским месним заједницама такав какав јесте. И наредне године инвестираћемо у куповину нове опреме, ЕКГ апарата, апарате за мерење крвног притиска и шећера и свега онога што је потребно како би  наши пацијенти у селима добили ниво здравственог прегледа какав добијају и у Дому здравља“, истакао је градоначелник.

Докторка Маријана Стојановић Љубић додала је да ће се опремањем Дома здравља новим апаратима унапредити пружање услуга пацијентима, али и олакшати рад лекарима.

Овај апарат много значи, јер смо до сада децу на преглед морали да шаљемо у болницу која поседује ултразвучне апарате. То је прилично компликовано и због заказивања и због временског размака, док ми не добијемо звештај специјалисте који је обавио преглед кукова. Овај апарат нам скраћује време у смислу праћења детета, док су бебе у саветовалишту па приликом прегледа може да се обави и преглед кукова који је обавезан  у трећем месецу живота и даље током раста детета у првој години живота“, нагласила је педијатар Стојановић Љубић.

Локална самоуправа ће и наредне године заједно са Домом здравља и Општом болницом наставити опремање ових здравствених установа.

Од сутра 20. октобра јавна расправа о Нацрту Одлуке о буџету за 2023. годину

На одржаној седници Градског већа, већници су дали су зелено светло на предлог закључка о спровођењу јавне расправе о Нацрту Одлуке о буџету града Бора за 2023. годину.

Основни предлог нацрта буџета износи 5,1 милијарду динара, од чега је основним предлогом 45 одсто предвиђено за капиталне инвестиције. У основни нацрт буџета ушла је изградња аква парка, почетак и наставак изградње водовода у Злоту и Метовници, асфалтирање у износу од 500 милиона динара, од чега 250 милиона за путеве и тротоаре у гладу и 250 милиона у селима.

За наредну годину очекује нас доста добрих пројеката али исто тако и обавезе које имамо из предходних година као што су дуг за електричну енергију од 400 милиона динара према ЕПС-у, затим дуг апотекарске установе од 700 милиона старог дуга и 50 милиона по основу дуговања за неисплаћене зараде. Буџет је развојни и има компоненту развоја инфраструктуре и у селу и у граду. Одвојено је за спорт 64,5 милиона динара а кроз ребаланс буџета биће додати до 80 милиона динара. Основним буџетом није предвиђено обданиште у Новом градском центру, кроз јаву расправу тражићемо новац у износу од 350 милиона динара. Идеја је да кроз овај буџет урадимо и уредимо како села тако и град али исто тако да обезбедимо сигурност у функционисању јавних предузећа као што смо то ове године радили са куповином машина за јавна предузећа. Да одржимо социјални мир и социјалну стабилност тако што ћемо наредне године одвајати субвенције за грађане као што смо сада издвајали новац за субвенције за грађане који нису у систему централног грејања“, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Јавна расправа почиње сутра 20. октобра и трајаће до 3. новембра. Грађани ће кроз јавну расправу имати могућност да дају своје педлоге шта је то што треба уврстити у буџет за наредну годину.

ЈКП “Водовод” богатије за још једну нову радну машину

У ЈKП “Водовод” стигла је нова радна машина “Хидромек” вредности 12 милиона динара за коју је средства обезбедио град Бор.

Градоначелник Бора Александар Миликић jе приликом обиласка овог предузећа истакао да је обавеза и задатак локалне самоуправе да опреми возни парк у јавно комуналним предузећима како би се подигао квалитет услуга које они пружају.

„Добар буџет, добро пословање. Добар привредни амбијент даје могућност граду да води рачуна и бригу о јавним предузећима. Наша брига и задатак је да опремимо возни парк у јавно комуналних предузећа како би се подигао квалитет услуга који они пружају. Водовод је прошле године после 14 година године по први пут пословао позитивно пре свега захваљујући јаком буџету града Бора, пословима које смо им дали да раде за град Бор а то је изградња водовода. У претходне 4 године на територији града Бора изграђеноје 129 километара новог  водовода, што се никада није десило у савременој историји града Бора. Наш циљ је да у 2023. години у потпуности зановимо возни парк у ЈКП „Водовод“ и да радимо реорганизацију јавних предузећа“, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Град Бор је много допринео Водоводу самим тим што нам је поверио послове и одржавање атмосферске и фекалне канализације, изградњу водовода по селима, одржавање јавне расвете на територији града Бора. Из тога смо приходовали и послујемо позитивно, стекли смо услов да кренемо у зановљавање возног парка. Из сопствених средстава определили смо 40 милиона динара и набавили једну радну машину, камион кипер носивости 8-10 кубика, два нова ИВЕКА носивости до 3,5 тона, ладе ниве и до краја године планирамо да купимо два теренска возила 4X4 која су нам неопходна за рад на терену  у зимским условима и још три возила која ће бити намењена за превоз радника са потребним машинама и алатом како би брже отклонили кварове“, напомиње Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Павић додаје да стижу и нове радне машине, цистерне тако да ће ово предузеће лакше обављати своју делатност за грађане а уједно су се стекли и услови за повећање зараде те ће запослени у наредних месец дана имати веће зараде.

Одржана конференција “Мостови пријатељства”

У сали Градске управе одржана је, 73 по реду, седница Савета Борског управног округа. Састанку су присуствовали представници 11 општина из Румуније и 9 општина из Србије.  

Конференција „Мостови пријатељства“ између Републике Румуније и Републике Србије има за циљ унапређење сарадње и припрему за пријаву заједничких пројеката у оквиру Интерег ИПА програма које подржава Европска Унија.

У току је конкурс прекограничне сарадње на који се могу пријавити по једна општина или град са обе стране Дунава. Заједничким снагама се аплицира за пројекат који је од обостраног интереса. Европска унија даје више десетина милиона евра као помоћ и подршку локалним самоуправама да се развијају и да подстичу даљи развој њихових приоритетних области. Конкурс ће бити отворен наредна три месеца. Реч је о пројектима од велике вредности, како финансијске тако и културне баштине, цивилне заштите, туизма унапређење животне средине, свих области које су подржане кроз јавни позив“, истакао је Срећко Здравковић, члан Градског већа.

Оно што је битно је да све локалне самоуправе имају заједнички циљ, а то је да споје своје идеје, да се међусобно повежу и заједно аплицирају за први прекогранични позив ИПА програма који финансира ЕУ. У претходном периоду, уз заједничку сарадњу општина из Румуније и општина из Србије, направили смо много тога доброг. Морам истаћи да сам имао прилику да обиђем и српски и румунски део, видео сам да је доста тога урађено кроз инфраструктурне пројекте“, истакао је Владимир Станковић, начелник Борског управног округа.

Велика је част за мене да данас будем гост у граду Бору. Јуна 2022 године сам имао први позив и први састанак поводом овог пројекта. Ради се о пројекту прекограничне сарадње о међусобној сарадњи локалних самоуправа дуж Дунавске клисуре. Први пут су се сјединили председници и градоначелници свих општина са леве и десне стране Дунавске клисуре. Договорили смо се да заједно спроведемо пројекте са обе стране Дунава. Први део су ИПА пројекти, пројекти међународне сарадње, овде треба да се нађу партнери и са једне и са друге стране и да се одлучи на каквом би пројекту могли да сарађује. Прва идеја је да се ради на пројектима који ће да сачувају културу, традицију, заштиту животне средине, исто тако цивилне заштите и инфраструктурне пројекте и да се поделе искуства која су да сада имали председници општина са обе стране Дунавске клисуре. Иницијативу смо добили зато што је Дунавска клисура једна од најлепших клисура у Европи, овде је Дунав поделио Карпатске планине од Балканских и створио бајковит приказ који је насељен људима који су врло добри домаћини и који се добро брину о свему томе“, објашњава Николај Курић, председник општине Свињци у Румунији.

Курић додаје, да клисура није довољно позната да би се урадила промоција овог дела Дунава и то ће бити заједнички задатак председницима општина са обе стране Дунава. Имамо пуно да покажемо, природне лепоте, знаменитости у овом делу и пуно националних мањина који богате овај део и треба од њих да научимо да живимо што боље са обе стране Дунава.

На наредном састанку, који ће бити одржан у Румуније, биће познато који су то пројекти и ко ће на тим пројектима бити партнер.

Наставља се подстицај развоја пчеларства на територији града Бора

Град Бор је и ове године одобрио субвенције за помоћ пољопривредним произдвођачима и из буџета издвојио новчана средства за развој пчеларства.

По основу расписаног конкурса за набавку опреме за пчеларство, додељена су 62 решења. За ове намене из градског буџета издвојено је 5 милиона динара. Преостали износ за доделу субвенција, у износу од око 2 милиона динара, биће додељен свим заинтересованим пчеларима по основу поновљеног конкурса који ће бити расписан у понедељак 17. октобра.

Такође, данас је додељен пет решења за куповину машина за транспорт – руковање течног, чврстог и полутечног стајњака. Из локалног буџета за ову врсту субвенција, опредељена су новчана средства у износу од милион динара. До сада је утрошено 318 хиљада динара. Уколико буде заинтересованих пољопривредника, конкус ће бити поновљен до краја ове године.

Након доделе решења, пољопривредни произвошачи су давали предлоге како се може унапредити пољопривредна производња. За већину предлога коју су пчелари изнели постоје техничке могућности да се од наредне године субвенционишу. Један од захтева пчелара био је и повећање медоносних биљака на територији града Бора. За сада, град Бор има право да искључиво само да на својим површинама врши пошумљавање. Град ће у наредном периоду апеловати на компанију Зијин да на својим површинама врши озелењавање медоносним врстама“, истакао је Ненад Крчуновић, члан Градског већа.

Да поред сточарства и воћарства, производња меда и сектор пчеларства у Бору имају перспективу, град ће и у будуће наставити са пружањем финансијске подршке пчеларима са територије града Бора.

Одржана још једна седница Градског већа пред заседање Скупштине града

На данас одржаној седници, градски већници једногласно су подржали и дали зелено светло за две тачке колико је и било на дневном реду.

Наставак изградње обилазнице, од пекаре преко Николичевског пута до теретне обилазнице на уласку у Зијин, односно Штулц и давање на лицитацију јавне површине града Бора за изградњу шопинг центра. Коначну реч имаће одборници на заседању Скупштине града, која је заказана за 14. октобар.

Обилазница је битна зато што ће у потпуности растеретити теретни саобраћај и улаз у сам град. Наредне године мора се завршити техничка документација за израду треће  саобраћајне траке изнад пекаре на улаз у град, тако ће се у наредне две године у потпуности избацити теретни саобраћај из зоне кретања јавног превоза на територији града Бора. Пројекат ће се сигурно реализовати у сарадњи са путевима Србије“, истакао је Александар Миликић, градоначелник Бора.

Укупна вредност израде плана детаљне регулације је 11 милиона динара, а средства су предвиђена буџетом за 2023 годину. Неопходно време за израду документације је годину и по дана, након чега ће се ући у израду пројекта и реализацију израде обилазнице.

Усвојена је и Одлука о отуђењу катастарске парцеле на којој је предвиђена изградња шопинг центра, а на којој се налазе спортски терени.

При завршетку је пројекат изградње новог спортско рекреативног центра у насељу Металург код Техничке школе. Када се све заврши добићемо најсавременији спортски комплекс на новој локацији. Биће изграђен фудбалски терен, који ће бити дат на коришћење ФК Мали Бор, балон хала за тенис, терени за тенис на отвореном, балон хала за потребе школа које нису имале услове за тренирање и обављање фискултурне наставе и отворени терени за мале спортове“, додао је Миликић..

Јавни позив за продају парцеле биће расписан након што Скупштина града усвоји Одлуку. Почетна вредност површине од 5,6 хектара са свим теренима је 293 милиона динара. За сада, постоје четири потенцијална купца, који ће имати рок од максимално две године, за изградњу шопинг центра.