Хуманитарна акција “Мобилна клиника” 15. јула у Бору

Хуманитарна акција „Мобилна клиника“ коју реализују невладине организације „Народна дипломатија„ и „Руска хуманитарна мисија“ у сарадњи са градовима и општинама Борског округа, биће организована и у Бору.

Акција почиње у петак, 15. јула и трајаће две недеље. „Мобилна клиника“ ће у петак од 13:30 часова бити на платоу испред Максија, а сви заинтересовани грађани биће у прилици да обаве бесплатни лекарски преглед.

Током трајања ове хуманитарне акције, руски лекари ће обићи Борски округ и том приликом пружати бесплатну медицинску помоћ и давати медицинске савете грађанима. Захваљујући овом пројекту, све структуре социјално угрожених могу извршити лекарски преглед и добити медицинску помоћ.

Уређење кутка за наше најмађе суграђане, настављају се радови на уређењу дечијих игралишта

Настављају се радови на реконструкцији дечијих игралишта на територији града Бора. Наши најмађи суграђани ускоро ће добити нова, савремемена и пре свега безбедна дечија игралишта.

Према речима члана Градског већа Марка Николића, кутак за наше најмађе суграђане биће пре свега безбедан али и функционалан са модерним и савременим справама.

Радови на уређењу дечијих игралишта су увелико у току. Грађевински радови у улици Ђорђа Андрејевића Куна и Слатинском насељу су завршени, у наредном периоду очекује се постављање гумене подлоге и дечијих ревизита. У току су радови на уређењу дечијег парка у насељу Нови градски центар, излива се темељ а по завршетку радова извођачи радова ће поставити дечије реквизите. У складу са Правилником о безбедности деце на игралиштима, сви дечији паркови биће пресвучени гуменом подлогом а све у циљу веће безбедности деце. Сви постављени реквизити поседују сертификате о безбедности деце. Да би се повећала безбедност малишана такође биће постављена и заштитна ограда на свим дечијим игралиштима“, истакао је Николић

Након Новог градског центра, радови на уређењу дечијих игралишта изводиће се у насељу Бор 2 и у Брезонику. Из локалног буџета за ове намене издвојено је 19 милиона динара.

Почело уређење сеоских гробаља

Уређењем сеоског гробља у селу Лука почела је акција уређења сеоских гробаља на територији града Бора. Радници ЈКП „3. Октобар“ почели су са кошењем траве, уклањањем шибља и дивљег растиња. У наредом периоду уредиће се гробља у свих дванаест села на територији града Бора.

Како би решили проблем у свим борским селима, наредне године ћемо издвојити средства која ће бити намењена само за уређење сеоских гробаља и парцела. У већини села су гробља запуштена због напуштања села па ће се град потрудити да системски уреди сва гробља“, истакао је Никола Марић, помоћник градоначелника Бора.

Како је предвиђено паланом и програмом, до краја месеца уколико то временски услови дозволе биће уређена сва сеоска гробља.

На кошењу и уређењу сеоских гробаља ангажовано је по три радника у сваком селу а да би се уредило једно сеоско гробље потребно је два до три дана, напоменуо је Радмило Гушевац, в.д. директора ЈКП „3. Октобар“ Бор.

Настављају се радови на проширењу јавне расвете

Настављају се радови на проширењу јавне расвете на територији града Бора. Радници ЈКП „Водовод“ Бор су на терену, у улици Тимочке дивизије на паркингу изнад Техничке школе завршени су радови на проширењу јавне расвете. Основним буџетом  града Бора за проширење јавне расвете издвојено је 15 милиона, а ребалансом још 10 милиона динара.

Поред тога, интезивно се ради на осветљавању пешачких прелаза и степеништа новом ЛЕД расветом. До сада, урађено је 15 светиљки у улицама 3. Октобар и Девете бригаде а радови се настављају у Зеленом булевару и у улици Краља Петра Првог“, истакао је Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Павић додаје да је до сада реализовано седам пројеката, у протекле три године урађено је 350 нових стубова и 1 800 нових светиљки. Град Бор је из локалног буџета за проширење јавне расвете у предходне три године издвојио, како у граду тако и у селима, 92 милиона динара што је до сада највећи износ у протеклих 15 година.

Премијера представе “Трагом борског нотеса” 13. јула на платоу код споменика Миклоша Раднотија

Представа “Трагом борског нотеса” биће одиграна испред споменика Миклоша Раднотија у Бору (плато Дома здравља), у среду, 13. јула. Почетак представе је у 21 сат. У реализацији овог српско-мађарског докторско-уметничког пројекта “Трагом борског нотеса” у оквиру кога ће бити одиграна и истоимена амбијентална позоришна представа, подршку је пружио и Град Бор. Тим поводом, за глумце и реализаторе представе организован је пријем у Градској управи.

Велика ми је част и задовољство што је град Бор један од суорганизатора и домаћин представе „Трагом борског нотеса”. Позивам све Боране да нам се придруже. Представа се бави животом и радом Миклоша Раднотија. Град Бор посебу пажњу у својој традицији и историји сећања посвећује управо њему. Мислим да је ово прилика да наши суграђани виде једну врло интересантну представу која се први пут изводи у Бору и која ће нас подсетити на живот и рад Миколоша Раднотија у Бору”, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић на пријему.

Ради се о докторском уметничком пројекту у режији Жолта Варге, а под менторством професора др Божидара Ђуровића. У двојезичној представи играју зајечарски глумци Милош Ћуричић и Милош Танасковић, као и глумци из мађарског града Бекеншчабе, Викторија Киш, Борис Сас, Герле Том, Иштван Чех.

Редитељ представе „Трагом борског нотеса”, Жолт Варга захвалио се граду Бору на пруженој прилици да представу реализују у граду у којем је мађарски песник Миклош Радноти провео око три и по месеца радећи у борском руднику током Другог светског рата.

Oвај уметнички подухват је велики изазов јер се представа одвија на два језика, истичу глумци.

До сада нисам имала прилику да играм у представи као што је ова која ће бити одржана у среду у Бору. Велики је изазов за све нас, јер се представа одвија на два језика, али верујем да ће публика разумети”, каже Викторија Киш, глумица из Мађарске.

Драго ми је што смо упознали наше колеге, нисмо имали прилику да радимо инострану копродукцију, углавном смо радили копродукције са позориштима које су са нашег говорног подручја, тако да је ова представа утолико занимљивија”, истиче Милош Танасковић, глумац Зајечарског позоришта.

Двојезична представа део је пројекта неговања културе сећања на жртве Холокауста, који се реализује у сарадњи са Владом Републике Србије, Министарством културе и информисања Републике Србије и Републиком Мађарском.

Золошки врт добио принову, име новом становнику даће најмлађи посетиоци ЗОО врта

Борски Золошки врт од пре десетак дана добио је принову, овог пута младунче јелена лопатара. Мајка и беба су добро, углавном бораве у спољашњем делу кавеза на општу радост свих који се у том моменту затекну у врту. Као и до сада, имена новим становницима зоо врта даће најмлађи посетиоци који ће своје предлоге остављати на капији приликом посете.

Золошки врт отворен је тачно пре једанаест година са свега 50 – ак врста животиња и неких 70 – ак јединки. Ево сада, након 11 година, золошки врт броји 70 врста животиња и преко 130 јединки. Управа Золошког врта трудиће се да, као и сваке године, набави неку нову животињску врсту али сада акценат смо ставили на употпуњавање садржаја за малишане јер су ипак они наши најчешћи посетиоци. Оно што се тренутно у врту ради јесте адаптација објеката, конкретно код крава Буша зато што ћемо и ту за пар месеци имати принову. Чим се животиње у врту размножавају то значи да им је код нас лепо и пријатно“, истакла је Слађана Савић, ПР Золошког врта у Бору.

У наредном периоду радиће се на адаптацији и проширењу појединих кавеза како би животиње имале већи простор а посетиоцима биле доступније. Посећеност врту је велика а доказ за то су екскурзије из свих градова Србије. Золошки врт у Бору дневно посети више од 300 посетилаца, истиче Дарко Драгијевић, директор Золошког врта у Бору.

У потпуно безбедном и удобном окружењу уз мноштво зеленила константну бригу о животињама води специјализовано особље уз посету ветеринара два до три пута недељно“, додаје Драгијевић.

Градска управа и руководство Золошког врта су се трудили да од самог отварања врта не мењају цену улазнице тако да она и сада износи 100 динара док деца до 12 година не плаћају улаз.

Борски Золошки врт плени својом атрактивношћу и ексклузивношћу. Као један од четири зоо врта у Србији, потрудили смо се да испратимо све садржаје и повољности. Поред остале туристичке понуде, зоо врт је фактор привлачења за туризам у нашем граду и заиста се трудимо да тако и остане. Даћемо све од себе да подржимо ове вредне и марљиве људе који се овде старају о овим животињама, који шире капацитете и сарађују са нашим најмлађим посетиоцима а они су душа нашег града“, истакао је Бобан Стојановић, помоћник градоначелника.

Золошки врт у Бору дневно обиђе више од 300 посетилаца.

 

Инфраструктурни пројекти дају резултате, наставља се са позитивним пословањем ЈКП “Водовод” Бор

Ребалансом буџета града Бора за Јавно комунално предузеће „Водовод” опредељена су средства у вредности од три милиона динара за још четири пројекта за водоснабдевање на територији градских и сеоских месних зајендица, односно два пројекта за Месну зајендуцу Метовница, један за Горњане и један на простору између насеља Бор 2 и Бањско Поље.

За изградњу водоводне мреже у месним заједницама Злот, Метовница и Нови центар, из локалног буџета издвојено је 223 милиона динара. Радови су у току а рок за завршетак је крај године.

Тринаест и више година уназад, ЈКП„Водовод” није имало инфраструктурне пројекте, тако да је направљен велики минус у пословању у том периоду. Прошле године смо први пут пословали позитивно са 54 милиона динара у плусу, што је заслуга града Бора који нам је поверио послове на одржавању атмосферске канализације, јавне чесме и фонтане, као и јавне расвете на територији града и села. Међутим, највише је допринела изградња нове водоводне мреже и резервоара на територији сеоских и градских месних зајеница”, истиче Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Упоредо су се изводили радови на изградњи водоводне мреже за компанију Зијин, тачније измештање главне водоводне мреже из правца Кривељ. Вредност ове инвестиције је 45 милиона динара, додаје Павић.

Такође, рађена је и реконстукцију водоводне мреже у Доња Белој Реци у вредности од око 25 милиона али и водоводна мрежа за потребе тунела у износу од око 15 милиона динара.

Вода из злотских изворишта се у Борско језеро упумпава по уговору који смо потписали са компанијом Зиђин. Вода се упумпава у ограниченим количинама како не би угрозила водоснабдевање града и околних села. Тренутно имамо довољну количину воде за упумпавање. За два месеца смо упумпали преко милион кубика воде”, напомиње директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Највеће дуговање ово предузеће имало је према ЕПС-у  у износу од 418 милиона динара.

У последње две године уплатили смо 310 милиона динара ЕПС-у за редовне рачуне и камату. Град Бор је доделио субвенцију у износу од 144 милиона динара за плаћање рачуна из претходног периода, чиме смо смањили дуг на 250 милиона динара који ће до краја године, редовном уплатом рачуна из сопствених средстава, бити још смањен”, наглашава Павић.

Стање на извориштима, из правца Злота и Кривеља, за сада је стабилно. Издашност извора је мало посустала што се тиче осталих изворишта, све је у најбољем реду. Најбоља издашност је, за сада, са изворишта Сурдуп, капацитета 50 до 70 литара у секунди.

На захтев Градске управе поправња се степениште у центру града

Након што је Надзорни орган изласком на терен установио неправилности приликом реконструкције степеништа, извођачи радова добили су налог да степенице код главне Поште у центру града, сруше. Ово је прави пример како ће у будуће да функционишу сви радови на територији града.

“Наставља се са уређењем путне инфраструктуре на територији града Бора. У току су радови на уређењу стаза и степеништа широм града. У Месној Заједници „Младост“ у току је постављање бехатон плоча на пешачкој стази код Золошког врта. Борани ће ускоро добити један модерно уређен простор за уживање и рекреацију”, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Поред тога, радови се изводе и у Месној заједници „Север“, у току је реконструкција степеништа код факултета и цркве. Такође, наставља се поплочавање бехатон коцкама доњих делова улица 1 мај, 7, јули и Јована Дучића”, додаје Јанковић.

До краја месеца, сви планирани радови на уређењу стаза и степеништа у граду, биће завршени.

У току наредне недеље кренуће се са асфалтирањем у сеоским месним заједницама а за ову намену из градског буџета издвојено је 100 милиона динара.

Завршна смотра 60. манифестације “Сусрети села” одржана у Доњој Белој Реци

Манифестација “Сусрети села” одржана је по шездесети пут у селу Доња Бела Река. Манифестација је званично отворена свечаним дефилеом од школе до етно ресторана „Ластино гнездо“ где је програм настављен наступом културно уметничких друштава из 11 борских села. Овогодишња завршна смотра била је ревијалног карактера.

У маестралној игри чувара традиције, посетиоци су имали прилике да у једном дану кроз песму, игру и обичаје, осете традицију и културу овог дела Србије.

Право је задовољство присуствовати овако лепој и традиционалној манифестацији. Мало је манифестација у културном календару града које се могу похвалити оволико дугим веком трајања. Културно – уметничка друштва из једанаест сеоских Месних заједница представило је нашу културу, традицију, изворно стваралаштво, обичаје и све оно по чему је наш крај препознатљив“, истакла је Милена Станојковић Кожовић, члан Градског већа.

Овогодишња манифестациа била је ревијалног карактера. Међутим, награђена су она најбоља културно – уметничка друштва, у различитим категоријама, како би се задржао тај традиционални начин организовања манифестација, те су најбољи добили пехаре и захвалнице од Града Бора.

Заиста се трудимо да у сарадњи са свим сеоским културно уметничким друштвима одржимо значај ове манифестације као би се сачувало сво наше изворно стваралаштво, култура и традиција. Једино на овакав начин млађим генерацијама се преноси све оно што чини један народ а то је сва култура, традиција и обичаји које сви заједно морамо да негујемо“, додаје Станојковић Кожовић.

Манифестација „Сусрети села“ сјајна је прилика да се чувари традиције и културе окупе на једном месту.

Мало је догађаја у култури борског краја са традицијом дугом 60 година. Ово је велики догађај за село са овако малим бројем становника. Окупљање великог броја деце је од изузетне важности јер ће се на тај начин, овакве и сличне манифестације, отргнути од заборава“, истакао је Ратко Гринкић, председник Савета Месне заједнице ДБР.

Организатори Завршне смотре манифестације „Сусрета села“ били су Установа Центар за културу и културно уметничка друштва а покровитељ манифестације Град Бор.

Тродневни мото скуп на Борском језеру оправдао сва очекивања

Мото скуп на Борском језеру оправдао је сва очекивања заљубљеника у ову врсту забаве. Манифестација је окупила велики број љубитеља двоточкаша, како из Србије, тако и из иностранства.

Ми смо као град подржали манифестацију и ово је традиција која треба да настави да живи у граду Бору, граду бакра, граду добрих људи. Сви знамо да су мотоциклисти добри људи који су увек били хумани, који помажу својим суграђанима и који разумеју како функционише једно друштво и један град. Видео сам много енергије, много позитивних људи, лепо дружење и добру музику“, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Осим у вожњи, дружењу и амбијенту Борског језера, Борани али и њихови гости, уживали су и у музичком делу програма у ком су наступали познати рок бендови.

Дугогодишњи члан Мото клуба „Rolling Wheels“, Бранко Володихин, дошао је мотором из Немачке како би заједно са својим пријатељима обележио 15. година постојања борског Мото клуба.

Предивно је, изабрали су добро место. Овде на језеру је прелепо, и за око и за душу. Овде је дружење, оно што сви волимо, моторе, наша браћа, домовина“, нагласио је Володохин.

Организатор тродневне манифестације је Мото клуб “Rolling Wheels” а покровитељ Град Бор.