Хуманитарна акција “Мобилна клиника” 15. јула у Бору

Хуманитарна акција „Мобилна клиника“ коју реализују невладине организације „Народна дипломатија„ и „Руска хуманитарна мисија“ у сарадњи са градовима и општинама Борског округа, биће организована и у Бору.

Акција почиње у петак, 15. јула и трајаће две недеље. „Мобилна клиника“ ће у петак од 13:30 часова бити на платоу испред Максија, а сви заинтересовани грађани биће у прилици да обаве бесплатни лекарски преглед.

Током трајања ове хуманитарне акције, руски лекари ће обићи Борски округ и том приликом пружати бесплатну медицинску помоћ и давати медицинске савете грађанима. Захваљујући овом пројекту, све структуре социјално угрожених могу извршити лекарски преглед и добити медицинску помоћ.

Због безбедности посетилаца, по налогу инспекције посечене тополе код Лазареве пећине

У Споменику природе „Лазарев кањон“ код Злота, након више од пет деценија тополе које су улепшавале приступни пут ка Лазаревој пећини, због безбедности туриста, пролазника и мештана, ове године морале су да буду посечене.

Већ пар година уназад, по наводима надлежних и стручних лица, тополе су почеле да труле изнутра, да пропадају, ломе се гране с времена на време и као такве угрожавале су безбедност посетилаца.

Након мишљења стручних лица, Град Бор такође се обратио и Заводу за заштиту споменика који је у свом саопштењу дао мишљење да је дрворед достигао своју старост и да је фази пропадања. Издати су услови, на који начин треба извршити њихово безбедно уклањање и шта сме да се посади на месту посечених стабала.

Добили смо пар жалби да су се делови стабала обрушавали и угрожавали безбедност туриста, пролазника и самих мештана. Једна топола пукла је на пола и том приликом покидала електричне водове јер се преко пута налази трафо станица. Након тога, Град Бор је тражио мишљење Завода за заштиту природе који је у образложењу навео да су тополе пред крај свог животног циклуса и да као такве угрожавају безбедност људи јер се налазе на путном појасу. Такође, Град Бор је тражио мишљење и од ЈП „Србија воде“ где је водопривредни инспектор из Неготина сачинио записник на основу ког је дао мишљење да је неопходно уклонити стабла јер су небезбедна и да угрожавају безбедност и здравље људи а могу угрозити и туђу имовину“, истакао је Данијел Алексић, члан Градског већа.

На основу мишљења надлежних, Град Бор као корисник тог дела терена, морао је да спроведе не само уклањање трулих стабала већ и обарање опасног камења изнад самог улаза у Лазареву пећину јер је ранијих година било одрона изнад и око пећине.

Након извршене сече, следи вађење пањева а затим садња новог дрвореда. Завод за заштиту природе је у свом решењу дао и предлог која врста може ту бити посађена“, додао је Алексић.

Предвиђено је да се на истом потезу засаде аутохтоне врсте које су прилагођене условима живота на овом простору а у складу су са условима Завода за заштиту природе Србије.

Верујемо, да ће нове саднице утицати да овај простор поново заблиста.

Уређење кутка за наше најмађе суграђане, настављају се радови на уређењу дечијих игралишта

Настављају се радови на реконструкцији дечијих игралишта на територији града Бора. Наши најмађи суграђани ускоро ће добити нова, савремемена и пре свега безбедна дечија игралишта.

Према речима члана Градског већа Марка Николића, кутак за наше најмађе суграђане биће пре свега безбедан али и функционалан са модерним и савременим справама.

Радови на уређењу дечијих игралишта су увелико у току. Грађевински радови у улици Ђорђа Андрејевића Куна и Слатинском насељу су завршени, у наредном периоду очекује се постављање гумене подлоге и дечијих ревизита. У току су радови на уређењу дечијег парка у насељу Нови градски центар, излива се темељ а по завршетку радова извођачи радова ће поставити дечије реквизите. У складу са Правилником о безбедности деце на игралиштима, сви дечији паркови биће пресвучени гуменом подлогом а све у циљу веће безбедности деце. Сви постављени реквизити поседују сертификате о безбедности деце. Да би се повећала безбедност малишана такође биће постављена и заштитна ограда на свим дечијим игралиштима“, истакао је Николић

Након Новог градског центра, радови на уређењу дечијих игралишта изводиће се у насељу Бор 2 и у Брезонику. Из локалног буџета за ове намене издвојено је 19 милиона динара.

Почело уређење сеоских гробаља

Уређењем сеоског гробља у селу Лука почела је акција уређења сеоских гробаља на територији града Бора. Радници ЈКП „3. Октобар“ почели су са кошењем траве, уклањањем шибља и дивљег растиња. У наредом периоду уредиће се гробља у свих дванаест села на територији града Бора.

Како би решили проблем у свим борским селима, наредне године ћемо издвојити средства која ће бити намењена само за уређење сеоских гробаља и парцела. У већини села су гробља запуштена због напуштања села па ће се град потрудити да системски уреди сва гробља“, истакао је Никола Марић, помоћник градоначелника Бора.

Како је предвиђено паланом и програмом, до краја месеца уколико то временски услови дозволе биће уређена сва сеоска гробља.

На кошењу и уређењу сеоских гробаља ангажовано је по три радника у сваком селу а да би се уредило једно сеоско гробље потребно је два до три дана, напоменуо је Радмило Гушевац, в.д. директора ЈКП „3. Октобар“ Бор.

Настављају се радови на проширењу јавне расвете

Настављају се радови на проширењу јавне расвете на територији града Бора. Радници ЈКП „Водовод“ Бор су на терену, у улици Тимочке дивизије на паркингу изнад Техничке школе завршени су радови на проширењу јавне расвете. Основним буџетом  града Бора за проширење јавне расвете издвојено је 15 милиона, а ребалансом још 10 милиона динара.

Поред тога, интезивно се ради на осветљавању пешачких прелаза и степеништа новом ЛЕД расветом. До сада, урађено је 15 светиљки у улицама 3. Октобар и Девете бригаде а радови се настављају у Зеленом булевару и у улици Краља Петра Првог“, истакао је Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Павић додаје да је до сада реализовано седам пројеката, у протекле три године урађено је 350 нових стубова и 1 800 нових светиљки. Град Бор је из локалног буџета за проширење јавне расвете у предходне три године издвојио, како у граду тако и у селима, 92 милиона динара што је до сада највећи износ у протеклих 15 година.

Премијера представе “Трагом борског нотеса” 13. јула на платоу код споменика Миклоша Раднотија

Представа “Трагом борског нотеса” биће одиграна испред споменика Миклоша Раднотија у Бору (плато Дома здравља), у среду, 13. јула. Почетак представе је у 21 сат. У реализацији овог српско-мађарског докторско-уметничког пројекта “Трагом борског нотеса” у оквиру кога ће бити одиграна и истоимена амбијентална позоришна представа, подршку је пружио и Град Бор. Тим поводом, за глумце и реализаторе представе организован је пријем у Градској управи.

Велика ми је част и задовољство што је град Бор један од суорганизатора и домаћин представе „Трагом борског нотеса”. Позивам све Боране да нам се придруже. Представа се бави животом и радом Миклоша Раднотија. Град Бор посебу пажњу у својој традицији и историји сећања посвећује управо њему. Мислим да је ово прилика да наши суграђани виде једну врло интересантну представу која се први пут изводи у Бору и која ће нас подсетити на живот и рад Миколоша Раднотија у Бору”, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић на пријему.

Ради се о докторском уметничком пројекту у режији Жолта Варге, а под менторством професора др Божидара Ђуровића. У двојезичној представи играју зајечарски глумци Милош Ћуричић и Милош Танасковић, као и глумци из мађарског града Бекеншчабе, Викторија Киш, Борис Сас, Герле Том, Иштван Чех.

Редитељ представе „Трагом борског нотеса”, Жолт Варга захвалио се граду Бору на пруженој прилици да представу реализују у граду у којем је мађарски песник Миклош Радноти провео око три и по месеца радећи у борском руднику током Другог светског рата.

Oвај уметнички подухват је велики изазов јер се представа одвија на два језика, истичу глумци.

До сада нисам имала прилику да играм у представи као што је ова која ће бити одржана у среду у Бору. Велики је изазов за све нас, јер се представа одвија на два језика, али верујем да ће публика разумети”, каже Викторија Киш, глумица из Мађарске.

Драго ми је што смо упознали наше колеге, нисмо имали прилику да радимо инострану копродукцију, углавном смо радили копродукције са позориштима које су са нашег говорног подручја, тако да је ова представа утолико занимљивија”, истиче Милош Танасковић, глумац Зајечарског позоришта.

Двојезична представа део је пројекта неговања културе сећања на жртве Холокауста, који се реализује у сарадњи са Владом Републике Србије, Министарством културе и информисања Републике Србије и Републиком Мађарском.

Золошки врт добио принову, име новом становнику даће најмлађи посетиоци ЗОО врта

Борски Золошки врт од пре десетак дана добио је принову, овог пута младунче јелена лопатара. Мајка и беба су добро, углавном бораве у спољашњем делу кавеза на општу радост свих који се у том моменту затекну у врту. Као и до сада, имена новим становницима зоо врта даће најмлађи посетиоци који ће своје предлоге остављати на капији приликом посете.

Золошки врт отворен је тачно пре једанаест година са свега 50 – ак врста животиња и неких 70 – ак јединки. Ево сада, након 11 година, золошки врт броји 70 врста животиња и преко 130 јединки. Управа Золошког врта трудиће се да, као и сваке године, набави неку нову животињску врсту али сада акценат смо ставили на употпуњавање садржаја за малишане јер су ипак они наши најчешћи посетиоци. Оно што се тренутно у врту ради јесте адаптација објеката, конкретно код крава Буша зато што ћемо и ту за пар месеци имати принову. Чим се животиње у врту размножавају то значи да им је код нас лепо и пријатно“, истакла је Слађана Савић, ПР Золошког врта у Бору.

У наредном периоду радиће се на адаптацији и проширењу појединих кавеза како би животиње имале већи простор а посетиоцима биле доступније. Посећеност врту је велика а доказ за то су екскурзије из свих градова Србије. Золошки врт у Бору дневно посети више од 300 посетилаца, истиче Дарко Драгијевић, директор Золошког врта у Бору.

У потпуно безбедном и удобном окружењу уз мноштво зеленила константну бригу о животињама води специјализовано особље уз посету ветеринара два до три пута недељно“, додаје Драгијевић.

Градска управа и руководство Золошког врта су се трудили да од самог отварања врта не мењају цену улазнице тако да она и сада износи 100 динара док деца до 12 година не плаћају улаз.

Борски Золошки врт плени својом атрактивношћу и ексклузивношћу. Као један од четири зоо врта у Србији, потрудили смо се да испратимо све садржаје и повољности. Поред остале туристичке понуде, зоо врт је фактор привлачења за туризам у нашем граду и заиста се трудимо да тако и остане. Даћемо све од себе да подржимо ове вредне и марљиве људе који се овде старају о овим животињама, који шире капацитете и сарађују са нашим најмлађим посетиоцима а они су душа нашег града“, истакао је Бобан Стојановић, помоћник градоначелника.

Золошки врт у Бору дневно обиђе више од 300 посетилаца.

 

Инфраструктурни пројекти дају резултате, наставља се са позитивним пословањем ЈКП “Водовод” Бор

Ребалансом буџета града Бора за Јавно комунално предузеће „Водовод” опредељена су средства у вредности од три милиона динара за још четири пројекта за водоснабдевање на територији градских и сеоских месних зајендица, односно два пројекта за Месну зајендуцу Метовница, један за Горњане и један на простору између насеља Бор 2 и Бањско Поље.

За изградњу водоводне мреже у месним заједницама Злот, Метовница и Нови центар, из локалног буџета издвојено је 223 милиона динара. Радови су у току а рок за завршетак је крај године.

Тринаест и више година уназад, ЈКП„Водовод” није имало инфраструктурне пројекте, тако да је направљен велики минус у пословању у том периоду. Прошле године смо први пут пословали позитивно са 54 милиона динара у плусу, што је заслуга града Бора који нам је поверио послове на одржавању атмосферске канализације, јавне чесме и фонтане, као и јавне расвете на територији града и села. Међутим, највише је допринела изградња нове водоводне мреже и резервоара на територији сеоских и градских месних зајеница”, истиче Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Упоредо су се изводили радови на изградњи водоводне мреже за компанију Зијин, тачније измештање главне водоводне мреже из правца Кривељ. Вредност ове инвестиције је 45 милиона динара, додаје Павић.

Такође, рађена је и реконстукцију водоводне мреже у Доња Белој Реци у вредности од око 25 милиона али и водоводна мрежа за потребе тунела у износу од око 15 милиона динара.

Вода из злотских изворишта се у Борско језеро упумпава по уговору који смо потписали са компанијом Зиђин. Вода се упумпава у ограниченим количинама како не би угрозила водоснабдевање града и околних села. Тренутно имамо довољну количину воде за упумпавање. За два месеца смо упумпали преко милион кубика воде”, напомиње директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Највеће дуговање ово предузеће имало је према ЕПС-у  у износу од 418 милиона динара.

У последње две године уплатили смо 310 милиона динара ЕПС-у за редовне рачуне и камату. Град Бор је доделио субвенцију у износу од 144 милиона динара за плаћање рачуна из претходног периода, чиме смо смањили дуг на 250 милиона динара који ће до краја године, редовном уплатом рачуна из сопствених средстава, бити још смањен”, наглашава Павић.

Стање на извориштима, из правца Злота и Кривеља, за сада је стабилно. Издашност извора је мало посустала што се тиче осталих изворишта, све је у најбољем реду. Најбоља издашност је, за сада, са изворишта Сурдуп, капацитета 50 до 70 литара у секунди.

На захтев Градске управе поправња се степениште у центру града

Након што је Надзорни орган изласком на терен установио неправилности приликом реконструкције степеништа, извођачи радова добили су налог да степенице код главне Поште у центру града, сруше. Ово је прави пример како ће у будуће да функционишу сви радови на територији града.

“Наставља се са уређењем путне инфраструктуре на територији града Бора. У току су радови на уређењу стаза и степеништа широм града. У Месној Заједници „Младост“ у току је постављање бехатон плоча на пешачкој стази код Золошког врта. Борани ће ускоро добити један модерно уређен простор за уживање и рекреацију”, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Поред тога, радови се изводе и у Месној заједници „Север“, у току је реконструкција степеништа код факултета и цркве. Такође, наставља се поплочавање бехатон коцкама доњих делова улица 1 мај, 7, јули и Јована Дучића”, додаје Јанковић.

До краја месеца, сви планирани радови на уређењу стаза и степеништа у граду, биће завршени.

У току наредне недеље кренуће се са асфалтирањем у сеоским месним заједницама а за ову намену из градског буџета издвојено је 100 милиона динара.

Захваљујући донацији Зијин Мајнинга и Удружења родитеља “Бебиронче”, обданиште “Бошко Буха” добило нове дечије ормариће и намештај за канцеларије

На иницијативу Удружења родитеља “Бебиронче”, кроз „Програм подршке заједници“ компанија Зијин Мајнинг донирала је дечијем обданишту „Бошко Буха“ дечије гардеробне ормариће, док је простор стручне службе опремљен новим ормарима и столовима. Вредност донације је 940 хиљада динара.

Успех сваке компаније мери се њеним доприносом економији и друштвеној заједници. Дугорочним и одрживим пројектима које реализујемо у оквиру „Програма подршке заједници“ желимо да допринесемо развоју целокупног друштва, да очувамо и унапредимо животну средину, омогућимо развој предузетништва и отварање нових радних места као да допринесемо бољем и квалитетнијем образовању деце, истакао је Зхоу Бин, заменик директора Сектора за корпоративну друштвену одговорност компаније Зијин Мајнинг.

Надамо се да ће ово улагање, допринети бољим условима боравка деце у овој установи и да ће бити од користи за све будуће генерације“, додаје Зхоу Бин.

Захваљујем се компанији Зијин Мајнинг и Удружењу „Бебиронче“ на овој донацији која је од великог значаја за нашу установу јер ће побољшати услове боравка деце. Ово је само још једна у низу донација а уједно и показатељ да је компанија Зијин Мајнинг добар пример друштвено одговорне компаније“, Љиљана Радичевић, директорка Предшколске установе „Бамби“.

Компанија „Зијин Мајнинг“ до сада је кроз пројекат „За будућност“ обезбедила набавку уџбеника за ђаке виших разреда основних школа и ранчеве за све основце у Бору. Осим ове петогодишње инвестиције компанија „Зијин Мајнинг“ помогла је и у реновирању фискултурне сале ОШ „Станоје Миљковић“ у Брестовцу али и финансирала бројне образовне програме и научне фестивале. Укупна вредност до сада реализованих донација „Зијин Мајнинг-а“ је 280 милиона динара.