Дан Свете Тројице обележен у МЗ Шарбановац и Горњане

Српска православна црква и њени верници празнују један од најзначајнијих хришћанских празника – дан Свете Тројице. Слави се три дана а цркве су окићене зеленим гранчицама и посуте травом.

Како обичаји налажу, Свете Тројице сеоска слава и заветина села Шарбановац и села Горњане, обележена је резањем славског колача. Свечаности су, поред мештана ова два села, присуствовали и представници локалне самоуправе.

Поводом сеоске славе, традиционално је одржан турнир у малом фудбалу који је ове године имао хуманитарни карактер.

У току су радови на уређењу просторија МЗ “Ново Селиште”

У току су радови на уређењу просторија Месне заједнице „Ново Селиште“. За адаптацију целокупног простора, из локалног буџета издвојено је 2,3 милиона динара.

Замењена је столарија, спуштен је плафон због инсталација које су ружиле изглед просторије, тоалети и у великој сали постављен је ламинат. Салу ће и у будуће користити дечији ансамбл „Ново Селиште“ за своје пробе.

Ово уређење просторија значиће првенствено за наш дечији ансамбл који овде вежба, али и за остало становништво месне заједнице које се овде окупља ради дружења“, рекао је Славиша Симоновић председник Савета МЗ Ново Селиште.

Ово је прави пример како месна заједница треба да функционише јер је она спона између грађана и Градске управе. Град Бор ће увек одговорити на конструктивне предлоге и у договору са представницима месних заједница исте реализовати“, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Радови ће бити завршени за 10 дана.

Округли сто о изменама и допунама буџета за 2022 годину

U оквиру јавне расправе о нацрту Одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету града, одржан je отворени састанак у форми округлог стола.

Кроз јавну расправу пристигао је 21 предлог у вези са ребалансом буџета. Јавна расправа трајаће до 14 јуна, истакла је Зорана Гајић, начелница Одељења за финансије.

Добили смо пријаве од основних и средњих школа, од индиректних корисника буџета предлоге су дали Музеј рударства и металургије, Туристичка организација, чланови Градског већа, заменик правобраниоца и Дома здравља. Само један предлог је пристигао од грађана и односи се асфалтирање и додатне радове на Борском језеру“, додаје Гајић.

Предлози се могу предати електронским путем, поштом или на писарници Градске управе. Обрасци се могу преузети на сајту града у делу Јавне расправе.

Изградња ветропарка, будућност развоја зелене енергије

На данас одржаној седници Градског већа града Бора, петој по реду, већници су већином гласова усвојили предлог одлуке о промени оснивачког акта „Народне библиотеке Бор“, „Музеја рударства и металургије“ и Установе „Центар за културу града Бора“.

Једногласно је усвојен предлог одлуке о изради плана детаљне регулације подручја ветроелектране „Снага Истока“ на територији града Бора.

Једна, за нас, најбитнија тачка дневног реда јесте почетак израде плана изградње још једног ветропарка на територији града Бора. Након израде плана изградње ветропарка на Црном Врху снаге 350 мегавата у току је израда плана још једног ветропарка на територији града Бора. Ветроелектрана ће се простирати на потезу Велики Крш, Планина Стол и Дели Јован са снагом 450 мегаватчасова. Рок за израду плана је годину дана. Сигуран сам да ће сви ветропаркови који се граде на територији града Бора бити будућност развоја зелене енергије на територији Републике Србије и града Бора. Новим законом, који је у процедури, биће предвиђено одвајање одређених финансијских средстава процентуално локалним самоуправама на чијим територијама се граде ветропаркови. Пошто ће Бор бити град са највећим капацитетом ветропаркова, сигуран сам да ће то бити озбиљан извор прихода за сам град у наредном периоду“, истакао је градначелник града Бора Александар Миликић.

Већином гласова усвојен је предлог решења о исправци техничких грешака у саставном делу одлуке о усвајању почетног ликвидационог извештаја Апотеке Бор у ликвидацији.

Град Бор је у предходне 2,5 године измирио, у великом делу, обавезе према добављачима у износу нешто мало мањем од 600 милина динара. Сада смо, у буџету за 2022 годину определили 113 милиона динара за измиривање обавеза према запосленима. Очекујемо да до краја ове године ликвидациони управник заврши ликвидацију Апотекарске установе Бор и да ставимо тачку на то. Укупан износ, када се буде завршио цео процес плаћање обавеза града Бора са свим каматама, биће нешто већи од 650 милиона динара. За тај новац смо могли много тога да урадимо за наше грађане али смо морали да измиримо истиријска дуговања. Овим смо показали да можемо упоредо да плаћамо сва дуговања која су нам остављена али и да развијамо упоредо град“, објашњава Миликић.

(више…)

Општој болници у Бору испоручен нови лапараскопски стуб најновије генерације

Општој болници у Бору данас је испоручен нови лапараскопски стуб најновије генерације, чија је вредност 15 милиона динара а за који је средства обезбедила локална самоуправа.

Из градског буџета издвојно је 90 милиона динара за куповину скенера, лапараскопског стуба, ултразвучног апарата и нових неопходних уређаја као што су холтери, мерачи притиска, стерилизатори и ЕКГ апарати.

Уговори су потписани, одређена опрема је већ стигла, међутим неопходно је сачекати да се на тржиште допреме још неки од апарата, истиче Александар Миликић градоначелник града Бора.

У разговору са нашим здравственим установама утврдили смо да је неопходно набавити додатну опрему како би се подигао ниво и квалитет здравствених услуга и у Дому здравља и Болници. У наредних неколико дана стићи ће и нови ултразвучни апарат док ће крајем августа, почетком септембра месеца стићи и нови скенер. Министаство здравља је обезбедило исти скенер за град Бор, тако да ћемо у септембру имати два скенера и ја сам уверен да након тога неће бити чекања и проблема које смо имали у претходном периоду”, објашњава Миликић.

Град је препознао потребе болнице и расписао јавну набавку и полако стиже један по један апарат. У диспанзере је већ стигао кардиолошки холтер мониторинг за крвни притисак и ЕКГ, а сада је у борској болници и лапароскоп најновије генерације, каже директор Опште болнице Бор др Горан Јоксимовић.

Овај лапароскоп је последња реч технике и нама и те како значи. Лапароскоп који смо имали је већ одслужио своје, а број грана које се баве лапароскопском оперативом се повећава. Сада имамо гинекологе, урологе и хируруге који раде лапароскопске операције, тако да нам је овај лапароскоп био прилично неопходан. Уз нови лапароскоп и онај који већ имамо, моћи ћемо да покријемо све ове три гране, а да не буде чекања на операцију. Такође, лапароскп омогућује и то да нема дугог задржавања у болници, пацијент се већ сутрадан после операције отпушта кући, постоперативни опоравак је кратак, нема бола, тако да је у сваком смислу бенефит, и за пацијента, и за здравствене раднике, а и за државу”, наглашава др Јоксимовић.

Јоксимовић додаје, да је недостатак кадрова проблем са којим се сусреће и Здравствени центар у Бору. Иако се на специјализацију не чека дуго, све мање лекара са специјализације се враћа у Бор.

На конкурс за суфинансирање уградње соларних панела пристигло 25 пријава

На јавни конкурс за суфинансирање уградње соларних панела за производњу електричне енергије, на породичним становима и кућама, на територији града Бора, пристигло je 25  пријава од којих је 19 пријава испунило све услове, 3 су одбачене док су 3 пријаве повучене – обустављен је поступак.

До краја месеца биће потписани тројни уговори између града Бора, грађана и привредних субјеката који ће цео процес реализовати.

Више о конкурсу на линку у наставку текста

https://bor.rs/wp-content/uploads/2022/06/PRELIMINARNA-LISTA.pdf

Поново се враћа у функцију слободна ви-фи зона у улици Моше Пијаде

Град Бор је још 2018. године омогућио слободну ви-фи (wi-fi) зоне у оквиру улице Моше Пијаде, међутим услед техничких проблема, недостатка опреме, стубова и квалитетне мреже, зона није наставила са радом.

Затим, уследила је пандемија короне и сада ове године поново се враћа у функцију отворена ви-фи (wi-fi) зона која ће се простирати и више него што је раније замишљено, истако је Срећко Здравковић, члан градског већа.

Зона ће се простирати од почетка семафора код Дома културе до Лили продавнице, траса је дужине око 800 метара. Отворена зона омогућава да се на мрежу повеже око 1000 корисника. Сваки корисник ће имати, због могућности злоупотребе, да се повеже само са једног уређаја“, додаје Здравковић.

Осам села је већ добило ви-фи зоне, за преостала четири села у току је изградња сигнала, тачније структуре са базних станица до самих села како би се сигнал могао спустити до центра села.

Одржано Градско веће, већници усвојили предлог одлуке о завршном рачуну и субвенције за пољопривредне произвођаче

На седници Градског већа, четвртој по реду, одлучивало се о 27 тачака дневног реда док ће 24 бити изнето пред Скупштину града Бора. Већници су већином гласова усвојили предлог Одлуке о завршном рачуну буџета града Бора за 2021. годину.

Укупно остварени текући приходи и примања су 3,58 милијарди динара, текући расходи и издаци су 2,73 милијарде, што је суфицит од 840 милиона динара, истакла је Зорана Гајић, начелник одељења за финансије.

Наменски пренета средства у текућу годину која ће бити распоређена ребалансом буџета износе 226 милиона 440 хиљада за финансирање расвете за Лазареву пећину, накнаде за коришћење ресурса резерве минералних сировина, накнаде за коришћење дрвета. Доста изворних прихода је остварено преко сто одсто, неки од њих су порез на имовину обвезника који не воде пословне књиге, порез на пренос апсолутних права, накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина, комунална такса, накнада за заштиту и унапређење животне средине, допринос за уређење грађевинског земљишта. Највећи приоритет у извршењу расхода имали су коришћење роба и услуга, као и расходи за запослене, а најмање извршење расходи за социјалну помоћ“, објашњава Гајић.

Подржан је и предлог за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја којом би се ове године из буџета града издвојило  45 милиона динара, како би се повећала средства за субвенције пољопривредним произвођачима, каже Никола Марић помоћник градоначелника града Бора.

Битне тачке дневног реда биле су и предлог решења о давању сагласности на Одлуку Јавног комуналног предузећа „Топлана” и Јавно комуналног предузећа за стамбене услуге „Бор”, јер је потребно прибавити довољну количину енергената за наредну грејну сезону. Овим решењем даје се сагласност да ЈКП „Топлана” подигне кредит у износу од 380 милиона динара за потребе обезбеђивања енергената, чији ће носилац бити Јавно предузеће за стамбене услуге „Бор”, објашњава Марић.

Чланови Градског већа усвојили су извештаје о раду Народне библиотеке, Музеја рударства и металургије, Центра за културу, Предшколске установе за децу Бамби, као и Центра за социјални рад. Пред већницима на дневном реду нашље су се и тачке о отуђивању катастарске парцеле Мартинесић Витомиру и Гајић Милици из Бора

Већници су једногласно усвојили и предлог закњучка о спровођењу јавне расправе о нацрту програма енергетске ефикасности града Бора.

Програм обухвата седам мера и то замена столарије, уградња фасаде, замена оштећеног кровног покривача, набавка и инсталација котлова на природни гас или биомасу, замена постојеће инсталације за грејање, набавка и уградња топлотних пумпи као и набавка и уградња соларних колектора. Из буџета за ове намене планирано је 20 милиона динара док је за, ове мере, опредељен износ од 18 милиона динара. Овај јавни позив се односи на привредне субјекте односно компаније које ће реализовати све ове мере. Позив је отворен 20 дана од објављивања а рок за реализацију целог програма је 1 март наредне године. Након позива за привредне субјекте град ће потписати споразум о техничкој сарадњи са привредним субјектима и након тога стичу се услови да се распише позив и за грађане“, истиче Игор Јанковић члан Градског већа града Бора.

Јанковић додаје, да што се тиче мере за уградњу соларних панела, по позиву још из предходне године, комисија је добила 25 пријава. До краја месеца биће потписани тројни уговори између града Бора, грађана и привредних субјеката који ће цео тај процес реализовати.

О свему овоме завршну реч даће одборници на наредној седници Скупштине града.

Одржано државно првенство “Стронгмен 2022”, Боранин Немања Чворовић пласирао се на Балканско првенство

Град Бор био је домаћин такмичења “Стронгмен 2022“. Учешће је узело осам најбољих такмичера из Србије. Такмичило се у шест дисциплина, вучењу камиона тежине 7,5 тона, подизању терета на пирамиду, ношењу терета (јарам) од 340 кг., окретању гуме од 390 кг., ношењу кофера тежине 270 кг. и у дизању балвана. Генерални покровитељ првенства били су град Бор и Спортски савез града Бора.

Најуспешнији такмичари били су Владимир Булатовић из Кикинде, друго место припало је Владану Живковићу, такође из Кикинде, док је трећепласирани био Марко Вучић из Ниша.

Боранин Немања Чворовић, са освојеним четвртим местом пласирао се на Балканско првенство.

Град је увек подржавао овакве манифестације И драго нам је да смо угостили такмичаре из целе Србије. Кад видим ову слику где је плато препун деце и људи, то нам је подстрек да из године у годину улажемо све више средстава за развој спорта”, нагласио је Марко Николић, члан Градског већа.

Балканско првенство, биће одржано у Бољевцу 3. јула а након тога у најави је Стронгмен лига шампиона која ће бити одржана у Кикинди и Новим Коарицима.

Манифестација “Игре без граница” одржана у Метовници

Манифестација „Игре без граница“, по шести пут за редом, одржана је у Метовници. Ученици од првог до четвртог разреда, њих близу двеста, надметали су се у играма брзине и спретности на теренима Основне школе „Станоје Миљковић“ у Метовници.

Поред спортског такмичења основци су имали прилику да обиђу сеоска домаћинства и упознају се са животом на селу.

Циљ нам је да деци са села створимо исте услове које имају деца из града а деци из града пружимо оно што имају њихови вршњаци и другари на селу“, рекао је Марко Николић, члан Градског већа.

Радмила Петковић, председник учитељског друштва захвалила се Градској управи, домаћинима и компанији „Сербиа Зијин Мининг“ на организацији игара.

Новчаним средствима, које је донирала Компанија „Сербиа Зијин Мининг“ купљене су  лопте, сликовни и цртачки материјал“, нагласила је Радмила Петковић.

Домаћини манифестације, били су Месна заједница Метовница и Основна школа „Станоје Миљковић“ из овог села.

Драго ми је да је наша школа била домаћин овакве једне манифестације. Организација културних, образовних а сада и спортских дешавања је од узузетне вазности за развој и промоцију села“, нагласио је Дејан Марковић, председник Савета месне заједнице Метовница.

Марковић додаје, да све док живи школа, живеће и село.