Положени венци и цвеће на споменик погинулим српским и француским војницима у ратовима од 1912 до 1918 године

Поводом обележавања Дана пробоја Солунског фронта и Дана српског јединства, слободе и националне ѕаставе, положени су венци и цвеће на споменик погинулим српским и француским војницима у ратовима од 1912 до 1918 године.

Данас смо овде испред споменика палим родољубима српско-француског пријатељства који су своје животе положили како би нама данас било боље.  Данас такође обележавамо и Дан пробоја Солунског фронта, Дан српског јединства, слободе и националне заставе, као и Дан организације резервних војних старешина. Част ми је да представљам Градску управу и град Бор у обележавању ових важних догађаја  и одам поштовање палим борцима”, истакао је је Бобан Стојановић, помоћник градоначелника Бора.

Председник Организације резервних војних старешина Момчило Радисављевић истакао је да се Солунски фронт припремао три године.

Управо 15. септембра артиљеријском ватром Солунски фронт је пробијен и кренуло се у ослобађање свих територија. Пробој Солунског фронта довео је до тога да се врло брзо заврши Први светски рат, а годину дана касније настала је потреба за формирањем Удружења официра и ратника, које данас носи назив Организација резервних војних старешина”, додао је Радисављевић.

Данас се навршава 104 године од пробоја Солунског фронта и 103 године од формирања Организације резервних војних старешина.

У Народној библиотеци у Бору одржана промоција књиге “Дама из Госпођинаца”

У Народној библиотеци у Бору одржана је промоција књиге „Дама из Госпођинаца“ ауторке Летице Миловановић. Своје виђење, по много чему јединственог романа, говорили су Весна Тешовић директорка Народне библиотеке у Бору и Александра Милосављевић лектор књиге.

Ово је роман о одрастању и храбрости да се пронађе пут до жељеног циља. Како и сама ауторка романа каже, сви смо ми рођени са крстом а на нама је да ли ћемо га ности до краја живота или ћемо га одбацити и наставити да се боримо за неке своје циљеве.

Инспирацију за писање налази углавном око себе али не крије да јој је ипак највећи извор инспирације Хомоље јер је тамо рођена. То је предео који је пун мистике и магије.

Идеју за писање овог романа добила сам слушајући приче. Постоје индиције да је у Манастиру Тршка сахрањена Оливера Хребељановић. На основу те приче, спроведена су и нека истраживања што је мени послужило као идеја и да у целу ту причу провучем и једну девојчицу по имену Мара која је рођена са белегом на челу. Књига се не може сврстати ни у један од жарнова јер је књига од корице до корице проткана историјом, религијом, љубављу и етнолошким мотивима“, напомиње ауторка романа.

Ово је Летицино четврто дело а први роман. Већ је продата у преко 50 примерака а налази се и на листи за НИН-ову награду. Како и сама каже, себе је пронашла у писању романа тако да ће и у том смеру наставити.

Роман „Госпођа из Госпођинаца подржан је од стране Града Бора кроз суфинансирање пројеката из области културе.

Ово је један од 18 пројеката који је подржан на конкурсу за суфинансирање пројеката из области културе а један од три пројекта из области издаваштва. Право је задовољство када видимо да има оволико квалитетних људи и писаца који се баве уметношћу и то ће град увек подржати, што путем конкурса што кроз рад своје три установе културе“, истакала је на промоцији књиге Милена Станојковић Кожовић, чланица Градског већа.

Намера ауторке је да кроз писана дела сачува од заборава део културе, обичаја, традиције и начина живљења у Хомољу некада и то аутентичним језиком овог краја.

Продужен рок за конкурисање на јавни конкурс за субвенционисање мера енергетске ефикасности породичних кућа, станова и зграда

Јавни конкурс за субвенционисање мера енергетске ефикасности породичних кућа, станова и стамбених зграда, продужен је за још девет дана.

У договору са Министарством рударства и енергетике донета је одлука да се јавни конкурс продужи како би сви заинтересовани грађани, који нису стигли да у претходном року прикупе сву потребну документацију, аплицирају на јавни конкурс и остваре право на субвенцију.

Укупан износ субвенције је 18 милиона динара, од чега се 50 одсто новчаних средстава издваја из градског буџета, док се других 50 одсто обезбеђује из републичког буџета. На основу буџетских средстава која су планирана за ову намену, могуће је субвенционисати 160 пријава.

Услови за учешће на конкурсу, да је подносилац пријаве власник објекта, уколико има више власника у оквиру једног објекта неопходна је њихова сагласност, уколико лице није власник објекта потребно је да има пребивалиште на адреси и да власник истог објекта да сагласност и последњи услов да је минимална потрошња електричне енергије за протекли месец 30 KWh. Да би се остварило право на субвенцију неопходно је доставити и копију личне карте власника објекта као доказ о месту пребивалишта као и копују осталих чланова домаћинства који се налазе на истој адреси. За малолетна лица неопходн је доставити копију здравствене књижице“, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Конкурсна документација може се преузети на сајту града www.bor.rs или лично у згради Градске управе на 6. спрату у канцеларији број 60. Пријаве је могуће поднети на писарници Градске управе или поштом на адресу Градска управа Бор, Моше Пијаде број 3. У оквиру пратеће документације налази се и листа пријављених компанија. Грађани ће имати могућност да изаберу једног од понуђених произвођача и на основу њихове профактуре ће се формирати коначна листа која ће бити јединствена за сваку од мера.

Сви заинтересовани грађани, за ову врсту субвенције, могу конкурисати закључно са 23. септембром ове године.

 

У Музеју рударства и металургије отворен је ликовни салон ученика основних школа

У Музеју рударства и металургије у Бору отворен је „Ликовни салон ученика основних школа града Бора“. Изложено је осамдесетак радова основаца из школа, „3. октобар”, „Бранко Радичевић”, „Вук Караџић”, као и школе „Петар Радовановић” из Злота.

Изложбени радови настали су на школским часовима ликовне културе током претходне школске године. Селекцију радова обавио је стручни жири који су чинили историчари уметности Данијела Матовић, Драгана Игњатовић и Драган Николић, чија одлука је била да додели једну прву и по две друге и треће награде.

Теме радова су различите, Овогодишњи Салон је веома разноврсан, богат, имамо заиста интересантних радова, тако да је било веома тешко одабрати најбоље. Бор има талентовану децу чију креативност треба неговати”, каже историчар уметности Драган Николић.

Прву награду освојила је ученица Миа Андрејић из школе „3. октобар”. За заузимање првог места пресудила оригиналност рада са оригиналном темом и умећем извођења теме и циља уметничког дела.

Другу награду деле Милена Ђурђевић и Филип Јовановић из Основне школе „Бранко Радичевић”, док су треће место освојили Лена Дучић и Филип Терзић из исте школе.

Највише волим да цртам природу и теме попут будућности. Награда ми даје велику мотивацију за даљи рад”, каже Филип Терзић, добитник треће награде.

За преданост раду и залагање жири је похвалио предметне наставнике Маријану Недељков, Марију Стојковић и Емилију Трајковски.

Деца су веома маштовита, имају развијену имагинацију, довољно је само да им поменем тему и они већ имају неке своје идеје, тако да их ја пуштам да импровизују. Изузетно су таленотовани, можда и више него што родитељи и наставници мисле”, истиче Маријана Недељков.

Ликовни салон ове године отворила је чланица Градског већа Милена Станојковић Кожовић.

Браво за креативност, хвала Музеју рударства и металургије и свим основним школама на сарадњи. Морамо да негујемо, не само ликовно стваралаштво, већ све врсте уметности, а ово је прави начин за то”, наглашава Станојковић Кожовић.

Ликовни салон ученика основних школа града Бора и овог пута показао је да има талентоване деце коју и у будуће треба подстицати да негују ликовну уметност.

Салон ликовних радова биће отворен за све посетиоце до 2. окробра.

Почели састанци са фокус групама о креирању буџета за наредну годину

Након обиласка сеоских и градских месних заједница, настављају се разговори са грађанима о креирању буџета за наредну годину. Овог пута са циљним фокус групама шта је неопходно урадити, додати или променити како би град био функционалнији и уређенији. 

Тема првог дана састанка са фокус групама су урбанизам, становање, просторно планирање и састанак са комуналним предузећима.

На овај начин желели смо да чујемо и од стручних лица шта је то што је потребно да се унапреди у наредном периоду како би грађани имали бољу услугу и колико је новца неопходно определити из локалног буџета како би се унапредила комунална инфраструктура“, истакао је Никола Марић, помоћник градоначелника.

У фокусу је била атмосферска канализација, грејање, водовод, уређење саобраћајница и оно што је можда и највећи изазов за Град Бор а то је изградња нових стамбених насеља.

Марић додаје да ће проширење рударских активности и ширење рудника, у наредном периоду, бити озбиљан изазов за град јер то повлачи са собом и изградњу нових стамбених насеља као и унапређење инфраструктуре у истим. Такође, са социјалног аспекта мора се размишљати и о суграђанима који неће бити у могућности да купе станове или парцеле. Обавеза града Бора је да тим породицама омогући место где ће моћи несметано да живе.

Фокус групе су изузетно важне јер се на овакав начин чује глас људи који овде живи, а који се индиректно баве уређењем града, изградњом, пројектовањем и планирањем. Такође, са друге стране овакав вид разговора је врло значајан и за јавни сектор како би се правили планови и формирао буџет“, истакао је Бранимир Живановић, архитекта.

Било је речи и о пројектима као што је пројекат „Чиста Србија“ по основу ког ће се мењати водоводна мрежа у граду.

Представници јавних предузећа која функционишу у граду Бору као највећи проблем у раду истакли су недостатак радне снаге.

Основним школама у Бору донирани мбот роботићи и дронови

Чланови Ротари Дистрикта Србије и Црне Горе, свим основним школама у Борском, Зајечарком и Браничевском округу, донирали су мбот роботиће и дронове.

Ова донација, основцима ће итекако помоћи у даљем образовању. Имаће прилику да науче корисне ствари о савременој роботици, техници и свему ономе што је будућност развоја једног друштва.

Сарадња Ротари клуба и Града Бора почела је пре четири године и до сада је реализовано неколико заједничких пројеката.

Наставићемо даљу сарадњу и надам се да ћемо имати у будућности имати још заједничких пројеката попут успешно реализованог пројекта „Године узлета““, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Овом приликом чланови Ротари клуба опремили су дечије обданиште Бамби најсавременијом техником и намештајем што је наставак пројекта „Године узлета“.

Трудимо се да подржимо нашу децу и да им омогућимо да унапреде све технике. Град Бор је увек имао имао разумевања за пројекте и увек је пружао поммоћ и подршку како би био сваки пројекат успешно реализован“, истакла је Јелена Ристић, председница Ротари клуба Бор.

Био је ово одличан пример сарадње локалне самоуправе и невладине организације како би се помогло осавремењавању предшколских и школских установа. Снага и енергија постоји у доброј идеји, доброј организацији и вођењу у пројекту, закључено је на данашњем пријему.

 

 

Вандализам се наставља: Поломљене канте, исписани столови у парку код Золошког врта

Након месец дана, од како је урађен парк за рекреацију код Золошког врта, данас смо затекли поломљене канте, одлепљене покривке на летњиковцима, изгребане и исписане столове као и трагове гума од паркираних аутомобила који су уништили траву у самом парку.

Све ово чини ружну слику новоизграђеног парка коме је основна намена била да служи за одмор и рекреацију наших суграђана.

Ово је само један у низу вандалских чинова које смо затекли приликом обиласка града. Апелујемо на све грађане да уколико примете да неко уништава, ломи и оштећује јавну својину пријави надлежним органима а Град Бор ће против НН лица поднети кривичне пријаве“, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Након све учесталијих крађа и уништавања јавне имовине наредне године из градског буџета биће издвојена новчана средства за постављање видео надзора на свим дечијим игралиштима и теренима за мале спортове.

Амбасадор Републике Словеније Дамјан Бергант посетио је Бор

Амбасадор Републике Словеније Дамјан Бергант посетио је Бор, а овом приликом састао се са градоначелником града Бора Александром Миликићем.

На пријему у Градској управи разговарало се о могућим инвестицијама. Град Бор има посебан однос са Републиком Словенијом.

Велико ми је задовољство што ћемо радити на томе да град Бор у наредном периоду развије боље односе са Републиком Словенијом. На тај начин допринећемо и продубљењу билатералних односа између наше две земље. Све добре праксе локалне самоуправе које смо тражили, тражили смо у Словенији. Наш циљ је да наша села за четири године изгледају попут оних у Словенији. Бивши директор рудника Драго Чех, који је ту функцију обављао од 1951. до 1961. године, оставио је неизбрисив печат у развоју града Бора. Све што је тада било савремено у вези са развојем рударења и рудника, он је урадио и на тим темељима се и развио град Бор“, рекао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Како би се продубила сарадња града Бора са Републиком Словенијом покренута је иницијатива о братимљењу са неким од словеначких градова.

Словенија много инвестира у Србији и тренутно запошљава 25 хиљада људи, зато постоји могућност да неки од словеначких предузетника дођу као инвеститори у Бор, јер је све везано за индустрију и рудник“, истакао је амбасадор Републике Словеније Дамјан Бергант.

Пре посете Бору, Његова Екселенција амбасадор Републике Словеније Дамјан Бергант посетио је Зајечар.

У току су завршни радови на проширењу прилазног пута према селу Оштрељ

У току су завршни радови на проширењу прилазног пута према селу Оштрељ. Реконструисана је, асфалтирана и проширена деоница пута у дужини од три километра.

Пут кроз село Оштрељ је био у јако лошем стању и његова реконструкција је била неопходна. Овај пут је имао приоритет јер село Оштрељ спаја са Доња Белом Реком, Тандом, Луком и Бучјем.

Оно што ствара највећи проблем је кретање тешких теретних возила. Да би се избегли новоурађени путни правци реконструисана је обилазница за кретање теретних камиона. Ове године доста је уложено у реконструкцију и изградњу сеоских путева. Грађевинска сезона још увек траје, екипе Штрабага након Оштреља изводиће радове у селима Кривељ и Слатина“, истакао је Миливоје Јаношевић, заменик градоначелника града Бора.

Наредне године за инфраструктурне радове, како у селу тако и у граду, из градског буџета биће издвојено око пола милиона динара.

Настављају се радови на реконструкцији и изградњи дечијих игралишта

Настављају се радови на реконструкцији и изградњи дечијих игралишта на територији града Бора. Ове године, биће реконструисано пет игралишта, дечије игралиште у Слатинском насељу је завршено, док је у насељу Нови градски центар у току постављање заштитне гумене подлоге.

Такође, у току су завршни радови дечијег игралита у улици Ђорђа Андрејевића Куна, док су у фази изградње дечије игралиште у насељу Брезоник и Бор 2.

„Сва игралишта на територији града Бора биће изграђена у складу са правилником о безбедности дечијих игралишта са заштитном подлогом и реквизитима који поседују све неопходне сертификате. Игралишта су предвиђена за млађу децу, узраста до 12 година, а за ове намене, из градског буџета, издвојено је 20 милиона динара“, истакао је Марко Николић, члан Градског већа.

На појединим новоизграђеним дечијим игралиштима, дошло је до ломљења и уништавања реквизита од стране незадовољних појединаца те стога апелујемо на све грађане да се према дечијим игралиштима и спортским теренима опходе као према својој личној својини јер су сва игралишта место где наши најмлађи суграђани могу што квалитетније да проведу своје слободно време у друштву својих родитеља.

Наредне године, у плану је да се из локалног буџета издвоје значајна средства за изградњу још 20-ак дечијих игралишта и реконструкцију постојећих игралишта за мале спортове.