У селу Горњане почело асфалтирање стадиона за мале спортове

У договору са мештанима села Горњане започето је асфалтирање стадиона за мале спортове. 

Драго ми је што видим оволики број младих људи који се баве спортом. Задатак града Бора је да у договору са нашим суграђанима спроводимо активности, како у селима, тако и у граду. Очекује нас велики посао ове године када је у питању асфалтирање путева у селима”, истиче Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Од 15. јула, почињу активности у вези са израдом буџета за наредну годину, додаје Миликић.

Пре свега, почињемо од села Злот где ћемо имати народне зборове и разговарати са нашим мештанима о томе шта је то што је неопходно да се уради у нашим месним заједницама, како сеоским, тако и градским, како би се побољшао квалитет живота наших суграђана. То ће бити основ за израду градског буџета. Молим све Боране који живе и у граду и у селу да се укључе у ову активност. Након обиласка сеоских месних заједница, имаћемо састанке са мештанима градских месних заједница“, истиче Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Миликић додаје, да ће се након зборова у сеоским и градским месним заједницама разговарати са предузетницима, удружењима грађана, спортским и културним удружењима, људима из јавних предузећа, јавних установа, научно-образовних установа, свих пора друштва како би дали своје предлоге о томе како да се изради буџет града за 2023. годину.

Идеја је да се град Бор стави у потпуности у функцију грађана и ово је једини начин, закључио је Миликић.

 

Чувари традиције: Одржан 15. Петровдан фест у Оштрељу

Традиционални Сабор “Петровдан фест” одржан је по петнаести пут у селу Оштрељ, надомак Бора. Манифестација је почела свечаним дефилеом учесника, а Сабор је отворио градоначелник Бора, Александар Миликић. Он је том приликом истакао значај манифестација које чувају и негују традицију једног народа.

Негујте влашку културу и традицију што је више могуће кроз игру и песму, јер је то прави начин да се култура једног народа одржи, да се деца едукују и науче шта су њихови корени и на који начин живи један народ” истакао је Александар Миликић.

Ова манифестација је показатељ да чланови Културно просветног друштва “Петар Јенић” из Оштреља чувају културу, обичаје и фолклор, а своја искуства преносе на млађе генерације“, рекао је Звонимир Стевкић испред КПД “Петар Јенић”.

Бројној публици, игром су се представили  Чланови културно уметничких друштава из Видина у Бугарској, Нереснице, Мајданпека, Рготине и КУД “Ново Селиште” из Бора.

По традицији изабрана је и лепотица Сабора, а титулу најлепше,  по мишљењу стручног жирија понела је Марија Станчуловић.

Организатори Сабора били су Месна заједница Оштрељ и Културно просветно друштво “Петар Јенић” из овог села.

ПОНОС ГРАДА: Фотографије ученика генерације на билбордима у граду

Фотографије осам ученика основних и средњих школа који су понели епитет ученика генерације, постављене су на билбордима код Дома културе и на четвртом километру, на улазу у Бор.

„Традиционално и ове године ученицима генерације посветили смо пажњу у виду билборда, како би истакли њихов успех, јер су то деца којима се град поноси. Ове године школа за основно и средње образовање „Видовдан“ нема ученика генерације. Током октобарских свечаности поводом дана града, ученици генерације биће награђени лап топ рачунарима, као и новчаном наградом“, нагласила је Тамара Пауновић, члан Градског већа.

Поводом дана Града, биће награђени и ученици који су носиоци Вукове дипломе, као и они који су на Републичким такмичењима освојили запажене резултате.

Премијера представе “Трагом брског нотеса” изведена пред борском публиком

Представа „Трагом борског нотеса“ премијерно је изведена пред борском публиком. Пре самог почетка представе, на споменик Миклоша Раднотија венце су положили градоначелник Бора Александар Миликић и аташе за културу амбасаде Мађарске.

Реализацију овог српско-мађарског докторско-уметничког пројекта подржао је и Град Бор.

Миклош Радноти има посебно место у историји развоја града а бележница Миклоша Раднотија је саставни део борске историје и културе. Први пут смо имали прилику да видимо двојезичну представу на отвореном. На овај начин испратили смо живот и рад Миклоша Раднотија као и његове приче које је писао на парчету хартије а заменио је за кору хлеба. Парчетом хартије оставио је велики траг у историји града Бора. То поштујемо и увек ћемо поштовати сваку културу и традицију народа који живи у Бору јер је ово град у ком живи 21 нација. Ово је почетак једног великог пројекта који је од општег интереса за Владу Републике Србије, Владу Мађарске и за све оне који су се укључили заједно са градом Бором у пројекат ‘Сећање на жртве Холокауста’ и очекујем да ћемо у наредном периоду приступити изради Меморијалног центра и Парка пријатељства који ће финансирати Република Мађарска, као и евидентирању и уређењу Јеврејског гробља. Идеја је и да наредне године мапирамо свих 35 логора који су били на територији града, од чега су 32 логора била радна и 3 казнена. То су били јединствени логори у Европи где су се радници логораши поштовали. Због заједничке историје, треба да поштујемо једни друге и да заједно гледамо у будућност“, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Ради се о докторском уметничком пројекту у режији Жолта Варге, а под менторством професора др Божидара Ђуровића.

Миклош Радноти је био велики писац и песник и захваљујући њему можемо да оживимо те догађаје из 1944. године. Захваљујући мађарским и зајечарским глумцима, ми смо те његове списе поново оживели под пуним Месецом, баш као што се помиње у његовим песмама“, каже редитељ Жолт Варга.

Реч је о култури сећања једног од највећих мађарских песника који је имао немилу судбину и који је жртва фашизма и који је неколико месеци провео у Бору. Посебно ме радује што је ова представа изведена амбијентално у Бору, што представља један значајан домет. С обзиром да играју и српски и мађарски глумци, ово је почетак једне будуће сарадње. До сарадње је дошло на иницијативу Факултета савремених уметности и имам фантастичну сарадњу са зајечарским позориштем, јер сам био дугодишњи директор фестивала ‘орана Радмиловића“, рекао је проф. др Божидара Ђуровић.

У представи су играли глумци из зајечарског позоришта „Зоран Радмиловић“ Милош Ђуричић и Милош Танасковић, као и глумци из мађарског града Бекеншчабе Викторија Киш, Борис Сас, Герле Том и Иштван Чех.

Миклош Радноти, рођен као Миклош Глатер, био је мађарски песник и учитељ. Убијен је у Холокаусту. Радноти је почео треће служење војног рока и његов батаљон је депортован у Бор. Након 1943. године, мађарско-јеврејски принудни радници били су затворени у близини борских рудника бакра који су покривали 50 одсто потреба за бакром немачке ратне индустрије. У новембру 1944. њега и још двадесетак затвореника стрељали су припадници мађарске гарде.

Хуманитарна акција “Мобилна клиника” 15. јула у Бору

Хуманитарна акција „Мобилна клиника“ коју реализују невладине организације „Народна дипломатија„ и „Руска хуманитарна мисија“ у сарадњи са градовима и општинама Борског округа, биће организована и у Бору.

Акција почиње у петак, 15. јула и трајаће две недеље. „Мобилна клиника“ ће у петак од 13:30 часова бити на платоу испред Максија, а сви заинтересовани грађани биће у прилици да обаве бесплатни лекарски преглед.

Током трајања ове хуманитарне акције, руски лекари ће обићи Борски округ и том приликом пружати бесплатну медицинску помоћ и давати медицинске савете грађанима. Захваљујући овом пројекту, све структуре социјално угрожених могу извршити лекарски преглед и добити медицинску помоћ.

Због безбедности посетилаца, по налогу инспекције посечене тополе код Лазареве пећине

У Споменику природе „Лазарев кањон“ код Злота, након више од пет деценија тополе које су улепшавале приступни пут ка Лазаревој пећини, због безбедности туриста, пролазника и мештана, ове године морале су да буду посечене.

Већ пар година уназад, по наводима надлежних и стручних лица, тополе су почеле да труле изнутра, да пропадају, ломе се гране с времена на време и као такве угрожавале су безбедност посетилаца.

Након мишљења стручних лица, Град Бор такође се обратио и Заводу за заштиту споменика који је у свом саопштењу дао мишљење да је дрворед достигао своју старост и да је фази пропадања. Издати су услови, на који начин треба извршити њихово безбедно уклањање и шта сме да се посади на месту посечених стабала.

Добили смо пар жалби да су се делови стабала обрушавали и угрожавали безбедност туриста, пролазника и самих мештана. Једна топола пукла је на пола и том приликом покидала електричне водове јер се преко пута налази трафо станица. Након тога, Град Бор је тражио мишљење Завода за заштиту природе који је у образложењу навео да су тополе пред крај свог животног циклуса и да као такве угрожавају безбедност људи јер се налазе на путном појасу. Такође, Град Бор је тражио мишљење и од ЈП „Србија воде“ где је водопривредни инспектор из Неготина сачинио записник на основу ког је дао мишљење да је неопходно уклонити стабла јер су небезбедна и да угрожавају безбедност и здравље људи а могу угрозити и туђу имовину“, истакао је Данијел Алексић, члан Градског већа.

На основу мишљења надлежних, Град Бор као корисник тог дела терена, морао је да спроведе не само уклањање трулих стабала већ и обарање опасног камења изнад самог улаза у Лазареву пећину јер је ранијих година било одрона изнад и око пећине.

Након извршене сече, следи вађење пањева а затим садња новог дрвореда. Завод за заштиту природе је у свом решењу дао и предлог која врста може ту бити посађена“, додао је Алексић.

Предвиђено је да се на истом потезу засаде аутохтоне врсте које су прилагођене условима живота на овом простору а у складу су са условима Завода за заштиту природе Србије.

Верујемо, да ће нове саднице утицати да овај простор поново заблиста.

Уређење кутка за наше најмађе суграђане, настављају се радови на уређењу дечијих игралишта

Настављају се радови на реконструкцији дечијих игралишта на територији града Бора. Наши најмађи суграђани ускоро ће добити нова, савремемена и пре свега безбедна дечија игралишта.

Према речима члана Градског већа Марка Николића, кутак за наше најмађе суграђане биће пре свега безбедан али и функционалан са модерним и савременим справама.

Радови на уређењу дечијих игралишта су увелико у току. Грађевински радови у улици Ђорђа Андрејевића Куна и Слатинском насељу су завршени, у наредном периоду очекује се постављање гумене подлоге и дечијих ревизита. У току су радови на уређењу дечијег парка у насељу Нови градски центар, излива се темељ а по завршетку радова извођачи радова ће поставити дечије реквизите. У складу са Правилником о безбедности деце на игралиштима, сви дечији паркови биће пресвучени гуменом подлогом а све у циљу веће безбедности деце. Сви постављени реквизити поседују сертификате о безбедности деце. Да би се повећала безбедност малишана такође биће постављена и заштитна ограда на свим дечијим игралиштима“, истакао је Николић

Након Новог градског центра, радови на уређењу дечијих игралишта изводиће се у насељу Бор 2 и у Брезонику. Из локалног буџета за ове намене издвојено је 19 милиона динара.

Почело уређење сеоских гробаља

Уређењем сеоског гробља у селу Лука почела је акција уређења сеоских гробаља на територији града Бора. Радници ЈКП „3. Октобар“ почели су са кошењем траве, уклањањем шибља и дивљег растиња. У наредом периоду уредиће се гробља у свих дванаест села на територији града Бора.

Како би решили проблем у свим борским селима, наредне године ћемо издвојити средства која ће бити намењена само за уређење сеоских гробаља и парцела. У већини села су гробља запуштена због напуштања села па ће се град потрудити да системски уреди сва гробља“, истакао је Никола Марић, помоћник градоначелника Бора.

Како је предвиђено паланом и програмом, до краја месеца уколико то временски услови дозволе биће уређена сва сеоска гробља.

На кошењу и уређењу сеоских гробаља ангажовано је по три радника у сваком селу а да би се уредило једно сеоско гробље потребно је два до три дана, напоменуо је Радмило Гушевац, в.д. директора ЈКП „3. Октобар“ Бор.

Настављају се радови на проширењу јавне расвете

Настављају се радови на проширењу јавне расвете на територији града Бора. Радници ЈКП „Водовод“ Бор су на терену, у улици Тимочке дивизије на паркингу изнад Техничке школе завршени су радови на проширењу јавне расвете. Основним буџетом  града Бора за проширење јавне расвете издвојено је 15 милиона, а ребалансом још 10 милиона динара.

Поред тога, интезивно се ради на осветљавању пешачких прелаза и степеништа новом ЛЕД расветом. До сада, урађено је 15 светиљки у улицама 3. Октобар и Девете бригаде а радови се настављају у Зеленом булевару и у улици Краља Петра Првог“, истакао је Горан Павић, директор ЈКП „Водовод“ Бор.

Павић додаје да је до сада реализовано седам пројеката, у протекле три године урађено је 350 нових стубова и 1 800 нових светиљки. Град Бор је из локалног буџета за проширење јавне расвете у предходне три године издвојио, како у граду тако и у селима, 92 милиона динара што је до сада највећи износ у протеклих 15 година.

Премијера представе “Трагом борског нотеса” 13. јула на платоу код споменика Миклоша Раднотија

Представа “Трагом борског нотеса” биће одиграна испред споменика Миклоша Раднотија у Бору (плато Дома здравља), у среду, 13. јула. Почетак представе је у 21 сат. У реализацији овог српско-мађарског докторско-уметничког пројекта “Трагом борског нотеса” у оквиру кога ће бити одиграна и истоимена амбијентална позоришна представа, подршку је пружио и Град Бор. Тим поводом, за глумце и реализаторе представе организован је пријем у Градској управи.

Велика ми је част и задовољство што је град Бор један од суорганизатора и домаћин представе „Трагом борског нотеса”. Позивам све Боране да нам се придруже. Представа се бави животом и радом Миклоша Раднотија. Град Бор посебу пажњу у својој традицији и историји сећања посвећује управо њему. Мислим да је ово прилика да наши суграђани виде једну врло интересантну представу која се први пут изводи у Бору и која ће нас подсетити на живот и рад Миколоша Раднотија у Бору”, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић на пријему.

Ради се о докторском уметничком пројекту у режији Жолта Варге, а под менторством професора др Божидара Ђуровића. У двојезичној представи играју зајечарски глумци Милош Ћуричић и Милош Танасковић, као и глумци из мађарског града Бекеншчабе, Викторија Киш, Борис Сас, Герле Том, Иштван Чех.

Редитељ представе „Трагом борског нотеса”, Жолт Варга захвалио се граду Бору на пруженој прилици да представу реализују у граду у којем је мађарски песник Миклош Радноти провео око три и по месеца радећи у борском руднику током Другог светског рата.

Oвај уметнички подухват је велики изазов јер се представа одвија на два језика, истичу глумци.

До сада нисам имала прилику да играм у представи као што је ова која ће бити одржана у среду у Бору. Велики је изазов за све нас, јер се представа одвија на два језика, али верујем да ће публика разумети”, каже Викторија Киш, глумица из Мађарске.

Драго ми је што смо упознали наше колеге, нисмо имали прилику да радимо инострану копродукцију, углавном смо радили копродукције са позориштима које су са нашег говорног подручја, тако да је ова представа утолико занимљивија”, истиче Милош Танасковић, глумац Зајечарског позоришта.

Двојезична представа део је пројекта неговања културе сећања на жртве Холокауста, који се реализује у сарадњи са Владом Републике Србије, Министарством културе и информисања Републике Србије и Републиком Мађарском.