Дигитална промоција туристичке понуде

Дигитализација је веома значајна када је реч о афирмацији туризма и свакако је корак напред у даљем развоју. Источна Србија је веома богата туристичком понудом, како са културним садржајем тако и са природним наслеђем.

Данас се туристичка понуда представља на један другачији начин користећи за то дигиталне алате и дигитални маркетинг. Данас свако проводи сате уз мобилни телефон или рачунар и то је место где је потребно да туристичка понуда буде приказана на начин на који то данашњи посетиоци желе да виде, а то је кратко, једноставно и практично.

Дигитална промоција туристичке понуде била је повод за одржавање састанка на коме су присуствовали представници локалних самоуправа, музеја и туристичких организација из пет градова у Источној Србији.

Бор је на таквој локацији где може да учествује на два прекогранична пројекта, са Румунијом и Бугарском. Програм прекограничне сарадње са Румунијом је остварен и позив за пројекте је отворен до 1. марта ове године. На пролеће биће отворен позив за пројекте и са Бугарском. Повезаност са Бугарском и Румунијом треба искористити на најбољи могући начин како би се туристичка понуда овог дела Србије подигла на виши ниво“, истакао је Владан Јеремић, директор Рариса.

Дигитализација је одавно ушла у туризам, међутим постоје и други дигитални алати који се могу данас користити али и неке напредне технологије које иду у корак са данашњом генерацијом. Прављење холограмских пројеката, нешто једноставније од тога је дигитални маркетинг односно коришћење друштвених мрежа у сврху промоције и маркетинга“, истакао је на презентацији Срђан Пилиповић, директор маркетиншке агенције из Београда.

На самим локалитетима, било да су они културно или природно наслеђе, интерпретација се мора и доживети. У сврху промоције туристичке понуде може се користити виртуелна реалност, измењена стварност и други алати као што су холограми а користе их други музеји у свету и Европи.

На састанку је презентовано више од 10 различитих алата који се већ користе за промоцију туристичке понуде. Сви који су присуствовали састанку су информисани како могу да промовишу свој крај али и на који начин ту понуду могу да обогате у будућности и да иду у корак са модерним технологијама.

Ученици Шумарске школе из Краљева у посети Бору

Ученици Шумарске школе из Краљева посетили су Источну Србију. На мапи туристичких дестинација, ученика ове школе, уврстио се и овај део Србије који по много чему представља нетакнути бисер природе.

Средњошколци су посетили Золошки врт у Бору, Лазареву пећину и кањон Злотске реке. Како и сами кажу отићи ће кући препуни инпресија и утисака јер су очарани нетакнутом природом овог дела Србије.

Шумарска школа из Краљева је јединствена по много чему, а бави се образовањем кадрова из области ловства и шумарства пуних 118 година. Школу похађају, како ученици из осталих делова Србије, тако и ученици из Бора, Слатине и Злота.

Част ми је и задовољство да посетим овај крај. Одавно нисам био овде и мало је рећи да сам инпресиониран. Поред самог Злота и Лазареве пећине, посетио сам Брестовачку бању и Борско језеро. Све су то нетакнути бисери природе“, истакао је Зоран Никлић, директор Шумарске школе из Краљева.

Средњошколци ће остати још неколико дана у овом делу Србије. У плану им је да посете Вратну, Манастир Буково и остатак Неготинске крајине која је такође богата природним лепотама.

Ово је само извидница, напомиње директор школе Николић, и додаје да ће засигурно Источну Србију уврстити у туристичку дестинацију ове школе.

РАЗВИЈАМО ТУРИЗАМ: Додатних 50 места у кампу на Борском језеру

На захтев Управног одбора Ауто кампинг караванинг клуба на Борском језеру, у наредном периоду град Бор, јавна предузећа и приватни предузетници помоћи ће проширење кампа. У плану је да се камп прошири за још 50 места, а управо је то један од начина да се развије вид кампинг туризма.

Према речима градоначелника Бора Александра Миликића, на тај начин подстиче се развој туризма на Борском језеру и излази у сусрет грађанима, јер је овај простор првенствено намењен људима из Бора и околних села.

(више…)