Учестали пожари на отвореном: Апелује се на грађане да буду одговорни

Сектор за ванредне ситуације хитно је наложио и иницирао седницу Штаба за ванредне ситуације града Бора. Чланови, на хитно сазваној седници, упознати су са тренутном ситуацијом везаном за повећање броја пожара на отвореном простору, опасностима које могу настати али и са спровођењем мера и активности за заштиту живота и имовине.

Члан Штаба за ванредне ситуације, Данијел Алексић прецизирао је да ће мере подразумевати обилазак свих насељених места, сеоских месних заједница. Биће упућен и апел путем друштвених мрежа и медија како би грађане одвратили од паљења ватре на отвореном простору.

„Пожари на отвореном осим тога што немају никакав позитиван ефекат на обрадиве пољопривредне површине, они могу да угрозе и угрожавају велике шумске комплексе и врло често угрожавају објекте и животе људи. У сарадњи са Министарством унутрашњих послова и Сектором за ванредне ситуације донећемо одлуку о томе које репресивне мере можемо употребити према лицима која несавесно изазивају пожар на отвореном простору“, додао је Алексић.

Од почетка године, на територији Републике Србије локализовано је око 1500 пожара на отвореном простору, док је само на нашој територији под пожаром било око 60 хектара земље. Од почетка фебруара месеца на територији града Бора забележено је 27 пожара.

.

За Локални акциони план запошљавања, ове године 6 милиона динара више из градског буџета

Након завршене јавне расправе, одржана је седница Локалног савета за запошљавање. Град Бор и Национална служба за запошљавање, у претходној години, имали су изузетну сарадњу што је резултирало смањењу броја незапослених на евиденцији НСЗ-а. Ове године, из локалног буџета, издвојено је 59 милиона динара за активне мере запошљавања и то 30 милиона динара за јавне радове, затим 12 милиона динара за стручну праксу, 12 милиона за ново запошљавање и још 5 милиона за самозапошљавање.

Лидија Начић, директорка Националне службе за запошљавање у Бору осврнула се и на протеклу годину која је између осталог и била једна од тачака дневног реда на данашњој седници.

„Већ ево пету годину за редом Град Бор издваја значајна средства за активне мере запошљавања. У 2023. години из локалног буџета издвојено је 52,9 милиона динара. У протеклој години ангажовано је и запослено 244 лица од тог броја 169 чиниле су жене. На основу активне мера самозапошљавања отворено је 15 предузетничких радњи. И на крају мера која је уродила плодом а намењена је приватном сектору где сваки послодавац који запосли лице из категорије теже запосливих добија 300 хиљада динара по сваком запосленом. Кроз ову меру, у претходној години, упослено је 34 лица“, додала је Начић.

„Оно што је на седници као кључни проблем изнето јесу теже запошљиве категорије а у највећем броју га чине жене. Изградњом вртића и шопинг центра тај број ће се свакако ублажити јер ће већину запослених чинити жене. Свакако треба размишљати и помоћи људима да се преквалификују како би нашли начин да се упосле“, истакао је Добрица Ђурић, члан Локалног савета за запошљавање.

Ове године, из локалног буџета, издвојено је 59 милиона динара за активне мере запошљавања и то 30 милиона динара за јавне радове, затим 12 милиона динара за стручну праксу, 12 милиона за ново запошљавање и још 5 милиона за самозапошљавање.

Одржана конференција „Мостови пријатељства“

У сали Градске управе одржана је, 73 по реду, седница Савета Борског управног округа. Састанку су присуствовали представници 11 општина из Румуније и 9 општина из Србије.  

Конференција „Мостови пријатељства“ између Републике Румуније и Републике Србије има за циљ унапређење сарадње и припрему за пријаву заједничких пројеката у оквиру Интерег ИПА програма које подржава Европска Унија.

У току је конкурс прекограничне сарадње на који се могу пријавити по једна општина или град са обе стране Дунава. Заједничким снагама се аплицира за пројекат који је од обостраног интереса. Европска унија даје више десетина милиона евра као помоћ и подршку локалним самоуправама да се развијају и да подстичу даљи развој њихових приоритетних области. Конкурс ће бити отворен наредна три месеца. Реч је о пројектима од велике вредности, како финансијске тако и културне баштине, цивилне заштите, туизма унапређење животне средине, свих области које су подржане кроз јавни позив“, истакао је Срећко Здравковић, члан Градског већа.

Оно што је битно је да све локалне самоуправе имају заједнички циљ, а то је да споје своје идеје, да се међусобно повежу и заједно аплицирају за први прекогранични позив ИПА програма који финансира ЕУ. У претходном периоду, уз заједничку сарадњу општина из Румуније и општина из Србије, направили смо много тога доброг. Морам истаћи да сам имао прилику да обиђем и српски и румунски део, видео сам да је доста тога урађено кроз инфраструктурне пројекте“, истакао је Владимир Станковић, начелник Борског управног округа.

Велика је част за мене да данас будем гост у граду Бору. Јуна 2022 године сам имао први позив и први састанак поводом овог пројекта. Ради се о пројекту прекограничне сарадње о међусобној сарадњи локалних самоуправа дуж Дунавске клисуре. Први пут су се сјединили председници и градоначелници свих општина са леве и десне стране Дунавске клисуре. Договорили смо се да заједно спроведемо пројекте са обе стране Дунава. Први део су ИПА пројекти, пројекти међународне сарадње, овде треба да се нађу партнери и са једне и са друге стране и да се одлучи на каквом би пројекту могли да сарађује. Прва идеја је да се ради на пројектима који ће да сачувају културу, традицију, заштиту животне средине, исто тако цивилне заштите и инфраструктурне пројекте и да се поделе искуства која су да сада имали председници општина са обе стране Дунавске клисуре. Иницијативу смо добили зато што је Дунавска клисура једна од најлепших клисура у Европи, овде је Дунав поделио Карпатске планине од Балканских и створио бајковит приказ који је насељен људима који су врло добри домаћини и који се добро брину о свему томе“, објашњава Николај Курић, председник општине Свињци у Румунији.

Курић додаје, да клисура није довољно позната да би се урадила промоција овог дела Дунава и то ће бити заједнички задатак председницима општина са обе стране Дунава. Имамо пуно да покажемо, природне лепоте, знаменитости у овом делу и пуно националних мањина који богате овај део и треба од њих да научимо да живимо што боље са обе стране Дунава.

На наредном састанку, који ће бити одржан у Румуније, биће познато који су то пројекти и ко ће на тим пројектима бити партнер.

Одржана седница Извршног одбора НАЛЕД-а

У сали Градске управе одржана је седница Извршног одбора НАЛЕД-а на којој је, између осталог, било речи о статусу приоритетних препорука које ће кроз агенду бити достављене новој Влади Републике Србије.

Град Бор је последње четири године члан НАЛЕД-а и носилац је сертификта града са добром пословном климом. Градоначелник Бора Александар Миликић истиче да је велика част бити део једне велике породице као што је НАЛЕД, која својим активним учешћем, добрим идејама, предлозима, сугестијама, кроз разне форме и моделе директно учествује у креирању савремене и боље Србије.

Управо је НАЛЕД у претходних неколико десетина година успео да промени многе ствари када је у питању законодавство Републике Србије, али и начин размишљања и функционисања Владе и локалних самоуправа. Град Бор је последње четири године члан НАЛЕД-а и многе позитивне праксе смо применили, стварајући тиме и боље пословно окружење, али и боље функционисање самог града”, додаје Миликић.

Говорили смо о веома важним темама на седници извршног одбора НАЛЕД-а. Издвојио бих две, то је уопште и оквир којим се извршни одбор највише и бави. Једна од њих је у вези са сивом књигом, односно препорукама које привреда даје новој Влади. Други део се тиче повољног пословног окружења у чему врло активно учествују све локалне самоуправе. У наредном периоду желимо да такав један систем подигнемо на виши ниво”, каже председник Извршног одбора НАЛЕД-а Дејан Ђокић.

Разговарали смо о темама које су и иначе свакодневно на нашој агенди, а то су процедуре које муче привреду, како да буду једноставније, како да се дигитализују да би сви они који послују, запошљавају и плаћају порез у Србији могли да се баве оним што им је предмет пословања, а да што мање времена проводе на шалтеру и у администрирању различитих поступака”, истиче извршни директор НАЛЕД-а Виолета Јовановић.

Поред посла на републичком нивоу, НАЛЕД је веома присутан и на локалу, што се јасно види у граду Бору који је носилац сертификата града са добром пословном климом.

 

Одржана седница Савета за безбедност саобраћаја: Подизање нивоа безбедности деце у саобраћају

У сали Градске управе одржана је седница Савета за безбедност саобраћаја на којој су разматрани предлози Програма за финансирање и унапређења безбедности саобраћаја на путевима за текућу годину. Било је речи и о Стратегији безбедности саобраћаја на путевима града Бора.

У зонама школа постављени су брзинометри – уређаји за мерење брзине кретања возила са циљем регулисања саобраћаја у зонама школа а уједно и подизање нивоа безбедности школараца и других учесника у саобраћају. Локације на којима су постављени, у улици Моше Пијаде, Николе Пашића и у улици 3. Октобар, предходно су утврђени пројектом који је у складу са Законом о планирању и изградњи. У наредном периоду радиће се на уређењу осталих зона школа„, истакао је Данијел Алексић члан Градског већа.

Алексић додаје, да је град успео да уради и реконструкцију постојећег видео надзора, која се огледа првенствено у новој савременој техници, како би се добили квалитетнији снимци а опрема била функционалнија.

Одржана 49. седница Градског већа града Бора

Чланови Градског већа у Бору усвојили су на данашњој 49. седници тринаест предлога одлука које ће се наћи на дневном реду наредне седнице Скупштине града.

На седници је усвојен предлог Одлуке о покретању поступка отуђења дела непокретности у јавној својини, тачније дела објеката Капије града. Граду Бору припада 1880 квадратних метара овог објекат, а његова продаја предвиђена је путем јавног надметања.

Усвојен је и предлог Одлуке о изради Плана детаљне регулације интерне теретне обилазнице која би спојила улаз у Бор и некадашњи Југопетрол чиме би теретни саобраћај био потпуно измештен из Бора. Овај план требало би да буде завршен за осам до 12 месеци, а конкретни радови на терену могли би да почну наредне године.

(више…)

Девета седница Штаба за ванредне ситуације

Данас је у сали Градске управе у Бору одражана девета, уједно и последња у овој години, седница Штаба за ванредне ситуације. Припремљеност зимске службе на територији града Бора била је тема ове седнице. Како је речено на седници, набављени су потребни агрегати, У Јавно комуналном предузећу 3.октобар обезбеђено је 900 тона соли, а завршено је и сервисирање механизација и опреме, док је Топлана обезбедила око 20.000 тона угља.

(више…)

Oдржана прва седница Привредног савета Града Бора

У Бору је одржана прва седница Привредног савета на којој су представници градског руководства и привреде постигли договор о будућим задацима и активностима за унапређење привредног амбијента у овом граду.

(више…)

14. седница Скупштине општине Бор

Oдбoрници Скупштине општине Бор на редовној 14. седници, усвојили су свих 25 предлога одлука дневног реда.

На седници је усвојен извештај о Извршењу буџета општине Бор за 2014. годину. Извршење буџета износило је 85 посто од планираног прихода док су расходи у односу на 2013. годину смањени за стотину милиона.

Најзначајнија одлука била је у вези давања гаранција борској Топлани за набавку угља. Тим поводом председник општине Бор, Живорад Петровић, рекао је да се ЈКП „Топлана“ налаци у незавидној ситуацији због великих дуговања, која су стварана од 2002 године, од када ово предузеће самостално послује.

„Тачно је да „Топлана“ дугује 1,2 милијарде динара од којих је 800 милиона динара дуг према ЕПС-у. Нишком ’’Југоистоку’’ дугује се 350 милиона, док је обавеза за угаљ 314 милиона динара. Али, то су дуговања која су стварана до 2010. године, будући да наши претходници нису плаћали угаљ и електричну енергију, рекао је председник општине Бор, Живорад Петровић и додао да један од проблема представљају велика дуговања грађана и привреде али и неефикасност постојећих  котлова који захтевају изразито чисте и калоричне угљеве, којима је и цена висока.“

Вршиоци дужности директора Јавно комуналних предузећа Топлана, Водовод и Боговина, Дарко Милићевић, Зоран Марковић и Душица Јањић, због истека мандата од шест месеци поново су именовини на ове функције већином гласова одборника.

Одборници су усвојили Генерални урбанистички план Бора који представља дугорочну концепцију развоја овог подручја а овим документом, који је законски обавезан у сваком граду или општини, проширене су постојеће индустријске, привредне и стамбене зоне у деловима града где је то могуће.

1213