Додељени уговори за три мере запошљавања

Град Бор наставља са Локалним акционим планом запошљавања, па су тим поводом у Градској управи додељени уговори за три активне мере запошљавања, самозапошљавање, стручну праксу и послодавце за отварање нових радних места из категорије теже запошљивих лица.


Све мере финансира град Бор који је за те намене из градског буџета ове године издвојио 48, 5 милиона динара.


„Један од нових програма је тај у којем ми, као Град, помажемо при запошљавању нових лица код већ регистрованих предузетника, где дајемо 300 хиљада динара да запосле нова лица, уведу их у посао и задрже их као запослене у својим предузећима. Посебно сам поносан на то што се кроз програм самозапошљавања у последње четири године стално запослило 76 људи. То значи да смо, програмима града Бора, давањем субвенција за отварање приватних предузећа запослили 76 људи који су наставили да раде после прве године пословања. То је једна мини фабрика у којој људи сами производе, а ти приватници су данас порасли у привредном смислу и почели да запошљавају друге људе, а ми им опет дајемо за то новац. То је наш успех и наставићемо наредне године са овим програмима и на овај исти начин стимулисати оне који нису у области рударства, а којима треба помоћ града Бора за запошљавање“, истакао је Александар Миликић, градоначелник Бора.
Kроз ове програме запошљавања које субвенционише град Бор, ове године биће радно ангажовано 260 лица.

„Позивамо послодавце, с обзиром на то да има средстава за још 12 новоотворених радних места, да поднесу захтев за остваривање права на ову субвенцију, што ће бити могуће до 30. новембра. Kада је у питању самозапошљавање, ово је други круг јавних позива и локална самоуправа је издвојила 2,1 милион динара за седам нових предузетника. За меру стручне праксе, за коју је град издвојио 7,5 милона динара за ангажовање 30 младих људи у јавном сектору, ово је такође други јавни позив, Локална самоуправа финансира и меру јавних радова за коју су исто тако била два јавна позива за 168 лица. Тренутно је ангажовано 64 лица код седам послодаваца из јавног сектора, а имамо и једно удружење грађана које је ангажовало особе са инвалидитетом“, рекла је Лидија Начић, директорица НСЗ у Бору.

После вишегодишњег чекања на посао Kристина Тричковић решила је да се окуша у предузетничким водама.

„Дуго нисам могла да се запослим, дошла сам на редовну пријаву на Завод и чула сам за ту могућност да добијем субвенцију за самозапошљавање. Одлучила сам да пробам и направила сам пословни план који је прошао. Желела сам одмалена да имам своју фирму, тако да сам сада у томе и успела. Отворила сам књиговодствену агенцију и надам се да ћу се у будућности успешно бавити тиме“, нагласила је Kристина.

Смиља Босиоковић је добила уговор за стручну праксу.


„По струци сам медицинска сестра васпитач, у обданишту Бамби сам и на стручној пракси. Много волим децу и зато ми овај посао много значи.Захвална сам свима који су ми помогли у вези са стручном праксом“, рекла је Смиља.
Додељено је 35 уговора, седам за самозапошљавање (већ је исплаћено по 300 хиљада), седам за стручну праксу, а код 18 послодаваца запошљен је 21 радник.

 

Одржана презентација нацрта буџета града Бора за 2023. годину

Представници Одељења за финансије и јавне набавке одржали су данас презентацију нацрта буџета града Бора за 2023. годину, као и округли сто у оквиру којег је било могуће дати конкретне предлоге за измену нацрта буџета.

 

 

 

 

 

 

 

Kако је нагласила Зорана Гајић, начелница Одељења за финансије и јавне набавке, нацрт буџета израђен на 5,18 милијарди динара, а у складу са оствареним приходима и пројекцијом до краја године, очекује се да ће основни буџет бити 6 милијарди динара. Највећи удео у буџету од 41,23 одсто заузимају капиталне инвестиције, односно 2 милијарде и 140 милиона.


„У току припрема Нацрта о буџету сви корисници јавних средстава доставили су своје предлоге који су били разматрани и углавном су уврштени у буџет. Једино што није могло бити уврштено је што је преко одређених лимита које добијамо из министарства финансија и та додатна средства ће бити разматрана у току израде предлога буџета. Што се тиче учешча грађана ове године смо радили на транспарентности где су запослени у Одељењу за финансије и јавне набавке били распоређени у граду на нашим буџетским штандовима у току августа месеца где су се прикупљали предлози у наше буџетске кутије“, нагласила је Зорана Гајић.


Предлози грађана, којих је било 309, биће разматрани током израде предлога буџета, с обзиром да су прикупљани током целог лета на буџетским штандовима Одељења за финансије и јавне набавке.
Јавна расправа траје до 3. новембра, након које иде сагледавање свих предлога, а од 31. октобра до 2. новембра, у граду ће на више локација бити постављени штандови где ће грађани моћи да дају своје предлоге.

 

Састанак чланова Савета МЗ Кривељ са представницима компаније Зиђин и локалне самоуправе

На састанку чланова Савета МЗ Kривељ са представницима компаније “Сербиа Зијин Цоппер” и локалне самоуправе, разговарало се о тренутним проблемима мештана Kривеља који су последица рударских активности и плановима о пресељењу Kривеља на нову локацију.


Према речима Николе Марића, помоћника градоначелника Бора, састанак је био јако конструктиван, а заједнички закључак био је да село мора да настави да живи и да мора да постоје сви оптимални услови за живот мештана Kривеља до пресељења.

„Kривељ је нај изазовније место, пошто је и прво место које треба да се сели због рударења. Причали смо и о пресељењу, као што је већ раније речено, локација је обезбеђена, настављамо даље са радом радних група при министарству и кабинету председника Републике“, рекао је Никола Марић.

Чланови савета истакли су да су тренутно највећи проблеми прашина, бука и оштећење кућа и објеката које настаје као последица минирања.


„Kомпанија се обавезала да ће пре свега решити проблем прашине тако што ће орошавати где је то потребно цистернама и где је могуће прскалицама на другим локацијама, а са подизвођачима ће видети где је проблем минирање. Град ће обавестити рударску инспекцију где је потребно да интервенишу, градска комунална инспекција ће исто изаћи на терен и да би се благовремено реаговало“, додао је Марић.


Разговарало се и о проблемима путне инфраструктуре и водоснабдевања. Из Градског буџета су издвојена средства па ће се наредне године асфалтирати све улице које су мештани тражили. Водовод ће урадити бај пас, односно круг око Kривеља како би се обезбедило стабилније водоснабдевање.


„Данас смо поставили неке темеље и сва питања која се овде дешавају тренутно на терену, свакодневна животна питања, али смо се осврнули и на дугорочне теме као што је пресељење целог села где нас чека озбиљан рад и друга врста посла. Оно што смо ми поставили као питање је да ли можемо да смањимо утицај копа на село тако што ћемо на неко време да одложимо ширење копа према селу, да се коп шири у другом правцу, а да овај улаз који је кренуо ка селу буде одложен док се ми не преселимо“, нагласио је Далибор Станковић, члан Савета МЗ Kривељ.
Наредни састанак биће следеће седмице, како би се наставило решавање проблема мештана Kривеља.

Састанак представника сеоских месних заједница и локалне самоуправе

На редовном састанку представника сеоских месних заједница са градоначелником Бора, Александром Миликићем и његовим сарадницима, разговарало се о потребама мештана који живе у селима на територији града Бора.


Претходних година је доста урађено када је у питању развој путне инфраструктуре, атарских путева и водовода, али је неопходно урадити још доста тога како би се побољшали услови и квалитет живота мештана, рекао је на састанку Александар Миликић, градоначелник Бора.


„Очекују нас велики радови и треба да чујемо шта је то неопходно да се ради даље у току ове године, али и наредне буџетске године. Имали смо предлоге како да превазиђемо нека питања која се тичу конкретно живота наших суграђана у селима, наставак изградње водовода, почетак изградње канализације, очекују нас велики инфраструктурни пројекти у наставку развоја путне инфраструктуре“, рекао је Александар Миликић.
Наредне године радиће се на изградњи водоводне мреже, канализације, развоју путне инфраструктуре, адаптацији Домова културе, уређењу гробља, мостова, али и решавању проблема мештана угрожених рударским активностима, додао је градоначелник и нагласио да ће наредне године из буџета града Бора бити издвојено 250 милиона динара за уређење сеоских путева, а значајно ће бити увећане и субвенције за пољопривреду.


„Направићемо промену за наредну годину и вероватно ћемо за неке мере повећати субвенције града Бора са 60 на 80 процената како би омогућили нашим суграђанима који се не баве пољопривредом , а можда желе на неки начин, да их растеретимо плаћања тих 20 одсто и на тај начин их стимулишемо“, додао је Александар Миликић.
Захваљујући оваквим састанцима сарадња са локалном самоуправом је јако добра, чуло се на састанку од представника сеоских месних заједница.
Договорено је да ће се састанци представника сеоских месних заједница са руководством града Бора одржавати једном месечно.

У току санација ударних рупа у граду и селима

У оквиру уређења путне инфраструктуре у граду и селима, у току је крпљење ударних рупа које су настале, делом због честог и фреквентног коришћења саобраћајница, а делом због извођења радова јавних предзећа на одржавању подземних инсталација.

У току су радови на крпљењу ударних рупа у Месној заједници Слога. По завршетку радова, извођачи ће наставити са радовима и у другим деловима града као и у селима. За ове намене из градског буџета издвојено је 10 милона динара. План је да се у наредне две недеље заврше комплетни радови на крпљењу ударних рупа на територији града Бора“, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Јанковић је додао да ће се из буџета за наредну годину издвојити чак 500 милиона динара за развој и унапређење путне инфраструктуре.

Наставља се сарадња између Града Бора и компаније Зијин Копер: Потписан уговор о донацији ризле

Наставља се сарадња између Града Бора и компаније Зијин Копер. Данас је потписан уговор о донацији 5 хиљада кубних метара ризле у вредности од 6 милиона динара. Ризла ће бити употребљена за насипање сеоских путева.

Ова донација је јако значајна, пре свега, за наша села, путеве али и за рубне месне заједнице као што су Брезоник, Север и Бањско поље. Сарадња између компанија Зијин Копер, Зијин Мајнинг и града Бора је на једном изузетном нивоу и заједно радимо у интересу наших суграђана, како у граду тако и у селима“, истакао је Никола Марић, помоћник градоначелника.

Ово није прва донација компаније Зијин Копер. До сада донирано је укупно 35 хиљада кубних метара ризле, укупне вредности око 42 милиона динара која је искоришћена за изградњу сеоских путева.

Велика ми је част што сам позван да данас присуствујем церемонији потписивања уговора за донацију ризле. Почев од 2020 године, шест пута смо донирали ризлу која се искоришћена за изградњу сеоских путева. Донирано је укупно 35 хиљада кубних метара, укупне вредности око 42 милиона динара. Данас смо поново донирали 5 хиљада кубних метара ризле у вредности од 6 милиона динара која ће бити употребљена за побољшање саобраћајне инфраструктуре у граду и селима“, истакао је на потписивању уговора Зоу Ганг, заменик генералног директора компаније Зијин Копер.

У Кини постоји изрека „Ако желиш да створиш богатство прво мораш да изградиш путеве“, закључио је Ганг.

Унапређење здравственог система: У Општу болницу стигла најсавременија медицинска опрема

У Општој болници у Бору унапређује се здравствени систем. Оно чиме се ова здравствена установа може похвалити јесте најсавременија опрема која је пристигла, и то два дигитална РТГ апарата, ултразвук и два ЦТ апарата који су допремљени на Одељење за радиологију, а који ће, након завршетка реновирања просторија и обуке особља, ускоро бити доступни пацијентима.

Савремени 64–слајсни апарати за компјутеризовану томографију са три дијагностичке станице, биће постављени у Служби за радиолошку и ултразвучну дијагностику борске болнице. Будући да је реч о скенерима најновије генерације, предуслов за њихово постављање је и адаптација и прилагођавање простора које је увелико у току, као и радног окружења за само особље. Снимање традиционалном рендгенском техником, с приказом слике на РТГ филму, познато је још од 1895. године. Последњих двадесетак година рендгенска дијагностика се уводи у дигиталну еру. Основна предност оваквих дигиталних дијагностичких система је, поред брзине и квалитета слике, и знатно смањење дозе зрачења. Слика на монитору је расположива одмах, те се евентуалне корекције, попут угла пројекције, могу моментално исправити. Дигитални формат омогућава и накнадну компјутерску обраду, изоштравање, увећавање, мерење, чиме се постижу изузетне могућности бржег и поузданијег дијагностиковања. Слика може да се сними, архивира и да се прослеђује на удаљене локације – тзв. „телемедицина“. Такав запис остаје трајно за разлику од класичног РТГ снимка чија дијагностичка вредност опада и након две, три године, постаје дијагностички неприхватљив, истакла је др Ана Голубовић Спасојевић„, спец. радиологије в.д. директора Опште болнице Бор.

Она додаје, да ће нови ЦТ апарати, врло брзо бити на располагању пацијентима. Апарати поседују програме који, поред досадашње дијагностике, омогућавају и ширење спектра услуга. Оно што је засигурно за пацијенте веома значајно јесте могућност временског скраћења прегледа, као и смањење дозе зрачења приликом снимања на овим ЦТ апаратима, а и листа чекања на овај преглед ће бити смањена с обзиром да су у питању апарати најновије генерације.

Град Бор донирао је нови ултразвучни апарат за Одељење педијатрије Дома здравља

Град Бор донирао је нови ултразвучни апарат за Одељење педијатрије Дома здравља у Бору. Из градског буџета за куповину апарата издвојено је 8,7 милиона динара.

Новим апаратом листа чекања, за обавезан преглед кукова код деце у трећем месецу живота, биће смањена. Такође, опремање Дома здравља новим апаратима, унапредиће се пружање услуга пацијентима а докторима олакшати рад.

Ове године, из локалног буџета, издвојено је преко 400 милиона динара за куповину медицинске опреме. Локална самоуправа ће и наредне године наставити са улагањем и опремањем здравствених установа, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Наш задатак је да сваке године стварамо услове да наши пацијенти овде имају најбољи дијагностички преглед и да на тај тачин убрзамо процес прегледа и лечења. Бор је један од ретких градова у Србији који има  развијен систем амбуланти у сеоским месним заједницама такав какав јесте. И наредне године инвестираћемо у куповину нове опреме, ЕКГ апарата, апарате за мерење крвног притиска и шећера и свега онога што је потребно како би  наши пацијенти у селима добили ниво здравственог прегледа какав добијају и у Дому здравља“, истакао је градоначелник.

Докторка Маријана Стојановић Љубић додала је да ће се опремањем Дома здравља новим апаратима унапредити пружање услуга пацијентима, али и олакшати рад лекарима.

Овај апарат много значи, јер смо до сада децу на преглед морали да шаљемо у болницу која поседује ултразвучне апарате. То је прилично компликовано и због заказивања и због временског размака, док ми не добијемо звештај специјалисте који је обавио преглед кукова. Овај апарат нам скраћује време у смислу праћења детета, док су бебе у саветовалишту па приликом прегледа може да се обави и преглед кукова који је обавезан  у трећем месецу живота и даље током раста детета у првој години живота“, нагласила је педијатар Стојановић Љубић.

Локална самоуправа ће и наредне године заједно са Домом здравља и Општом болницом наставити опремање ових здравствених установа.

ПОНОС ГРАДА БОРА: Награђени ученици генерације и носиоци Вукове дипломе

И ове године, Град Бор одао је признање најбољим ђацима за постигнуте резултате у протеклој школској години. У Градској кући данас је уприличен пријем за ученике основних и средњих школа који су постигли завидне резултате током школовања.

Ове године награђено је 12 ученика генерације, осам основаца и четири средњошколаца. За постигнут успех Град Бор ученике је наградио лап топ рачунарима, књигама и новчаним наградама.

Драго ми је што сам ученица генерације, то је велики успех и желим да се захвалим свим наставницима који су томе допринели, јер без њих то не би било могуће. Наравно да је било тешких момената али све се то превазиђе. Уписала сам гимназију, матматички смер, а план ми је да упишем медицину“, истакла је Александра Димитријевић ученица ОШ „3. октобар“.

Андрија Вељковић ученик ОШ „Петар Радовановић“ из Злота не крије срећу што је понео титулу ученика генерације.

Захваљујем се свим наставницима који су допринели мом успеху. Уписао сам медицинску школу у Зајечару и жеља ми је да постанем доктор“, додаје ђак генерације.

Новчаном наградом Град Бор наградио је 78 носиоца важног ђачког признања Вукове дипломе, као и ученике који су републичким такмичењима освојили неко од прва три места.

Драго ми је што сам успела да догурам до те титуле и што сам успела да ускладим време за све обавезе које имам. Било је успона и падова, надам се да ћу у средњој школи бити још боља. Уписала сам гимназију, матматички смер, а за касније… видећемо, планирам да студирам у иностранству, али има још времена до тада“, поносно објашњава ученица ОШ „Свети Сава“ Теодора Николић.

Члан Градског већа, Тамара Пауновић честитала је свим ученицима на постигнутом успеху као и њиховим наставницима и родитељима. Такође, пожелела им је успех у даљем школовању.

Град Бор се поноси овим младим људима. Успех увек треба наградити јер су они то итекако заслужили својим изузетним постигнућима, сјајним резултатима на свим школским такмичењима али и трудом и залагањем кроз школовање“, додаје Пауновић.

Град ће и у будуће наставити да награђује најбоље ученике, као и да улаже у образовање, а награђени ученици треба да буду подстрек другим ученицима да се труд увек исплати.

 

Од сутра 20. октобра јавна расправа о Нацрту Одлуке о буџету за 2023. годину

На одржаној седници Градског већа, већници су дали су зелено светло на предлог закључка о спровођењу јавне расправе о Нацрту Одлуке о буџету града Бора за 2023. годину.

Основни предлог нацрта буџета износи 5,1 милијарду динара, од чега је основним предлогом 45 одсто предвиђено за капиталне инвестиције. У основни нацрт буџета ушла је изградња аква парка, почетак и наставак изградње водовода у Злоту и Метовници, асфалтирање у износу од 500 милиона динара, од чега 250 милиона за путеве и тротоаре у гладу и 250 милиона у селима.

За наредну годину очекује нас доста добрих пројеката али исто тако и обавезе које имамо из предходних година као што су дуг за електричну енергију од 400 милиона динара према ЕПС-у, затим дуг апотекарске установе од 700 милиона старог дуга и 50 милиона по основу дуговања за неисплаћене зараде. Буџет је развојни и има компоненту развоја инфраструктуре и у селу и у граду. Одвојено је за спорт 64,5 милиона динара а кроз ребаланс буџета биће додати до 80 милиона динара. Основним буџетом није предвиђено обданиште у Новом градском центру, кроз јаву расправу тражићемо новац у износу од 350 милиона динара. Идеја је да кроз овај буџет урадимо и уредимо како села тако и град али исто тако да обезбедимо сигурност у функционисању јавних предузећа као што смо то ове године радили са куповином машина за јавна предузећа. Да одржимо социјални мир и социјалну стабилност тако што ћемо наредне године одвајати субвенције за грађане као што смо сада издвајали новац за субвенције за грађане који нису у систему централног грејања“, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Јавна расправа почиње сутра 20. октобра и трајаће до 3. новембра. Грађани ће кроз јавну расправу имати могућност да дају своје педлоге шта је то што треба уврстити у буџет за наредну годину.