Град Бор добио нови шопинг центар

Град Бор добио је нови шопинг центар. Трговински ланац „Пепко“ био је први објекат који је широм отворио врата за своје прве купце.

Наредног месеца своја врата отвориће и други познати брендови а, до краја године шопинг центар ће у потпуности бити опремљен са водећим брендовима.

Поред добре локације и разноликост брендова нови тржни центар красиће зелене површине и простор за дечију игру.

Част ми је и задовољство што сам имао прилику да са пријатељима отворим прву радњу новог тржног центра. Драго ми је што смо, уз подршку града, добили прилику да завршимо овај пројекат“, истакао је Александар Коларов, инвеститор.

Захваљујем се добрим људима и онима који су препознали да град Бор може и треба да има један овакав центар. Посебно сам поносан што је, за почетак, 15 жена добило прилику за запослење. До краја године ће се отварати и преостале радње познатих брендова што ће резултирати још већим бројем нових радних места. Живот у граду Бору се поправља а стандар подиже. У наредних неколико месеци ми ћемо почети и изградњу новог шопинг мола на простору некадашњег фудбалског стадиона Рудар“, истакао је Миливоје Јаношевић, заменик градоначелника.

Јаношевић додаје, да новац који се овде буде трошио, пуниће градски буџет што ће омогућити да се даље развија град.

Обележен Дан сектора за ванредне ситуације и слава ватрогасаца – спасилаца

Поводом обележавања Дана сектора за ванредне ситуације и славе ватрогасаца – спасилаца, ватрогасно спасилачки батаљон у Бору је приредио низ манифестација, свечаности и јавно показних вежби.

На платоу Дома културе изложена су возила и опрема коју ватрогасци користе током интервенција, а први посетиоци били су предшколци и ученици основних школа. Наши најмлађи суграђани имали су прилику да виде камион за гашење пожара, затим возило „квад“ које се користи на најнеприступачнијем терену, као и ватрогасни чамац за евакуацију људи у ванредним ситуацијама. Ватрогасци спасиоци показали су своје вештине а деца су посматрала са великим одушевљењем.

Данас конкретно је била показна вежба гашења пожара на вишеспратници тако да свакодневно  ватрогасци спасиоци вежбају. Овакве вежбе су јако реалне, дешавају се често овакве ситуације а ми их често радимо у кругу ватрогасне јединице. У склопу активности имали смо и тактичко технички збор где ће деца моћи да виде ватрогасна возила, справе и опрему са којом раде ватрогасци спасиоци“, истакао је Иван Јанковић, командант ватрогасно-спасилачког батаљона у Бору.

 

Јанковић додаје да ове године није било пуно пожара јер им је време ишло на руку и било је доста падавина али обилне кише и јунске поплаве резултирале су повећаним бројем интервенција. Ванредна ситуација била је проглашена на територији целог града Бора.

Град Бор дуги низ година ради на развоју система заштите спасавања у Бору. Спроведен је низ активности на формирању Цивилне заштите, пружена је помоћ нашем ватрогасно спасилачком батаљону за израду свих неопходних планова и процена ризика“, истакао је Данијел Алексић, члан Градског већа.

Алексић додаје, да све оно што се догодило у претходном периоду даје нам обавезу да наставимо са радом у циљу јачања капацитета Цивилне заштите и рада Штаба за ванредне ситуације.

У току је реконструкција дела водоводне мреже на Борском језеру.

Због честог пуцања водоводне мреже на Борском језеру, мештани викенд насеља остајали су без здраве пијаће воде. Услед дотрајалости мреже, радници ЈКП „Водовод“ су на терену и у току је реконструкција постојеће водоводне мреже у дужини од 350 метара.

Градоначелник Бора Александар Миликић са сарадницима је обишао радове где је разговарао и са мештанима који овде граде викендице а који ће се прикључити на нову водоводну мрежу.

Мрежа је претходних година правила проблем због дотрајалости цеви. На захтев наших суграђана ради се једна траса у дужини од 350 метара. Град Бор у сарадњи са ЈКП „Водовод“ наставља да улаже у комуналну и водоводну инфраструктуру, одвојена су финансијска средства за изградњу канализационих и водоводних мрежа и у селима“, истакао је градоначелник Бора, Александар Миликић.

Све што смо почели претходних година смо и завршили. Кренули смо са пројектовањем документације, идеја нам је да већ наредне године одвојимо финансијска средства за изградњу канализационих мрежа по нашим селима“, истакао је директор ЈКП „Водовод“, Горан Павић.

За изградњу нове водоводне мреже, ово јавно предузеће, из сопствених средстава издвојило је око 600 хиљада динара.

Након тридесет година у ЈКП “Топлана” у Бору стигла су два нова котла на гас

Након тридесет година у ЈКП “Топлана” у Бору стигла су два нова котла на гас. Инвестиција вредна 330 милиона динара из градског буџета је почетак преласка са угља на гас као примарни извор енергије за грејање. Нови котлови значајно ће смањити емисију штетних гасова, али исто тако Боранима обезбедити стабилније и квалитетније грејање.

Све тече по плану у договореним роковима и најбитнији део је реализован, Два нова котла су стигла, преостаје нам да у наредних месец дана те котлове повежемо са системом постојеће топлане и пустимо нови извор енергије. Сва пратећа опрема је постављена и остаје  нам да у наредних двадесетак дана поставимо и нову мерну станицу. Крајњи рок за пуштање новог погона старе топлане је 10.октобар, а ми верујемо да ће то бити и раније”, нагласио је Игор Јанковић, в.д. директора ЈКП “Топлана”.

Током припрема за предстојећу грејну сезону гасификован је котао три на мазут, који ће уколико буде потребе моћи да ради и на гас и на мазут.

С обзиром на ситуацију на тржишту угља током прошле грејне сезоне, руководство града је препознало потребу за модернизацијом система за грејање.

Размишљало се о ремонту котлова на угаљ, набавци нове количине угља, али због ситуације која је била прошле године на тржишту угља, јер смо заборавили да је крајем децембра прошле године дошло до хаварије на енергетском систему у Обреновцу и Колубари, па је држава сву количину угља из окружења узела због производње електричне енергије, тако да смо у том размишљању договорили да се са угљем заврши и да се крене на изградњу гасне топлане. Од доношења те одлуке почела је трка са временом. Успели смо да завршимо идејна решења, пројекте, дозволе и изабрали добављача којих је јако мало у Србији. Грађани Бора ће имати врло озбиљније, стабилније, врло коректно да не кажем добро грејање”, рекао је Вукоман Вранић, помоћник градоначелника.

Нови котлови допринеће знатној ефикасности у смањењу трошкова у процесу производње топлотне енергије, а грађанима омогућити стабилније и квалитетније грејање.

На Градском већу усвојен предлог о изградњи новог градског насеља

На одржаној седници Градског већа, већници су зелено светло дали на све три тачке колико их је и било на дневном реду.

Већином гласова усвојена је одлука за изградњу стамбеног насеља за колективно становање са свим пратећим садржајима у месту Чокањица, између Бора 2 и Брестовца. Ширењем рудника, у граду је све мање стамбеног простора па би се изградњом новог насеља, град додатно проширио“, истакла је Драгана Николић Неграновић, заменик начелника Одељења за урбанизам у Бору.

Николић Неграновић додаје, да је у плану изградња соларних електрана мањег капацитета. Северозападно од Брестовца, купљено је земљиште од стране инвеститора „Solar Power East“ који има у плану да на тој локацији изгради две мање соларне електране.

Јавна расправа по тачкама дневног реда трајаће од 8. до 22. септембра, док ће грађани своје предлоге, идеје и сугестије моћи да изнесу за округлим столом који ће бити одржан 18. септембра.

На градском гробљу постављен је камен темељац за изградњу православног храма

На градском гробљу постављен је камен темељац за изградњу православног храма. Свештенство Српске православне цркве у Бору освештало је простор на коме ће, до првог октобра, бити постављена нова монтажна црква.

Вредност радова је око 8 милиона динара. У овој години Град Бор је из локалног буџета издвојио 13 милиона динара за верске објекте на територији града.

У току су радови на уређењу фасаде на цркви у Брестовцу, док ће се ускоро кренути и са реконструкцијом градског верског објекта.

Наставља се са уређењем путева у сеоским месним заједницама

Нови асфалт добили су мештани села Шарбановац Тимок, где је асфалтирана деоница пута у дужини од 500 метара. Након Тимока, машине ће се преселити у Бучје, Слатину, Доња Бела Реку, Луку и Танду.

Као и до сада, задатак локалне самоуправе је да унапреди живот мештана како у граду тако и у селима. У овом рејону има преко 10 домаћинстава и доста мале деце, управо они су нам приоритет када одлучујемо која деоница пута ће да се ради. У последње четири године асфалтирано је преко 100 километара пута у селима на територији града Бора“, истакао је Никола Марић, помоћник градоначелника.

За уређење путева у селима, из градског буџета, издвојено је 250 милиона динара.

Градоначелник обишао радове на цркви Светог Петра и Павла у Брестовцу

Из локалног буџета за суфинансирање цркава и верских заједница на територији града Бора, ове године  издвојено је 13 милиона динара, од којих је осам милиона динара опредељено за изградњу цркве на Новом гробљу.

За санирање фасаде цркве Светог Петра и Павла у Брестовцу, која је као црква из Бора пренета и изграђена  1940. године, издвојено је нешто више од 2,2 милиона динара. Радове на уређењу фасаде обишао је и градоначелник Бора са сарадницма.

„Стара борска црква која је премештена у Брестовац, задњи пут је реновирана деведесетих година, било је неопходно да се уради фасада и ево радови су у току. Имамо идеју да у наредном периоду на неким другим локацијама и другим селима  градимо мање храмове. Наши мештани из Бањског поља су тражили да они добију цркву и ми ћемо наредне године ући у тај програм изградње верских објеката за потребе служења литургије“ нагласио је градоначелник Бора, Александар Миликић.

Изградња верског објекта захтева пре свега добро планирање,  смиреност, време, разумевање, није то објекат који се гради за месец, два, већ тражи пре свега и духовну посвећеност и људску посвећеност, а у наредном периоду по завршетку пројектовања болнице кренуће се у разговор са свештенством о локацији за изградњу новог градског саборног храма, додао је градоначелник.

“У сваком граду и сваком селу управо је храм огледало тог града или села. Искористио бих ову прилику да  се захвалим градоначелнику  и Градској управи што су имали слуха не само за нас као свештенство, већ за све оне људе који сматрају и  осећају се православним верницима, што се сваке године све више издвајају средства за изградњу и обнову цркава и других верских објеката. Надам се да ће у годинама које  су пред нама, свако место, свако село имати свети храм где ће се служити литургија, да се ту венчавају и крштавају и да ту једноставно испоље и изразе своју веру“, рекао је протојереј Саша Степановић.

По завршетку радова у Брестовцу почеће радови на уређењу храма Светог Георгија у Бору, а већ наредне седмице биће постављен темељ за верски објекат на Новом борском гробљу.

 

Обилазак локације будуће нове болнице означава почетак важног пројекта за Боране

Након решења о експропријацији земљишта за изградњу нове болнице које је донела Влада Републике Србије, град Бор спроводи процес експропријације и очекује се да ће до 10. Септембра све парцеле бити у власништву Града.

Градоначелник Бора, Александар Миликић са сарадницима, директорицама Дома здравља и Опште болнице, представницима урбанизма и начелницом Градске управе обишао локацију на којој ће бити изграђена нова болница, али и нова црква и дечије обданиште.

 

„Од укупно  десет, решено је 7 парцела и најкасније до 10. септембра земљиште ће бити у власништву града Бора. Након тога идемо  у министарство здравља да разговарамо са докторима о потребама града Бора, о капацитетима болнице и свему ономе што је неопходно да би се добила сагласност министарства да се гради болница, а онда ћемо буџетом за 2024. Годину предвидети средства за пројектовање нове болнице. По уредби  Владе РС, а на захтев министарства за јавна улагања, јединица локалне самоуправе по сагласности министарства здравља је  у обавези да изради пројекат по инпутима које добије од министарства. Ми  ћемо платити израду пројекта за нову болницу а по завршетку пројекта очекујемо да се крене са финансирањем од стране Владе РС. Пројекат изградње болнице финансираће ће држава Србија“, нагласио је градоначелник Бора, Александар Миликић.

Поред болнице, на истој локацији биће изграђен и нови верски објекат, као и дечије обданиште. Комплетан простор између НГЦ, Дома здравља, капије Бора и новог тржног центра ће у наредном периоду бити ново место где ће грађани Бора проводити време.

У Слатини одржан 30. “Сабор игре”

30. Јубиларни „Сабор игре“ у Слатини окупио је културно уметничка друштва из различитих крајева Србије који су публици представили богату традицију и културну баштину ових крајева.
Сабор је отворио градоначелник Бора, Александар Миликић, који је том приликом истакао да је то једна од манифестација са најдужом традицијом на територији града Бора, па је из тог тразлога и веома битна за очување културе и традиције.

„Увек на овако лепим догађајима молим младе људе, децу, али и родитеље, баке и деке да наставе да чувају традицију, корене, језик, културу јер је то све веома битно за један народ. Управо су овакви сабори огледало тога колико се у Бору улаже у културу и колико се води рачуна о традицији. Веома сам срећан што вечерас видим оволики број младих људи, деце која су ту у наро ним ношњама и која ће вечерас показати игре и песме. Бор је мултинационална средина, овде имамо шареноликост у свему, а то је наша предност и треба то да покажемо и овде једни другима, али и онима који са стране дођу у Бор”, истакао је градоначелник и додао да ће град Бор и у будућности средствима из буџета наставити да помаже очување културе и традиције.

Kултурно уметничка друштва „Бранко Миљковић” из Гаџиног Хана, „Младост” из Породина, KУД „Бранислав Нушић” из Скобаља, „Др Раша Лазаревић” из Живице, „Радост” из Београда, као и Центар за нематеријално културно наслеђе „Kорени” из Зајечара, кроз разноликост гре, песме, ношње и фолклора бројној публици показали су своју посвећеност у очувању традиције.


Богат репертоар изворног стваралаштва награђен је бурним аплаузима публике. Стручни жири наградио је најуспешније извођаче, па је тако најбољи здравичар Михаило Пешић из Гаџиног Хана, вокални солиста Нина Николић из Живице и соло инструменатлиста Слободан Димитријевић из Гаџиног Хана.
Титулу најбољег фолклора у кореографији понело је KУД “Радост” из Београда, а за најбољи изворни фолклор KУД “Младост” из Породина, док је свеукупни победник Сабора по мишљењу жирија било KУД “Др.Раша Лазаревић” из Живице. Овогодишња лепотица Сабора била је Јелена Николић из Смедерева.
По завршетку такмичарског дела, публика је била у прилици да ужива у наступу Дувачког оркестра „Данијела” из Пожеге.


Организатори тридесетог „Сабора игре” у Слатини били су Установа „Центар за културу града Бора”, МЗ „Слатина” и KУД „Бранко Олар” из Слатине, а покровитељ град Бор.