Расписан јавни позив за доделу једнократне новчане помоћи домаћинствима од 25 хиљада динара

Центар за за социјални рад Бор расписао је оглас за подношење захтева за једнократну помоћ која има за циљ да помогне породицама у унапређењу квалитета живота и задовољењу основних животних потреба.
Једнократна новчана помоћ у висини од 25 хиљада динара се остварује по домаћинству, не по члану породице на територији града Бора.
За подношење захтева потребна је следећа документација:
– Очитана лична карта подносиоца захтева и пунолетних чланова домаћинства
– Извод из матичне књиге рођених за малолетна лица или други документ који садржи јединствени матични број
– Доказ о власништву непокретности (Уговор о купопродаји непокретности или Решење о наследству или Уговор о поклону или Уговор о доживотном издржавању или Решење катастра непокретности о упису непокретности или легализацији објекта)
– Текући рачун подносиоца захтева.
У случају закупа непокретности, неопходна је лична карта власника непокретности и сагласност власника непокретности за подношење захтева за остваривање права на једнократну новчану помоћ.
Грађани захтев подносе у Центру за социјални рад „Бор“, улица: Војска Југославије бр. 11, почев од 13. октобра до 27. октобра, сваким радним даном, у периоду од 7 до 17 часова. Све неопходне информације грађани могу добити путем телефона: 030/422-589 и 060/73-777-04.
Потребну документацију грађани могу преузети у Центру за социјални рад у Бору, на писарници Градске управе, у Клубу пензионера и Удружењу пензионера (на трећем километру) и на сајту града Бора: https://bor.rs/notices/39785/

Град Бор обезбедио 30 милиона помоћи оболелима од малигних и ретких болести – пријаве од 1. јула

На 22. Седници Скупштине града Бора одборници су једногласно усвојили Одлуку о финансијској подршци оболелима од малигних и ретких болести.
Из буџета града за ову годину опредељено је 30 милиона динара, а захтеви за једнократну новчану помоћ подносиће се од 1. јула до краја године у Центру за социјални рад у Бору, сваког радног дана од 7 до 14.30 часова, у канцеларији број 7 – пријемна канцеларија.
Право на ову помоћ имају лица са пребивалиштем или боравиштем на територији града Бора у трајању од најмање годину дана. Висина помоћи износи:
80.000 динара за запослена лица, 100 хиљада за незапослене и малолетне особе, 15.000 за радно ангажоване пацијенте на праћењу болести и 20 хиљада динара за незапослене особе чија се болест прати.
За подношење захтева неопходно је доставити: очитану личну карту (или копију ако је без чипа), број текућег рачуна или ЈМБГ ако рачун није отворен, одговарајућу медицинску документацију, која потврђује малигну или ретку болест (налаз изабраног лекара, онколога или лекара специјалисте у коме се наводи да је и када је дијагностификована малигна или ретка болест; ток болести и актуелно здравствено стање са прописаном терапијом или у случају праћења болести потреба за обављањем повремених анализа или снимања: скенер, рендген, магнетна резонанца, врста прописане терапије).
Уколико је болест у фази дијагностике, терапије или након операције, подносиоци морају приложити лекарски налаз о току болести. У случају праћења болести, потребна је документација о редовним контролама.
Грађани све неопходне обрасце и додатне информације могу пронаћи на званичном сајту града Бора, а помоћ при попуњавању документације могу добити од службеника Центра за социјални рад.

Образац захтева – малигне болести

Изјава – по службеној дужности

 

За додатне информације, Центар за социјални рад грађанима је на располагању радним данима од 7 до 14.30 часова, на број телефона: 030/422-589.

У Градској кући организован је први овогодишњи Форум послодаваца

У Градској кући организован је први овогодишњи Форум послодаваца са циљем промовисања јавних позива за реализацију програма и мера активне политике запошљавања у текућој години.

Национална служба за запошљавање је крајем фебруара месеца ове године расписала 12 јавних позива. Као и свих претходних година, позиви се односе на програме додатног образовања и обуке, програме самозапошљавања и запошљавања лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима и пакет програма намењених подршци особа са инвалидитетом.

У овој години планирано је да се за мере активне политике запошљавања, из локалног буџета, определи више од 80 милиона динара. Већина јавних позива отворена је до 28. новембра текуће године, док је рок за подношење захтева за поједине мере које су намењене особама са инвалидитетом отворен до 31. децембар 2025. године.

У 2024. години Град Бор је издвојио више од 62 милиона динара за подстицање запошљавања и захваљујући томе радно је ангажовано 213 особа и то 130 у оквиру јавних радова, 36 у оквиру програма праксе, 29 кроз програм запошљавања лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима и њих 18 захваљујући програму самозапошљавања.

Одржан други састанак “Ливинг Лаба” у оквиру пројекта иновација и паметне економије

Град Бор и Регионална агенција за развој источне Србије (РАРИС) одржали су други састанак Ливинг Лаба („живе лабораторије“) у оквиру пројекта „Екосистем за иновације и паметну економију у Бору“, који финансира Европска унија кроз програм ЕУ ПРО Плус.

 

Први састанак Ливинг Лаба успешно је одржан 5. децембра 2024. године, уз учешће више од 30 представника релевантних заинтересованих страна, укључујући локалну самоуправу, јавна предузећа и установе, Институт, Факултет, Регионалну привредну комору, Пољопривредну стручну службу, организације цивилног друштва, локалну привреду и мала и средња предузећа.

 

На другом састанку дискутовано је о статусу пројектних активности и договорене су теме за предстојеће информативне дане и обуке које ће се реализовати кроз пројекат. Планирано је одржавање 12 догађаја усмерених на јачање компетенција за паметну специјализацију, индустријску транзицију и предузетништво. Такође, представљен је концепт дигиталне платформе за иновације и паметну економију, као и базе локалних актера и примера добре праксе, уз позив члановима Ливинг Лаба да се укључе и допринесу садржају ових база.

 

Пројекат „Екосистем за иновације и паметну економију у Бору“ има за циљ унапређење локалних капацитета и развој паметних решења која ће подстаћи одржив економски раст и развој заснован на иновацијама и индустријској транзицији.

 

Овај пројекат финансира Европска унија у партнерству са Владом Републике Србије преко програма ЕУ ПРО Плус.

Наставак сарадње са Институтом за крмно биље из Крушевца

Наставак сарадње са Институтом за крмно биље из Крушевца. Одржаним семинаром са пољопривредним произвођачима настављен је пројекат који је Град Бор започео још прошле године са Институтом.

Тема семинара била је побољшање услова гајења крмног и производња хране, док је у области пчеларства предавање било на тему како побољшати квалитет паше и производњу меда.

„Није проблем недостатак падавина већ неуједначене падавине. Зато су оваква предавања од изузетне важности за пољопривредне произвођаче где ће се они од стручних лица информисати како могу своју производњу стимулисати јер она свакако зависи од временских услова“, истакао је Горан Јефтић, виши научни сарадник Института за крмно биље Крушевац.

„Кроз овај пројекат било је укључено 25 сточара и исто толико пчелара. Ребалансом буџета биће издвојена додатна новчана средства те ће и број пољопривредника бити увећан у односу на сам почетак реализације пројекта“, истакао је Љубиша Репеђић, члан Градског већа.

Како се на семинару чуло, највећи проблем пољопривредних произвођача како искористити пољопривредно земљиште и како произвести још квалитетнију храну с обзиром да недостатак падавина односно неуједначене падавине утичу на квалитет пољопривредног земљишта.

Изградњом нове топлане и реконструкцијом топловодне мреже Бор добија квалитетније грејање

У Бору су у току завршни радови на изградњи нове топлане, која ће како је најавио градоначелник Александар Миликић приликом обиласка радова, већ од октобра следеће године почети са радом. Постављен је нови котао, док се истовремено ради на изградњи везног цевовода. Овај пројекат, који је један од највећих за град Бор, донеће значајне промене у квалитету грејања и економичности система.

“Град је пре две године увођењем гаса као основног енергента направио еколошки искорак, избацивши угаљ из употребе. Нова топлана не само да ће допринети смањењу трошкова, већ ће бити опремљена додатним котлом на лако лож уље као резервним решењем у случају недостатка гаса. Уз завршетак гасовода Параћин–Бор, град очекује још економичнији систем снабдевања енергијом”, нагласио је градоначелник.

 

 

Цена гаса и рада топлане је много већа него што приходује од грађана и то је евидентно. Борани годишње издвајају 1,1 милијарду динара за грејање, а за гас је потребно око 1,6 – 1,7 милијарди динара, па се та разлика дотира из буџета града како се не би оптеретили суграђани повећањем цене грејања.
Паралелно са изградњом нове топлане, започета је и реконструкција топловодне мреже и подстаница, што се већ показало као успешно, на санираним деловима мреже није било пробоја.
Један од најважнијих планова за будућност јесте увођење плаћања грејања по потрошњи. Град ће до 2026. године финансирати куповину и уградњу калориметара за све кориснике, омогућавајући праведнији и транспарентнији обрачун трошкова грејања.

Велико интересовање за клизалиште у Бору

Првог дана рада борског клизалишта забележено је велико интересовање грађана, са више од 2 хиљаде посетилаца, међу којима су најбројнија била деца школског узраста. Међутим, крај радног времена обележио је инцидент у којем је дошло до оштећења клизалишта, што је захтевало интервенцију радника Спортског центра.
Како би се спречили слични проблеми у будућности, уведене су додатне мере. Приликом задуживања клизаљки, деца школског узраста мораће да приложе ђачку књижицу, млађа деца здравствену књижицу, док ће старији од 16 година морати да покажу личну карту. Ове мере имају за циљ заштиту особља, крађу клизаљки, успостављање реда и безбедност свих посетилаца, објаснио је Марко Николић, помоћник градначелника Бора, и додао:

 

 

„Сваки клизач добиће број и моћи ће да ужива на леду до 60 минута, док је максималан капацитет клизалишта ограничен на 60 особа истовремено. Радно време клизалишта је сваког дана од 10 до 22 сата, уз паузу од 15 до 17 часова, намењену санацији леда и припреми за другу смену“,додао је Николић.

 

Организатори истичу да ће редовне провере и унапређење организације осигурати пријатно и сигурно искуство за све посетиоце клизалишта.

Град Бор подржава пољопривреднике: Већи приноси уз стручну помоћ и репроматеријал

 

Град Бор је у сарадњи са Институтом за крмно биље из Крушевца, реализовао пројекат подршке локалним пољопривредним произвођачима. У оквиру овог програма, 50 пољопривредника, међу којима је по 25 сточара и пчелара, добило је репроматеријал, укључујући семе крмног биља и медоносних биљака.

У току реализације, стручњаци Института обишли су домаћинства учесника пројекта, анализирали производњу и узели узорке земље, сточне хране и меда. На основу детаљних анализа, пољопривредницима су дате препоруке о узгоју биљака које омогућавају већи принос уз ниже трошкове, чиме се повећава профитабилност њихове производње.


Циљ пројекта, који је започет пре три месеца, јесте унапређење пољопривредне производње на територији Бора и пружање стручне подршке локалним произвођачима. Град Бор наставља да улаже у развој пољопривреде, препознајући њен значај за економски и одрживи развој заједнице.

Резањем славског колача, обележена слава града Бора, Ђурђиц

Обележавање градске славе , Ђурђица, започело је светом архијерејском литургијом у цркви Светог великомученика Георгија у Бору, коју је служио митрополит  тимочки Иларион.

Резање славског колача обављено је у сали Скупштине града у присуству бројних гостију.

„Данас нас је наш заштитник, Свети Георгије, окупио око славског колача да заједно промовишемо јединство, слогу и веру. Негујемо традицију, будимо поносни на нашу историју и стварајмо бољу будућност. Највећа предност једног друштва јесу људи и вера“, рекао је градоначелник Бора Александар Миликић, честитајући славу.

Он је нагласио да сви заједно морамо да радимо да град буде бољи, лепши, развијенији, као и да ће се славска традиција наставити и у будућности.

 

 

Уговори за 82 пољопривредна произвођача

Уговоре за субвенционисање пољопривредне производње, укупне вредности 8 милиона динара, данас су потписала 82 пољопривредна произвођача.

Град Бор једини је у Србији који субвенционише 80% вредности купљене пољопривредне механизације, што је наишло на изузетно добар одзив међу локалним произвођачима.

„Видимо све већи број наших суграђана на додели уговора, а то показује колико су ове мере постале ефикасне и потребне. Драго ми је да има и младих људи који се поред свог редовног посла баве и пољопривредом. То значи да ће наша села остати да живе и да град Бор у наредним годинама мора више инвестирати у развој села, у путну инфраструктуру, водовод, све оно што ће побољшати живот људи у селима и на неки начин задржати младе да остану да живе на селу“, истакао је градоначелник Александар Миликић, истакавши значај подршке пољопривредницима у рударском граду као што је Бор.

До краја године биће додељене субвенције пољопривредним произвођачима који се баве воћарством и сточарством.

Ове мере субвенционисања део су стратешког плана Бора да подржи развој пољопривреде и мотивише младе да остану на селу, обезбеђујући им боље услове за рад и живот.

 

.