Представа „Трагом борског нотеса“ премијерно је изведена пред борском публиком. Пре самог почетка представе, на споменик Миклоша Раднотија венце су положили градоначелник Бора Александар Миликић и аташе за културу амбасаде Мађарске.
Реализацију овог српско-мађарског докторско-уметничког пројекта подржао је и Град Бор.
„Миклош Радноти има посебно место у историји развоја града а бележница Миклоша Раднотија је саставни део борске историје и културе. Први пут смо имали прилику да видимо двојезичну представу на отвореном. На овај начин испратили смо живот и рад Миклоша Раднотија као и његове приче које је писао на парчету хартије а заменио је за кору хлеба. Парчетом хартије оставио је велики траг у историји града Бора. То поштујемо и увек ћемо поштовати сваку културу и традицију народа који живи у Бору јер је ово град у ком живи 21 нација. Ово је почетак једног великог пројекта који је од општег интереса за Владу Републике Србије, Владу Мађарске и за све оне који су се укључили заједно са градом Бором у пројекат ‘Сећање на жртве Холокауста’ и очекујем да ћемо у наредном периоду приступити изради Меморијалног центра и Парка пријатељства који ће финансирати Република Мађарска, као и евидентирању и уређењу Јеврејског гробља. Идеја је и да наредне године мапирамо свих 35 логора који су били на територији града, од чега су 32 логора била радна и 3 казнена. То су били јединствени логори у Европи где су се радници логораши поштовали. Због заједничке историје, треба да поштујемо једни друге и да заједно гледамо у будућност“, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.
Ради се о докторском уметничком пројекту у режији Жолта Варге, а под менторством професора др Божидара Ђуровића.
„Миклош Радноти је био велики писац и песник и захваљујући њему можемо да оживимо те догађаје из 1944. године. Захваљујући мађарским и зајечарским глумцима, ми смо те његове списе поново оживели под пуним Месецом, баш као што се помиње у његовим песмама“, каже редитељ Жолт Варга.
„Реч је о култури сећања једног од највећих мађарских песника који је имао немилу судбину и који је жртва фашизма и који је неколико месеци провео у Бору. Посебно ме радује што је ова представа изведена амбијентално у Бору, што представља један значајан домет. С обзиром да играју и српски и мађарски глумци, ово је почетак једне будуће сарадње. До сарадње је дошло на иницијативу Факултета савремених уметности и имам фантастичну сарадњу са зајечарским позориштем, јер сам био дугодишњи директор фестивала ‘орана Радмиловића“, рекао је проф. др Божидара Ђуровић.
У представи су играли глумци из зајечарског позоришта „Зоран Радмиловић“ Милош Ђуричић и Милош Танасковић, као и глумци из мађарског града Бекеншчабе Викторија Киш, Борис Сас, Герле Том и Иштван Чех.
Миклош Радноти, рођен као Миклош Глатер, био је мађарски песник и учитељ. Убијен је у Холокаусту. Радноти је почео треће служење војног рока и његов батаљон је депортован у Бор. Након 1943. године, мађарско-јеврејски принудни радници били су затворени у близини борских рудника бакра који су покривали 50 одсто потреба за бакром немачке ратне индустрије. У новембру 1944. њега и још двадесетак затвореника стрељали су припадници мађарске гарде.
