Сташа Србуловић, четврта је на светској ранг листи глувих и наглувих тенисерки. Воља, упорност и љубав према тенису довели су је до великог успеха, петог места на недавно завршеним Олимпијским играма у Бразилу и вицешампионске позиције у Европи.
Сташа сигурним корацима иде ка врху, освојене медаље и пехари си доказ за то. Њено најзначајније такмичење било је Светско првенство 2019. године у Анталији, у Турској. Затим, две године касније на Европском првенству на Криту освојила је сребрну медаљу, док је ове године на Олимпијским играма у Бразилу освојила пето место и квалификовала се за Токио 2025. године.
“Поносимо се нашом Сташом. Наш циљ јесте да све младе спортисте помогнемо суфинансирањем из буџета града Бора. Када знамо колико времена, енергије и снаге Сташа даје за овај спорт, Град је ту да само мало помогне како би наши спортисти били још успешнији и радоснији. На овај начин ћемо сви заједно отворити пут да Бор буде град шампиона”, наглашава Александар Миликић, градоначелник града Бора.
Пут до врха је тежак, и сама је тога свесна, али она наставља са напорним тренинзима јер је ускоро очекују два Међународна турнира која ће бити одржана у Чешкој.
„Сада би требало да појача тренинг, односно да тренира бар четири сата дневно. Међутим, имамо проблем са теренима, сада кад је лепо време тренирамо на овом терену у Злоту, али у зимском периоду је у хали хладно и терени не могу довољно добро да се одржавају”, објашњава тренер Славко Ђурић.
Слободно време Сташа ретко има, али кад га уграби, воли да се дружи са својим љубимцима, међу којима је и коњ по имену Корона. Има и једну неостварену жељу у животу. Сташин идол је Новак Ђоковић и волела би некада да га упозна и да се слика са њим. Иако мало теже говори, савршено разуме тенис. Када игра, то је њен свет у којем, иако, звук лоптице не одзвања, све друго се “чује” – и страст и упорност и одлучност и све оно чега је морала да се одрекне због тренинга да би стигла до свих успеха.
Сасвим је сигурно да је највећи успеси тек чекају. Сташа нас је навикла на медаље те се надамо да ће се вратити са још једном сјајном медаљом око врата и учинити Бор поносним.
