За Локални акциони план запошљавања, ове године 6 милиона динара више из градског буџета

Након завршене јавне расправе, одржана је седница Локалног савета за запошљавање. Град Бор и Национална служба за запошљавање, у претходној години, имали су изузетну сарадњу што је резултирало смањењу броја незапослених на евиденцији НСЗ-а. Ове године, из локалног буџета, издвојено је 59 милиона динара за активне мере запошљавања и то 30 милиона динара за јавне радове, затим 12 милиона динара за стручну праксу, 12 милиона за ново запошљавање и још 5 милиона за самозапошљавање.

Лидија Начић, директорка Националне службе за запошљавање у Бору осврнула се и на протеклу годину која је између осталог и била једна од тачака дневног реда на данашњој седници.

„Већ ево пету годину за редом Град Бор издваја значајна средства за активне мере запошљавања. У 2023. години из локалног буџета издвојено је 52,9 милиона динара. У протеклој години ангажовано је и запослено 244 лица од тог броја 169 чиниле су жене. На основу активне мера самозапошљавања отворено је 15 предузетничких радњи. И на крају мера која је уродила плодом а намењена је приватном сектору где сваки послодавац који запосли лице из категорије теже запосливих добија 300 хиљада динара по сваком запосленом. Кроз ову меру, у претходној години, упослено је 34 лица“, додала је Начић.

„Оно што је на седници као кључни проблем изнето јесу теже запошљиве категорије а у највећем броју га чине жене. Изградњом вртића и шопинг центра тај број ће се свакако ублажити јер ће већину запослених чинити жене. Свакако треба размишљати и помоћи људима да се преквалификују како би нашли начин да се упосле“, истакао је Добрица Ђурић, члан Локалног савета за запошљавање.

Ове године, из локалног буџета, издвојено је 59 милиона динара за активне мере запошљавања и то 30 милиона динара за јавне радове, затим 12 милиона динара за стручну праксу, 12 милиона за ново запошљавање и још 5 милиона за самозапошљавање.

Уговоре о обављању стручне праксе потписала 22 незапослена лица

У оквиру мера Локалног акционог плана запошљавања у Бору, уговоре о обављању стручне праксе потписало је 22 лица са евиденције Националне службе за запошљавaње.

У Градској управи, Предшколској установи за децу “Бамби” и Дому здравља стручну праксу обављаће осам лица са високом и седам са вишом стручном спремом, док ће седам особа са средњом стручном спремом праксу обављати у Лаки жици-заштити, Центру за социјални рад и ЈП Боговина.

Из градског буџета је издвојено 9 милиона динара, а утрошено је 6,6,  тако да преостали износ од два милиона и 400 хиљада даје могућност да се распише и други јавни позив за јавне радове, истакла је Лидија Начић, в.д. директора филијале НСЗ у Бору .

Посебно ме радује да када су у питању јавни радови и стручна пракса, јер је ангажовано 70 жена, 48 на јавним радовима и 20 на пракси. На локалном савету за запошљавање договорено је да се повећа новчани износ који се издваја из републичког буџета да је мали (22, 24 и 26 хиљаде динара), ми смо износ повећали па ће тако лица са средњом стручном спремом уместо 22 сада добијати 28 хиљада, лица са вишом и студенти који су завршили струковне студије уместо 24 добијаће 30 хиљада динара, а лица са високом стручном спремом уместо досадашњих 26, добијаће 32 хиљаде динара у зависности од тога колико је предвиђено да обављају стручну праксу”, истакла је Лидија Начић.

Бор је један од градова у Србији са најбоље организованом политиком запошљавања на локалном нивоу што потврђује недавно добијено признање од Националне службе за запошљавање. Кроз активне мере запошљавања које спроводи град Бор, број незапослених лица на евиденцији НСЗ је све мањи. Пре пет година град Бор имао је евидентирано седам хиљада незапослених, а данас на посао чека 2735 лица, подсетио је градоначелник Бора, Александар Миликић.

За нас је добро да створимо прилику младим суграђанима да на овај начин уз подршку града добију прилику да почну да раде, да схватe и разумеју шта је то посао и како све то функционише. Ми ћемо у наредном периоду проширити мере, биће још један конкурс за младе људе који до сада нису имали прилике да раде,  још један јавни позив када су у питању јавни радови и самозапошљавање и то је нешто чиме се посебно поносимо и што стално истичемо. Ми смо једини град у Србији који је омогућио да млади предузетници који су претходних година почели сопствени бизнис, од ове године добију 330 хиљада динара да запосле неке нове младе људе и то значи да директно кроз буџет града Бора одвајамо финансијска средства да јачамо предузетништво, да јачамо омладинско предузетништво”, нагласио је градоначелник.

Он је још додао да ће се у наредне године отварањем два шопинг центра у Бору, обезбедити посао за још близу 400 жена са средњом стручном спремом.

Питали смо и потписнике уговора шта за њих значи стручна пракса.

Пуно значи због праксе и рада са пацијентима, и то ће нам значити и касније приликом запошљавања, а значиће нам пуно и искуство које смо стекли током стручне праксе“, рекла је Милица Димитријевић.

Много значи стручна пракса, поготово за мој посао, посао социјалног радника, пракса је најбитнија. Дефинитивно код нас недостају социјални радници. Ја завршавам и мастер тако да ћу бити мастер социјални радник. Надам се да ћу бити од помоћи и да ћу радити овај посао како треба“, испричала је Ивана Симић.

Додељени уговори о запослењу особа из теже запошљивих група

У сали Градске управе, додељени су уговори о запослењу корисницима и корисницама пројекта „Развојна подршка за обуку, самозапошљавање и ново запошљавање теже запосливих група“.

Бор је један од десет градова и општина које су добиле неповратна средства у износу од сто хиљада евра за запошљавање и самозапошљавање најрањивијих категорија становништва.

Пројекат спроводи Град Бор у сарадњи са партнерским организацијама Ромска иницијатива младих ,,Гyпсy соул” и Дом омладине Бор.

Поносан сам што је град Бор део једног великог и лепог пројекта. Претходних пет година самостално смо спроводили пројекте самозапошљавања и запошљавања теже запошљивих група.  Данас је додељено 27 уговора младим људима који ће покренути своје послове и који су, на овај начин, добили прилику да уђу у систем рада”, истиче Александар Миликић градоначелник града Бора.

Пројекат „Развојна подршка за обуку, самозапошљавање и ново запошљавање теже запошљивих група“ се реализује у оквиру програма Немачке развојне сарадњу “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, који спроводи Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит ГИЗ, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У случају града Бора то су припадници ромске мањине, Власи, млади, дугорочно незапослени преко 50 година старости и особе са инвалидитетом. Од планираних пет самозапошљавања, имамо једанаест што је велики успех. Честитам пројектном тиму на изузетно обављеном раду, пре свега са корисницима”, истиче Весна Видојевић, испред програма програма Немачке развојне сарадње Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији.

У овај пројекат укључено је 27 лица из теже запошљивих категорија становништва која добијају директно запослење.

Петнаесторо њих запослено је кроз програм самозапошљавања покретањем сопственог бизниса, а дванаест корисника запошљава се код већ постојећег послодавца. Пријавило се осам фирми које су желеле да упосле раднике, тако да су неке овим програмом добиле и по два радника”, објашњава Срећко Здравковић, члан Градског већа.

Корисници ће добити опрему и репроматеријал за почетак/наставак свог пословања у вредности од 2400 еура или 2000 еура у зависности од програма за који се пријављују, а роба – репроматеријал  ослобађа се ПДВ-а.