Укинута ванредна ситуација након јунских полава

Ванредна ситуација на територији града Бора, која је била уведена 16. јуна због поплава изазваних обилним кишним падавинама, данас се укинута, саопштили су на одржаној седници Штаба за ванредне ситуације.

У току је санација путева у свим сеоским месним заједницама. Са реконструкцијом пута кренуло се од села Бучје које је највише било погођено у јунским пoплавама. Већина села на територији града Бора имала су проблем са електромрежом. Већина кварова је санирана, предстоји санација појединачних кварова на ниском напону. Оно што нам предстоји је праћење ситуације за појаву афричке куге свиња на територији града Бора. За ову болест свиња не постоји лек, не преноси се на људе, причињава велику материјалну штету али утиче и на пораст цена свињског места. Тренутно у Србији, успавано је око 18 хиљада јединки свиње, што је веома значајан број. Оно што је Ветеринарска инспекција препознала као проблем је, илегална трговина животиња које се без икакве контроле продају и превозе. Моле се грађани да појачају будност и обрате пажњу како би могли да сагледамо и решимо овај проблем“, истакао је Данијел Алексић, члан Штаба за ванредне ситуације.

Алексић напомиње да је ситуација у Бору стабилна. Након поплава болест се значајно проширила на територији села Брестовац и Злот. Жаришта су санирана, тренутно се прати ситуација на терену.

Миликић: Дијалог је основ за сваки разговор, исплата солидарне помоћи наредним ребалансом буџета

Након што су у јавност изашле информације да ће у петак бити прекинут рад Скупштине и да ће се тог истог дана одржати штрајк јавних предузећа и установа испред Градске управе, представник Савеза самосталног синдиката Милош Јеличић изразио је потребу да се обрати јавности и све наводе демантује. Цела прича око исплате солидарне помоћи добила је неку политичку конотацију што није била замисао синдиката који заступа интересе запослених.

Јуче смо поднели захтев за пријем на разговор код градоначелника и већ данас смо разговарали на тему исплате солидарне помоћи запосленима који раде у јавним установама и предузећима. Имали смо врло конкретан разговор што је резултирало постигнутим договором о исплати помоћи запосленима са ниским примањима. Ми смо неутрални, нисмо ни на једној страни, наши захтеви немају везе са политиком већ само са социјалним статусом запослених који желимо да поправимо и променимо“, додао је Јеличић.

У априлу месецу солидарна помоћ исплаћена је јавно комуналним предузећима док је са представницима синдиката постигнут договор да се преосталим предузећима и установама помоћ исплати наредним ребалансом.

Када седнете да разговарате, сваки проблем је решив јер је дијалог основ за сваки разговор. Крајем ове буџетске године, последњим ребалансом, биће исплаћена помоћ у складу са законом и прописима који то уређују. Хвала људима из синдиката који имају разумевања. Свесни смо ситуације у граду Бору, да је привредни раст веома висок да су зараде у приватним предузећима много више него у јавном сектору. То је данас реалност јер када имате јаку привреду и јаку индустрију то повлачи и онај други део а то су зараде запослених. Просечна зарада је граду Бору је 96 хиљада док је у компанији Зијин 117 хиљада динара а јавне установе имају неколико пута нижа примања. Закон о јавним установама нас спречава да се може исплатити већа зараду у односу на прописану законским актом. Нама је на првом месту наш суграђанин који ради у јавном сектору али морамо наћи баланс и начин како то да исплатимо и да урадимо у складу са законом“, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Осим исплате солидарне помоћи, на састанку се такође разговарало и о другим битним темама а тичу се јавних установа и предузећа које послују на територији града.

Комисија за процену штете и даље на терену: Из локалне самоуправе апелују на грађанство да имају одговорнији приступ према животној средини

Након поплава које су нанеле велику штету у Борским селима, Град Бор оформио је пет стручних комисија за процену настале штете. У протекла три дана, комисија је свакодневно на терену. По пријави, до сада обиђено је преко 150 домаћинстава. На основу поднетог извештаја, највећа штета нанета је баштама, њивама и усевима.

У селу Кривељ, бујична вода однела је све усеве који су се налазили у долини реке али и објекте који су се налазили на путу локалних потока. Највећу штету претрпело је село Доња Бела Река. Од поднетих 26 пријава, комисија је за сада обишла 20 домаћинстава. У неколико домаћинстава поплављени су стамбени и помоћни објекти као и баште које су се налазиле дуж водотокова.

На основу поднетих извештаја комисије у неким селима штета је велика али у 90 одсто случајева штета је мањег обима. Тренутно смо у фази обраде свих записника, након чега ћемо почети са исплатом помоћи као што смо и обећали. Такође, ребалансом буџета који је у току биће издвојена новчана средства у износу од 100 милиона динара за санацију путева, копања канала, изградњу водопропуста као и за снацију водотокова. Тај уговор ће се реализовати до краја септембра месеца и пробаћемо да током лета све путне правце доведемо у првобитно стање“, истакао је Никола Марић, помоћник градоначелника.

Иако мештани не памте оволику количину падавина која је изазвала поплаву оваквих размера, након повлачења воде у своја корита обале река су дале праву слику и одговор зашто се то десило. Затекли смо обале пуне смећа, од машине за прање веша, шкољки аутомобила, старих јоргана и ћебића до огромних количина пластичних кеса.

Из локалне самоуправе апелују на грађане да се одговорније понашају према животној околни и да ђубре бацају у за то предвиђене канте или контејнере како не би у будуће били сведоци оваквих немилих догађаја. Такође, напомињу да се тренутно неће спроводити репресивне мере али уколико апел не буде дао резултат инспекција ће бити принуђена да има другачији приступ на терену.

Апелуј се на све суграђане позивамо на одговорнији приступ ка животној средини. Имали смо случајеве у одређеним селима где су изграђени објекти у водотоковима. Молба је да се мало одговорније понашамо. У Доњој Белој Реци када се вода повукла имамо ненормалну количину свећа на обалама реке, од машине за прање веша, шкољке аутомобила, старих јоргана и ћебића, кесе. Апелује се да не бацамо ђубре у реке већ за то предвиђене корпе или контејнере. Тренутно нећемо имати неке репресивне мере ово је само апел а ако се не буде видела та одговорност, инспекција ће морати на терену да има мало другачији приступ на терену.

КОМИСИЈА НА ТЕРЕНУ: Процењује се штета на домаћинствима настала услед поплава

Као што је већ најављено, Град Бор оформио је пет стручних комисија за процену штете настале услед поплава. Комисија је већ на терену у угроженим селима а након сачињеног извештаја, Град Бор ће из локалног буџета издвојити новчана средства како би се помогло мештанима који су претрпели штету на својим домаћинствима.

Такође, власници угрожених домаћинстава за насталу штету могу лично поднети захтев за помоћ на прописаном обрасцу који се може преузети на писарници Градске управе или у својој месној заједници, истиче Никола Марић помоћник градоначелника и моли своје суграђане за стрпљење око санације саобраћајница, локалних и некатегорисаних путева.

Одређeни су приоритети и нико неће остати ускраћен за санацију пута у угроженим селима.

Рок за подношење захтева је 30. јул 2023. године, а за све додатне информације грађани се могу обратити Градској управи лично или путем телефона, 030/ 423 255 локал 164, сваког радног дана од 7 до 15 часова.

 

У сали Градске управе одржан Форум послодаваца

У сали Градске управе данас је одржан Форум послодаваца на коме су представљене мере и јавни позиви а које је расписала Национална служба за запошљавање и Град Бор. Ове године, расписано је 13 јавних позива, од којих је Град Бор расписао два јавна позива и то за јавне радове и стручну праксу и из локалног буџета за ове намене издвојено је 52,9 милиона динара.

По Републичком јавном позиву, који је тренутно на снази и траје све до 30. новембра, послодавац би за свако новозапослено лице могао да оствари право на субвенцију од 200 хиљада динара.

У мају месецу биће расписан јавни позив за запошљавање лица из категорије теже запосливих. По основу овог конкурса, послодавац би за свако ново запослење могао да оствари право на субвенцију у износу од 300 хиљада динара.

На евиденцији Националне службе за запошљавање укупно је 2 972 незапослена лица, од тог броја 2 069 чине жене. Град Бор у сарадњи са Националном службом за запошљавање се труди да кроз јавне радове допринесе запошљавању што већег броја лица.

За наше хероје организован свечани пријем у Градској кући

Наши хероји, које смо испратили у Турску како би помогли другим тимовима у разорном земљотресу који је погодио ову земљу, вратили су се у Бор. За њих је организован свечани пријем у Градској кући како би им се уручила плакета за допринос и учешће у спасилачкој мисији након земљотреса.

Спасилачки тим од 45 припадника ватрогасаца и службеним псом дали су свој максимум у акцијама проналажења, спасавања и извлачења настрадалих из рушевина и помоћи тамошњем становништву.

Како и сами кажу, током акције спашавања затекли су потресне сцене, цели градови били су разорени. Људи који су били затрпани под рушевинама, запомагали су тражећи од њих помоћ.

Ми смо радили по налогу Међународног штаба, имали смо наше локације, гледали смо да помогнемо свима и мислим да смо у тој намери успели. То је регија од преко милион становника, много је људи било на улицама и сам тај њихов јецај и вапај за помоћ је нешто што нам се урезало у сећање“, објашњава  Стефан Гњатовић, члан спасилачког тима.

Овај тридесетједногодишњи момак додаје, да му је најтеже пао пут до самог места и локације као и моменат када је њихов посао почео.

Спасилачки тим из Бора, у рушевинама је лоцирао 23 жртве разорног земљотреса а извукао 14 повређених.

Тридесеттрогодишњи Милош Кринић истиче да неће заборавити моменат спашавања седамнаестогодишње девојчице након 108 сати од земљотреса и верује да ће и њој њихова лица остати у сећању.

У моменту спашавања девојчица је била збуњена, што је и природна реакција након те катастрофе која је погодила ову земљу. Оно што је најважније јесте да је девојчица сада добро. Сви смо ми људи и природно је да имамо дозу страха али ту слабост не смемо да покажемо јер смо ми професионалци у нашем послу„, додаје Кринић.

У знак захвалности, представници града су Ватрогасно – спасилачкој јединици Бор, уручили плакету као мали знак пажље на свему ономе што су учинили и што су достојно представљали наш град.

Подсетимо, борски спасиоци су у Турску отпутовали 7. фебруара како би помогли тамошњим спасиоцима и становништву у потрази за преживелима.

Снажни земљотреси магнитуде 7,7 и 7,6 степени по Рихтеровој скали погодили су Турску и Сирију 6. фебруара. Према последњим подацима, услед земљотреса, у Турској погинуло је више од 38 хиљада људи.

Потписани уговори о додели субвенција пољопривредним произвођачима

У Градској кући данас су потписани уговори о додели субвенција, за набавку опреме за мужу, хлађење и чување млека, за куповину ограда око вишегодишњих засада као и куповину садног материјала за воћарство и виноградарство али и за набавку приплодних јуница, оваца и свиња. Уручена су 24 решења а из локалног буџета за ове мере издвојено је 13,6 милиона динара.

Показало се да наши домаћини знају и умеју како да, финансијским средствима из буџета града, управљају. Иако је Бор рударски град а пољопривреда и рударство не иду заједно, у договору са пољопривредним произвођачима пронађен је модел како да се подигне степен развоја пољопривреде“, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Наредне године, буџет за развј пољопривредне производње на територији града Бора биће увећан те ће бити уведене и нове мере како би се подстакли пољопривредни произвођачи и како би унапредили своју производњу. Мере као што су куповина приколица и контејнера за транспорт пчела, куповина уређаја за растурања вештачког ђубрива, едукација из области пољопривреде, сарадња са научно истраживачким институтима али уређење некатегорисаних атарских путева, истиће члан Градског већа Ненад Крачуновић омогућиће пољопривредним произвођачима проширење своје делатности.

Наредне године, из локалног буџета, биће издвојено 46 милиона динара како би се побољшали услови у свим областима пољопривреде.

Пчеларство на територији града последњих година бележи пораст

Пчеларство као једна од најстаријих привредних грана, последњих година на територији града Бора, бележи пораст.

Убрзани развој пчеларства подстакле су и субвенције као  помоћ пољопривредним произвођачима за куповину нових машина или унапређење пољопривредне производње. Ове године, из локалног буџета, издвојено је 45 милиона динара као помоћ пољопривредним произвођачима.

Градоначелник града Бора Александар Миликић са сарадницима данас је обишао пчелињак Бранислава Крстића у насељу Малазија који је својим радом, енергијом и залагањем за кратко време формирао 58 друштава.

Иако се бави пчеларством тек неколико година, захваљујући субвенцијама града ове године купио је центрифугу и опрему за нова пчелиња друштва. У своју пољопривредну производњу уложио је 110 хиљада динара од чега је имао повраћај новца од 60 одсто. Крстић истиче да му је помоћ изузетно важна како би могао да напредује и сам развија свој пчелињак.

Пчелари су ове године искористили субвенције кроз два програма мера и то за куповину опреме и за мере контроле болести и прихране пчела. Наредне године биће омогућене субвенције за куповину приколица и транспортних возила за пчелиња друштва, а кроз сарадњу са научним институтима за 30 пчелара биће организована обука за производњу и анализу меда, као и садњу двонаменских биљака које се могу користити и у сточној исхрани и за пашу пчела. Једна од мера биће и едукација пчелара у сарадњи са Пољопривредним факултетом, како би поспешили и максимизирали своје пчелињаке, истакао је Ненад Крачуновић, члан Градског већа.

Наредне године буџет за пољопривреду износиће 46 милиона динара, а само за пчеларство биће издвојено 6 милиона динара кроз програм нових мера.

Додељени уговори за субвенције пољопривредним произвођачима

Град Бор је и ове године одобрио субвенције за помоћ пољопривредним произдвођачима. По основу расписаног конкурса за куповину јуница, оваца и садног материјала за воћарство и виноградарство, потписано је 30 уговора и то 19 за куповину садница, 4 уговора за куповину јуница и 7 за куповину оваца.

Наша жеља је да што већи број пољопривредних произвођача конкурише и на тај начин ће се села развијати, а и део становништва ће остати да живи у селима”, истакао је Миливоје Јаношевић, заменик градоначелника.

Ове године за субвенције, из градског буџета, издвојено је 45 милиона динара. Како би се подстакли пољопривредни произвођачи да увећају своју производњу, наредне године из локалног буџета, за развој пољопривреде на територији града Бора биће издвојено 50 милиона динара.

Од данас додела субвенција за набавку огрева

Центар за социјални рад у Бору расписао је оглас за пријављивање носиоца домаћинстава ради доделе субвенција за набавку огрева на територији Града Бора.

Оглас се односи на сва домаћинства, како у граду тако и у селима. Ово право се остварује преко Центра за социјални рад, где ће грађани почев од 26. августа моћи да подносе захтеве сваког радног дана од 7 до 19 часова, закључно са 14. септембром ове године.

Прикупљање захтева обављаће се и у сеоским месним заједницама како би ово право било доступније свима. Подносилац захтева мора имати пребивалиште на територији града Бора и да се захтев подноси за непокретност а да је боравиште или пребивалиште на тој адреси закључно са 15. августом ове године. Уз ову наведену документацију неопходно је доставити и потврду да домаћинство, за које се подноси захтев, није у систему централног грејања. Потврда се може добити у ЈКП „Топлана“ Бор или у ЈКП за стамбене услуге „Бор“, Јелена Ристић, директорка Центра за социјални рад у Бору.

Ристић додаје, да подносилац захтева осим личне карте неопходно је да достави и решење о порезу за 2021 или 2022 годину за непокретност за коју се захтев и подноси. Уз то је неопходан и доказ о власништву непокретности било судско решење, уговор о доживотном издржавању или уговор о поклону. Захтев могу поднети и подстанари али је неопходно да се уз уговор о закупу достави и сагласност власника непокретности.

Све непходне информације грађани могу добити сваког радног дана на телефоне Центра за социјални рад 422-589, викендом се информације могу добити путем телефона 060/7377704 и 060/7377725 или на мејл bor.csr@minrzs.gov.rs.