ГИЦИЋ: Насиљу у породици највише су изложени они који имају најмање моћи у једном друштву

У сали Градске куће одржана је тематска радионица под називом „Координирана акција локалне заједнице у превенцији и заштити од насиља у породици. На радионици говориле су Милица Љубичић, заменица јавног тужиоца у Београду и Садија Гицић, социјална радница и активисткиња за женска права из Београда.

Догађај се организује  у оквиру пројекта ,,Не окрећи главу’’ који  УГ ,,КОКОРО“ Бор, реализује у Програму Дијалог промена у сарадњи са Центром за социјални рад Бор.

Циљ пројекта је унапређење свеобухватне подршке заштите људских права, оснаживање тимова институционалне подршке у заштити од насиља и раду са жртвама родно заснованог насиља, повећање компетенције тимова знања, вештина и процедура примене у пракси кроз искуство еминентних тренера и иновативних трендова.

Радионица је део активности пројекта који ће се у Бору реализовати десет месеци у области унапређења и заштите људских права.

Веома је битно да се на нивоу јединице локалне самоуправе разговара на све теме а поготово када је у питању тема насиље у породици. Насиље је нешто о чему треба разговарати и никако и никада ћутати о томе. Данас смо имали прилику да чујемо од тужилаштва, полиције, невладиних организација, Центра за социјални рад, Националне службе за запошљавање, и свих оних који на нивоу града могу на било који начин да се баве насиљем, који могу да евидентирају насиље и да на тај начин помогну оним људима који су били њему изложени. Град Бор је покренуо многе програме и ове године почињемо да се бавимо неким социјалним питањима који до сада нису били решени, између осталог формирање Сигурне куће која од 2012 године не постоји на територији Источне Србије. Ми очекујемо до краја ове године да лиценцирамо услуге сигурне куће, да уредимо не због тога што постоји велика потреба већ зато што је такав вид социјалне подршке грађанима увек неопходан. Неопходно је увести СОС телефоне за жртве насиља у породици. Врло је битно да постоје такве линије и да постоји неко са друге стране ко може дати прву помоћ“, истакао је Александар Миликић, градоначелник Бора.

Када је у питању насиље у породици, највише су изложени они који имају најмање моћи у једном друштву. У нашем друштву најмање моћи имају деца, стари, особе са инвалидитетом и жене без обзира што некада могу бити моћне у смислу позиција, запослења и економске моћи, оне су често физички слабије.

Моћ сама по себи није лоша ствар, моћ се може користити за добробит једне заједнице, породице, деце али ако злоупотребљавате моћ онда се то зове насиље. Става сам да се са превентивом треба кренути од вртића, да децу учимо ненасилној комуникацији, да их учимо емпатији, да ако неко плаче имамо саосећање према њему. У школама исто тако, може много да се ради. Основна школа „Учионица без насиља“ је нешто што је врло важно и може да превенира и породично насиље и вршњачко насиље. Затим, средњошколци који улазе у тај неки критичан период, њима треба посветити посебну пажњу“, истакла је Садија Гицић, социјална радница и активисткиња за женска права из Београда.

Данашња радионица има за циљ да заправо увеже читав систем, како би жртвама насиља пружили подршку. Велике су промене у закону а највећа промена десила се 2017 године јер је тужилаштво до тада било искључиво репресивни орган. Од 2017 године са доношењем закона тужилаштво је ушло у зону превенције. Јако је важно да сви сарађујемо а улога тужиоца у целој тој причи јесте да руководи тим радом и да координира радом свих осталих који су укључени у ту врсту заједничке сарадње“, истакла је Милица Љубичић, заменица јавног тужиоца у Београду.

Пројекат се спроводи у оквиру Програма подршке цивилном друштву “Дијалог промена – подршка реформама кроз сарадњу Организација цивилног друштва и јавних власти“ ‘који спроводи БОШ ( Београдска Отворена школа) у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичким секретаријатом за јавне политике, Центром за јавне политике ЕУ Универзитета у Београду, Олоф Палме Центром, као и у сарадњи са Уредом за друге владе Републике Хрватске. Пројекат се реализује уз финансијску подршку  Европске уније на основу уговора између Делегације Европске уније у Србији.