У сали Музичке школе у Бору, свечаном академијом обележен је 3. октобар Дан града Бора и 78 година од ослобођења у Другом светском рату. Овом приликом представљени су постигнути резултати у претходних годину дана, а награђени су и појединци и компаније за постигнуте резултате.
На споменик палим борцима на Тргу ослобођења положени су венци и цвеће у знак сећања на све жртве и ослободиоце који су своје животе дали за слободу Бора у Другом светском рату. Венце и цвеће положиле су делегације града Бора, Војске Србије, борачких организација, Социјалистичке партије Србије, као и делегације присутних гостију.
Председник Скупштине града Бора Драган Жикић подсетио је да треба да чувамо сећања на све који су дали своје животе за ослобођење Бора и Србије.
„Данас смо овде како бисмо се поклонили свим родољубима који су дали своје животе за ослобођење Бора, ослобођење Србије да бисмо ми данас живели спокојно, радили и развијали овај град и државу. Те четири године окупације су биле страшне за Србију и целу Европу. Заједно са свима онима који су 1941. стали у одбрану земље, а то се десило на дан устанка 7. јула па све до 3. октобра на овом простору и околини дејствовале су партизанске јединице које су заједно 1944. са снагама совјетске армије ослободиле Бор и део источне Србије. Нама остаје обавеза да чувамо сећање на њих, поштујемо све оне који су страдали у том периоду, да им кажемо једно велико хвала због нас и због будућих генерација. Ово је историјски дан за град Бор, историјски дан за све нас„, напомиње Жикић.
Интонирањем химне „Боже правде“ отпочела је свечана академија, у сали Музичке школе „Миодраг Васиљевић“ у Бору. Присутнима се најпре обратио председник Скупштине града Бора Драган Жикић.
„Свих ових година град је растао и развијао се, тако да је од једне паланке израстао у модеран град и индустријски центар Србије. Скупштина града Бора је највиши орган града која врши основне функције локалне власти. Између две свечане седнице донета су решења, одлуке и закључци од интереса за функционисање града, развоја и инфраструктурног уређења, у интресу јавних предузећа, установа и самих грађана Бора“, додао је Жикић.
Градоначелник Бора Александар Миликић истакао је да је у Бору много постигнуто у претходном периоду, али да велико пројекти тек предстоје. Смањен је број незапослених, увећана је просечна зарада, а буџет града Бора је највећи до сада.
„Након годину дана град Бор богатији је за 47 километара нових путева, скоро 20 километара водоводних мрежа, много инвестиција у пољопривреди. Буџет града Бора данас је 5,8 милијарди динара, а подсетићу да је 2018. године градски буџет износио само 1,7 милијарди динара. Ове године бележимо најмањи број незапослених у историји града Бора. У наредној години очекују нас три велика пројекта. Почетак изградње нове топлане, аква парка и почетак реализације великог пројекта „Чиста Србија” којим ће град Бор, захваљујући Влади Републике Србије и председнику Александру Вучићу, решити вишедеценијски проблем канализације”, поручио је Миликић.
Скупу се, у име предсеника Републике Србије Александра Вучића и своје лично име, обратио његов специјални изасланик Милорад Вељовић.
„Захваљујући инвестицијама Републике Србије данас Бор изгледа сасвим другачије него пре десет година. Доласком наших пријатеља из Кине, Бор је постао град будућности, развоја и стабилности овог дела Србије. Сигуран сам да ће Влада Републике Србије и председник уложити додатне напоре да овај крај још више живи, пре свега кроз путну инфраструктуру. Желимо да Бор буде чист и зелен град”, истиче Вељовић.
Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике проф. др Зорана Михајловић изјавила је да је Бор постао важан центар Србије и Европе захваљујући рударству које је покретачка снага развоја и напретка. Држава ће наставити да спроводи план о развоју рударства у складу са највишим стандардима животне средине.
„Желимо да се рударство у Србији развија, да буде зелено, и да уз повећање производње имамо и повећање квалитета живота људи у Бору, кроз бољу заштиту животне средине, кроз виши стандард. Брзо се заборавља како је Бор изгледао пре 5, 10 или 15 година. Било је и тада много оних који су сматрали да је боље да се РТБ Бор затвори или да се рудари и рударски инжењери баве нечим сасвим другим, да се производи намештај. Држава је, на челу са председником Вучићем, имала другачију визију, стала је уз РТБ Бор и пронашла стратешког партнера, кинески „Зиђин”, чиме је наша највећа рударска компанија стала на ноге”, напомиње Михајловић.
Свечаној академији присуствовали и представници Министарства пољопривреде, народна посланица Невена Ђурић, градоначелник побратимског града Крива Паланка из Северне Македоније, представници Министарства унутрашњих послова и Војске Србије, представници локалних самоуправа, одборници, некадашњи председници општине Бор.
На свечаној академији додељене су и октобарске награде, награђени су појединци и компаније за постигнуте резултате. Овогодишњи добитници Плакете и дипломе су вицешампионка Европе у тенису за глуве и наглуве, четврта на ранг листи најбољих тенисерки света Сташа Србуловић, хумманитарац Миленко Јанићијевић, постхумно сликар, оснивач и председник Удружења ликовних уметника „Ване Живадиновић Бор” Ратко Јанковић, као и компаније „Србија Зиђин Копер” и „Србија Зиђин Мајнинг”.
„Драго ми је што сам добила ову награду, трудићу се да и у будеће постижем добре резултате“, истакла је Сташа Србуловић.
Миленко Јанићијевић хуманитарац и борац од самог рођења, своју упорност показао је 2017. године када је по први пут успешно истрчао 21 километар на Црновршком полумаратону.
„Ова награда је значајна јако за мене, посебно јер долази из града Бора у ком сам рођен. Награда је само подстрек да наставим да се бавим хуманитарним радом“, казао је Јанићијевић.
Постхумно је одликован уметник Ратко Јанковић. Иако је по образовању био машински техничар, читав свој живот посветио је сликарству.
„Током дугогодишње ликовне каријере за своје сликарско умеће одликован је бројним наградама и признањима. Свој град је представљао достојанствено и одговорно, ма где био. Његова посвећеност ликовној уметности, континуирано стваралаштво и активно учешће у ликовном животу Бора, Србије и региона, задужили су нас“, каже Слађана Ђурђекановић Мирић, садашња председница Удружења ликовних уметника „Ване Живадиновић Бор“, која је примила награду у име породице Ратка Јанковића.
У вечерњим сатима у Бору је приређен концерт певача Хариса Џиновића, а присутни су уживали у његовим добро познатим хитовима.
Ове године, поред 120 година рударства, обележено је више значајних јубилеја из историје града Бора као што је 185 година од изградње Конака кнеза Милоша и цркве у Злоту. Основна школа „Ђура Јакшић” у Кривељу прославља 170 година постојања, а „Станоје Миљковић” у Брестовцу 155. Изградња оригиналне цркве Светог Ђорђа завршена је пре 110 година, а јубилеје прослављају и Основна школа „Вук Караџић” која траје већ 85 година и „3. октобар” која постоји већ шест деценија. Такође, први фабрички лист ондашње Југославије „Колектив” ове године слави свој 75 рођендан.