ИНФО

Одржана завршна смотра традиционалне манифестације “Сусрети села”

Завршна смотра традиционалне манифестације “Сусрети села 2023”  која је одржана у Доњој Белој Реци почела је дефилом учесника. Културно уметничка друштва једанаест борских села  током трајања сусрета представила су културу и традицију свога села извођењем аутентичних песама, игара, обичаја и народног стваралаштва.

Александра Тодоровић, магистар етномузикологије и члан жирија, нагласила је да су сва културно уметничка друштва показала како се на достојанствен и леп начин чува наша народна традиција, а циљ завршне смотре и јесте очување не материјалног и материјалног играчког и музичког наслеђа.

Покровитељ овогодишњих сусрета који су одржани 59. пут, био је град Бор.

 

„Ми као град и као друштво имамо обавезу да чувамо културу и традицију, јер управо кроз овакве манифестације на најбољи начин показујемо богато културно благо овог краја. Велики број младих  који су најбољи чувари традиције, нас подстичу да у годинама које су пред нама још више улажемо у културу“, рекао је Љубиша Репеђић, члан Градског већа.

 

На завршној манифестацији су  додељене награде најуспешнијим појединцима и културно уметничким друштвима за очување традиције и народног стваралаштва.

За очување традиционалног материјалног наслеђа титулу најбољег понело је Културно просветно друштво „Петар Јенић“ из Оштреља.

Додељене су награде  најбољем соло инструменталисти и оркестру, најбољем дечијем и омладинском фолклору, здравичару, као и награде за најбољу соло пему без музичке пратње, народну умотворину, очување традиционалног говора, као и за најбоље изведен обичај.

 

29.05.2023. - 10:45 у Вести

Од Бора до Лисабона бициклом

Уз подршку својих пријатеља и спонзора, Боранин Зоран Станковић,кренуће сутра на невероватно путовање. Његова намера је да бициклом од Бора оде до Шпаније, Португалије и Италије.
Идеја да бициклом оде до Лисабона у Португалији родила се прошле године када му је преминула супруга и како каже, ово путовање је посвећено њој, јер су најлепше дане свог заједничког живота провели управо у Лисабону.

Своју авантуру почиње рано ујутру, у четвртак 20. априла, вожњом до Београда где ће сачекати боље временске услове, а нада се да ће на пут кренути 1.маја.

Почетна станица биће Београд одакле ће преко Хрватске, Словеније, Швајцарске и Француске стићи до Лисабона. У повратку из Португалије ићи ће кроз јужни део Шпаније до Барселоне, одатле трајектом до Наполија, а пут бициклом наставиће до луке Бари у Италије, одакле ће опет трајектом стићи до Бара. Из Црне Горе кренуће пут Србије у његов Бор, одакле је путовање и почело.

Путовање ће трајати око четири месеца, а за то време Зоран ће проћи кроз неколико европских земаља, укључујући и Хрватску, Словенију, Португалију Шпанију и Италију. Током путовања, прећи ће више од 5 хиљада километара, прелазећи кроз планинске превоје, пустиње и различите врсте терена.
Kако би му путовање било што лакше Зоран се припремао годину дана. Неколико пута је бициклом ишао до престонице и назад, викендима и када су временски услови дозвољавали возио је до Жагубице, Зајечара и Борског језера, а како би стекао што бољу кондицију доста времена је проводио и у теретани. Истиче да му је од свега тога најбитније да је у доброј здравственој форми И да ће ова авантура за њега бити прави изазов, али и задовољство.

Осигурао је своју опрему, камп опрему, храну и воду, као и савремен ГПС уређај који ће му помоћи да се сналази током пута.

Зоран је добио велику подршку од својих пријатеља, спонзора и локалне заједнице. Многи су се јавили да му пруже помоћ и подршку, а неки су чак понудили и смештај током пута.
Иако ће путовање бити изазовно, Зоран је уверен да ће га успешно завршити. Он се нада да ће својом авантуром инспирисати друге да остваре своје снове и да се не боје изазова.

 

Уз добро здравље и лепо време желимо му срећан и сигуран пут, ка остварењу свог циља.

Зоран ће на свом блогу објављивати текстове и фотографије, са свог путовања.

https://thisisnotatravelblog.com/

19.04.2023. - 15:15 у Вести

Град Бор добио захвалницу за успешно спровођење мера активне политике запошљавања

Поводом обележавања 101.године рада и постојања Националне службе за запошљавање, у Новом Саду су додељена признања и захвалнице послодавцима, предузетницима, локалним самоуправама и партнерима који су дали највећи допринос запошљавању током 2022. године.


Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић, уручио је захвалницу граду Бору који је заједно са Новим Садом и општином Трговиште дао највећи допринос запошљавању кроз укључивање лица у мере активне политике запошљавања.


У име града Бора, захвалницу је примио заменик градоначелника, Миливоје Јаношевић, који је нагласио да град Бор веома успешно спроводи мере активне политике запошљавања и да је за те намене из градског буџета ове године издвојено 48 милиона динара. Захвалница коју је град Бор добио је само резултат добре сарадње са борском филијалом Националне службе за запошљавање. Он је додао да ће град Бор и у будућности наставити да подстиче развој предузетништва, али и пружати сваку врсту помоћи како би се створили бољи услови за рад и бољи живот Борана.


Министар Никола Селаковић и генерални директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић честитали су заменику градоначелника Бора на завидним резултатима које је град Бор постигао и поручили представницима других локалних самоуправа да у својим градовима примене искуство колега из града бакра.


За успешну дугогодишњу сарадњу са НСЗ посебна признања добили су град Нови Сад, Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ И компанија “МАГНА СЕАТИНГ из Оџака као партнери који су дали свој допринос у области запошљавања.


Национална служба за запошљавање је компанијима “Леони” из Прокупља и “АПТИВ МОБИЛИТY СЕРВИЦЕС” из Новог Сада уручила признања у категрији предузећа, за изузетан допринос у запошљавању особа са инвалидитетом признање је добила школа за основно и средње образовање из Сремске Митровице. Награђени су и послодавци који су свој бизнис започели захваљујући финансијској подршци НСЗ, а данас запошљавају већи број лица

15.12.2022. - 18:52 у Вести

Нова ауто чистилица ЈКП “3. октобар пуштена у рад

Ауто чистилица коју је недавно град купио за потребе ЈKП “3.октобар” данас је по први пут изашла на улице Бора.

Ово је осма машина која је ове године купљена средствима из буџета града Бора, а за обнављање возног парка овог предузећа издвојено је близу миллион евра.
Набавком нових радних машина за ово комунално предузеће подићи ће се ниво и квалтет услуга, а град ће бити чистији и уреднији, рекао је градоначелник Бора приликом обиласка чистилице на терену.

“Зановили смо возни парк Јавно комуналних предузећа и сада је задатак руководиоца да капацитете и услуге подигну на много виши ниво. Од услуга извожења смећа прања улица, кошења траве, скупљања лишћа што је сада актуелно, да то заиста буде како и треба да буде у граду Бору који је један од најразвијенијих градова у Србији”, рекао је Александар Миликић, градоначелник Бора.
Наредне године наставиће се куповина радних машина, додао је градоначелник који је нагласио да машине остају у власништву града, а да се дају на коришћење јавно комуналним предузећима. Циљ је подићи цену рада и приходе предузећа, а самим тим и зараде како би радници остали да раде у тим предузећима, где ће имати и добре услове рада и зараду.

“Почев од данашњег дана ЈKП “3.октобар” регистровало је најсавременију чистилицу, мислим да таквих чистилица нема у Србији. Зановљавањем возног парка подићи ћемо максимално ниво одржавања комуналне инфраструктуре у граду”, рекао је Радмило Гушевац, директор ЈKП “3.октобар”.


Нова ауто чистилица има товарни простор запремине пет тона за утовар смећа које покупи на улици, усисивач који служи за скупљање лишћа и систем четки које чисте и уклањају смеће са коловоза, С обзиром да ауто чистилица има и прскалице са предње и задње стране моћи ће да обавља и прање улица.

02.11.2022. - 13:57 у Вести

Град Бор наставља са откупом акција Центроистока

На састанку са малим акционарима некадашњег трговинског ланца Центроисток са представницима локалне самоуправе разговарало се о откупљивању акција од 417 акционара, чиме град Бор постао већински власник овог предузећа.


Градоначелник Бора, Александар Миликић, истиче да су од 2017 године, када је он дошао на чело града, уз помоћ Министарства привреде успели да спрече приватизацију Центроистока који је требао бити продат по багателној тржишној цени.


“Успели смо да спречимо ту приватизацију, да купимо 8 проената акција и да град Бор постане акционарско друшво са 79 процената акција АД Центроисток и сада намирујемо, а морам да кажем, непоштено у претходном периоду изостављене суграђане и акционаре који су свој раднии век и живот оставили у Центроистоку и који су били заборављени пре свега од Центроистока, али богами и од свих оних осталих који су упропастили Центроисток. Сада их намирујемо тако што ћемо им дати могућност да од њих откупимо акције по тржишној цени преко брокерске куће и већ је спремно педесетак уговора да се наредних дана потпишу код нотара“, нагласио је Александар Миликић.
Циљ Градске управе је да до краја године град Бор постане већински власник Центроистока и на тај начин у потпуности управља Центроистоком.
Пре месец дана град Бор је заједно са управом Центроистока уредио градску зелену пијацу, а за наредну годину планира се уређење спољашњег дела пијаце и свих објеката који ће бити у функцији грађана.
Тржишна цена акције је 850 динара, а град је из буџета за откуп акција од малих акционара издвојио 15 милиона динара. Центроисток поседује зелену пијацу и 45 објеката у граду и селима.

 

02.11.2022. - 08:28 у Вести

Званично почела грејна сезона

Званична грејна сезона према препоруци Владе републике Србије и Удружења „Топлане Србије“, почела је данас.


Због ниских јутарњих и вечерњих температура ЈKП Топлана почело је са грејањем пре више од десет дана и током овог периода санирана је већина кварова на вреловодима и магистралним водовима.
Градоначелник Бора са сарадницима је данас поводом почетка званичне грејне сезоне посетио ово комунално предузеће.


„Сви већи проблеми су отклоњени у претходном периоду. Било је преко 170 пробоја на вреловодима, магистралним водовима јер је, нажалост, систем стар 40 година као и котлови. Циљ нам је да ове године грађани Бора осете боље грејање, много бољу услугу коју ће нам пружити Јавно комунално предузеће „Топлана” које ће наредних дана водити рачуна о спољној температури, тако да ће током хладних дана подизати температуру грејања. Тренутно људи из Топлане загасују котлове због високих спољних температура, али и због самог енергента који је врло квалитетан и држи температуру”, истакао је градоначелник Миликић.


Он је додао да управници зграда морају да поведу рачуна о системима грејања у зградама, јер тако нешто није у надлежности Топлане и да могуће кварове на секундарној мрежи пријаве радницима у Топлификацији.
На залихама овог предузећа има 30 хиљада тона високо калоричног угља, свакодневно стижу и уговорене количине овог енергента и све је спремно да се крене са грејном сезоном.

01.11.2022. - 14:55 у Вести

О популационој политици и демографији разговарали “Фондација Дајана Пауновић” и локална самоуправа

Делегација “Фондације Дајана Пауновић“ и представници локалне самоуправе разговарали су данас на тему демографије и популационе политике.


Статистички подаци, када је демографија у питању су поражавајући, чуло се на састанку, али заједничким радом локалних самоуправа, државе и невладиним сектором који се бави породицом као основном ћелијом друштва, демографска слика се битно може поправити.
Битно је јачати локалну инфраструктуру и стварати једнаке услове за све грађане било да живе у руралним или урбаним срединама како људи не би емигрирали у веће градове.


“Оно што је најважније на државној агенди, агенди фондације, али и када је у питању Европска унија, јесте демографија и популациона политика. Због тога смо данас овде. Знамо да су статистике поражавајуће када је демографија у питању, али радимо на томе да поправимо демографску слику наредних година. То не може да се деси преко ноћи, али верујем да ћемо кроз деценију дати добре резултате уколико будемо сви уједињени. Свака локална самоуправа суочава се са својим специфичним проблемима, а ми смо многе од њих детектовали и решавали их са челним људима на локалу. Демографија је сада у фокусу јер по свим статистичким подацима и приликом посете свакој локалној самоуправи, дошли смо до закључка да полако постајемо мањина у сопственој земљи, а то не смемо да дозволимо”, рекла је Дајана Пауновић.

Битно је јачати локалну инфраструктуру и стварати једнаке услове за све грађане било да живе у руралним или урбаним срединама како људи не би емигрирали у веће градове, додала је Пауновић.


“Драго ми је што је Дајана Пауновић препознала Бор као један од врло интересантних градова у којем и којем треба да се прича када је у питању демографија и раст популације. Данас су услови живота у Бору другачији него што су били пре неколико година. Имамо сигурног стратешког партнера, сигуран приход, просечну зараду од 86.900 динара и просечну зараду у компанији Зиђин од 107.500 динара. Kада имају сигурност, млади се одлучују да формирају породицу и то је оно што је предност градова као што је Бор, а нама то даје задатак да кроз низ пројеката изградње нових насеља, зауставимо тренд раста цена станова, како би млади људи могли да по што повољнијим условима купе станове и овде формирају породицу. Можемо да кажемо да је Бор град будућности у којем остају млади, долазе млади у потрази за добрим послом и добром зарадом, а наше је да уредимо и створимо услове да што већи број младих људи остане да овде живи и ради”нагласио је Александар Миликић, градоначелник Бора. “

У оквиру популационе политике, град Бор у последњих пет година издваја финансијска средства за прворођено, другорођено, треће, четврто и пето рођено дете, бесплатно обданиште за треће дете, бесплатне уџбенике за децу нижих разреда, вантелесну оплодњу, помоћ незапосленим трудницама, за помоћ у кући, додао је градоначелник.

31.10.2022. - 20:30 у Вести

Додељени уговори за три мере запошљавања

Град Бор наставља са Локалним акционим планом запошљавања, па су тим поводом у Градској управи додељени уговори за три активне мере запошљавања, самозапошљавање, стручну праксу и послодавце за отварање нових радних места из категорије теже запошљивих лица.


Све мере финансира град Бор који је за те намене из градског буџета ове године издвојио 48, 5 милиона динара.


„Један од нових програма је тај у којем ми, као Град, помажемо при запошљавању нових лица код већ регистрованих предузетника, где дајемо 300 хиљада динара да запосле нова лица, уведу их у посао и задрже их као запослене у својим предузећима. Посебно сам поносан на то што се кроз програм самозапошљавања у последње четири године стално запослило 76 људи. То значи да смо, програмима града Бора, давањем субвенција за отварање приватних предузећа запослили 76 људи који су наставили да раде после прве године пословања. То је једна мини фабрика у којој људи сами производе, а ти приватници су данас порасли у привредном смислу и почели да запошљавају друге људе, а ми им опет дајемо за то новац. То је наш успех и наставићемо наредне године са овим програмима и на овај исти начин стимулисати оне који нису у области рударства, а којима треба помоћ града Бора за запошљавање“, истакао је Александар Миликић, градоначелник Бора.
Kроз ове програме запошљавања које субвенционише град Бор, ове године биће радно ангажовано 260 лица.

„Позивамо послодавце, с обзиром на то да има средстава за још 12 новоотворених радних места, да поднесу захтев за остваривање права на ову субвенцију, што ће бити могуће до 30. новембра. Kада је у питању самозапошљавање, ово је други круг јавних позива и локална самоуправа је издвојила 2,1 милион динара за седам нових предузетника. За меру стручне праксе, за коју је град издвојио 7,5 милона динара за ангажовање 30 младих људи у јавном сектору, ово је такође други јавни позив, Локална самоуправа финансира и меру јавних радова за коју су исто тако била два јавна позива за 168 лица. Тренутно је ангажовано 64 лица код седам послодаваца из јавног сектора, а имамо и једно удружење грађана које је ангажовало особе са инвалидитетом“, рекла је Лидија Начић, директорица НСЗ у Бору.

После вишегодишњег чекања на посао Kристина Тричковић решила је да се окуша у предузетничким водама.

„Дуго нисам могла да се запослим, дошла сам на редовну пријаву на Завод и чула сам за ту могућност да добијем субвенцију за самозапошљавање. Одлучила сам да пробам и направила сам пословни план који је прошао. Желела сам одмалена да имам своју фирму, тако да сам сада у томе и успела. Отворила сам књиговодствену агенцију и надам се да ћу се у будућности успешно бавити тиме“, нагласила је Kристина.

Смиља Босиоковић је добила уговор за стручну праксу.


„По струци сам медицинска сестра васпитач, у обданишту Бамби сам и на стручној пракси. Много волим децу и зато ми овај посао много значи.Захвална сам свима који су ми помогли у вези са стручном праксом“, рекла је Смиља.
Додељено је 35 уговора, седам за самозапошљавање (већ је исплаћено по 300 хиљада), седам за стручну праксу, а код 18 послодаваца запошљен је 21 радник.

 

28.10.2022. - 19:00 у Вести

Одржана презентација нацрта буџета града Бора за 2023. годину

Представници Одељења за финансије и јавне набавке одржали су данас презентацију нацрта буџета града Бора за 2023. годину, као и округли сто у оквиру којег је било могуће дати конкретне предлоге за измену нацрта буџета.

 

 

 

 

 

 

 

Kако је нагласила Зорана Гајић, начелница Одељења за финансије и јавне набавке, нацрт буџета израђен на 5,18 милијарди динара, а у складу са оствареним приходима и пројекцијом до краја године, очекује се да ће основни буџет бити 6 милијарди динара. Највећи удео у буџету од 41,23 одсто заузимају капиталне инвестиције, односно 2 милијарде и 140 милиона.


„У току припрема Нацрта о буџету сви корисници јавних средстава доставили су своје предлоге који су били разматрани и углавном су уврштени у буџет. Једино што није могло бити уврштено је што је преко одређених лимита које добијамо из министарства финансија и та додатна средства ће бити разматрана у току израде предлога буџета. Што се тиче учешча грађана ове године смо радили на транспарентности где су запослени у Одељењу за финансије и јавне набавке били распоређени у граду на нашим буџетским штандовима у току августа месеца где су се прикупљали предлози у наше буџетске кутије“, нагласила је Зорана Гајић.


Предлози грађана, којих је било 309, биће разматрани током израде предлога буџета, с обзиром да су прикупљани током целог лета на буџетским штандовима Одељења за финансије и јавне набавке.
Јавна расправа траје до 3. новембра, након које иде сагледавање свих предлога, а од 31. октобра до 2. новембра, у граду ће на више локација бити постављени штандови где ће грађани моћи да дају своје предлоге.

 

28.10.2022. - 18:15 у Вести

Састанак чланова Савета МЗ Кривељ са представницима компаније Зиђин и локалне самоуправе

На састанку чланова Савета МЗ Kривељ са представницима компаније “Сербиа Зијин Цоппер” и локалне самоуправе, разговарало се о тренутним проблемима мештана Kривеља који су последица рударских активности и плановима о пресељењу Kривеља на нову локацију.


Према речима Николе Марића, помоћника градоначелника Бора, састанак је био јако конструктиван, а заједнички закључак био је да село мора да настави да живи и да мора да постоје сви оптимални услови за живот мештана Kривеља до пресељења.

„Kривељ је нај изазовније место, пошто је и прво место које треба да се сели због рударења. Причали смо и о пресељењу, као што је већ раније речено, локација је обезбеђена, настављамо даље са радом радних група при министарству и кабинету председника Републике“, рекао је Никола Марић.

Чланови савета истакли су да су тренутно највећи проблеми прашина, бука и оштећење кућа и објеката које настаје као последица минирања.


„Kомпанија се обавезала да ће пре свега решити проблем прашине тако што ће орошавати где је то потребно цистернама и где је могуће прскалицама на другим локацијама, а са подизвођачима ће видети где је проблем минирање. Град ће обавестити рударску инспекцију где је потребно да интервенишу, градска комунална инспекција ће исто изаћи на терен и да би се благовремено реаговало“, додао је Марић.


Разговарало се и о проблемима путне инфраструктуре и водоснабдевања. Из Градског буџета су издвојена средства па ће се наредне године асфалтирати све улице које су мештани тражили. Водовод ће урадити бај пас, односно круг око Kривеља како би се обезбедило стабилније водоснабдевање.


„Данас смо поставили неке темеље и сва питања која се овде дешавају тренутно на терену, свакодневна животна питања, али смо се осврнули и на дугорочне теме као што је пресељење целог села где нас чека озбиљан рад и друга врста посла. Оно што смо ми поставили као питање је да ли можемо да смањимо утицај копа на село тако што ћемо на неко време да одложимо ширење копа према селу, да се коп шири у другом правцу, а да овај улаз који је кренуо ка селу буде одложен док се ми не преселимо“, нагласио је Далибор Станковић, члан Савета МЗ Kривељ.
Наредни састанак биће следеће седмице, како би се наставило решавање проблема мештана Kривеља.

28.10.2022. - 14:12 у Вести
Accessibility by WAH