У Слатини одржан 30. „Сабор игре“

30. Јубиларни „Сабор игре“ у Слатини окупио је културно уметничка друштва из различитих крајева Србије који су публици представили богату традицију и културну баштину ових крајева.
Сабор је отворио градоначелник Бора, Александар Миликић, који је том приликом истакао да је то једна од манифестација са најдужом традицијом на територији града Бора, па је из тог тразлога и веома битна за очување културе и традиције.

„Увек на овако лепим догађајима молим младе људе, децу, али и родитеље, баке и деке да наставе да чувају традицију, корене, језик, културу јер је то све веома битно за један народ. Управо су овакви сабори огледало тога колико се у Бору улаже у културу и колико се води рачуна о традицији. Веома сам срећан што вечерас видим оволики број младих људи, деце која су ту у наро ним ношњама и која ће вечерас показати игре и песме. Бор је мултинационална средина, овде имамо шареноликост у свему, а то је наша предност и треба то да покажемо и овде једни другима, али и онима који са стране дођу у Бор”, истакао је градоначелник и додао да ће град Бор и у будућности средствима из буџета наставити да помаже очување културе и традиције.

Kултурно уметничка друштва „Бранко Миљковић” из Гаџиног Хана, „Младост” из Породина, KУД „Бранислав Нушић” из Скобаља, „Др Раша Лазаревић” из Живице, „Радост” из Београда, као и Центар за нематеријално културно наслеђе „Kорени” из Зајечара, кроз разноликост гре, песме, ношње и фолклора бројној публици показали су своју посвећеност у очувању традиције.


Богат репертоар изворног стваралаштва награђен је бурним аплаузима публике. Стручни жири наградио је најуспешније извођаче, па је тако најбољи здравичар Михаило Пешић из Гаџиног Хана, вокални солиста Нина Николић из Живице и соло инструменатлиста Слободан Димитријевић из Гаџиног Хана.
Титулу најбољег фолклора у кореографији понело је KУД “Радост” из Београда, а за најбољи изворни фолклор KУД “Младост” из Породина, док је свеукупни победник Сабора по мишљењу жирија било KУД “Др.Раша Лазаревић” из Живице. Овогодишња лепотица Сабора била је Јелена Николић из Смедерева.
По завршетку такмичарског дела, публика је била у прилици да ужива у наступу Дувачког оркестра „Данијела” из Пожеге.


Организатори тридесетог „Сабора игре” у Слатини били су Установа „Центар за културу града Бора”, МЗ „Слатина” и KУД „Бранко Олар” из Слатине, а покровитељ град Бор.

 

Михољски сусрети села одржани у Горњану

Други по реду Михољски сусрети села, под покровитељством Министарства за бригу о селу а уз подршку Града Бора, одржани су у селу Горњане.

Право је задовољство бити данас у Горњану, прелепа манифестација којом сви можемо да се дичимо. Из Горњана је отишла једна прелепа слика којом смо показали да заједно са Министарством за бригу о селу, бринемо бригу о селима И да наша села имају перспективу и будућност”, истакла је Милена Станојковић Кожовић, члан Градског већа.

Посетиоци су поред наступа културно уметничких друштава могли да уживају у богатим гастрономским укусима. На штанду КУД „Петар Радовановић“ из Злота владало је највеће интересовање посетилаца те су и према мишљењу стручног жирија освојили прво место.

Ништа мање успешно није било ни Етно удружење “Јагњилово” из Јасикова коме је припало друго место, док је треће место заузео Актив жена “Ластино гнездо”.

Поред продајне изложбе суванира, рукотворина и предмета старих заната организована су и спортска надметања у бацању камена са рамена, скоку из места, надвлачењу конопца, надвлачењу штапа и пикаду.

Најлепше сувенире направила је Мирјана Стојковић из Бора, док су “Вредне влајине” из Рудне главе биле најуспешније у народним рукотворинама и изради и очувању предмета старих заната. Све укупни победници у спортским вештинама били су представници села Метовнице.

Како традиција налаже, изабрана је и лепотица „Михољских сусрета села 2022“. Титулу најлепше понела је Марија Станчуловић из Оштреља, прва пратиља била је Марта Митић из Д. Б. Реке, док је друга пратиља Драгана Милошевић из Бучја.

Поред села домаћина, у Културно – уметничком програму наступила су Културно уметничка друштва из десет борских села. Кроз манифестацију приказано је богатство кроз културу, историју и традицију.

Борска села су још једном показала оно најлепше и највредније што је и основни циљ манифестације а то је неговање изворних и правих вредности.

Село Горњане домаћин овогодишње манифестације „Михољски сусрети села“

„Михољски сусрети села 2022“ ове године биће одржани 5. новембра, а домаћин манифестације биће село Горњане.

Михољски сусрети села организују се у сарадњи и под покровитељством Министарства за бригу о селу, а град Бор је један од 50 локалних самоуправа који је добио средства за ову манифестацију, рекла је Милена Станојковић Кожовић, члан Градског већа.

Наш познати песник, Љубивоје Ршумовић, који је био на челу жирија, рекао је: “Док је села и сељака Србија ће бити јака“ и то је концепт које министарство шири, да се села јачају и на овакав начин. Град Бор поред свих улагања инфраструктурних и комуналних  којима се труди да ојача наша села, важно је да у домену културе и традиције, створимо лепу атмосферу и да наша села имају перспективу, да покажемо да села треба да живе и буду јака. Циљ манифестације је да се покаже све врлине наших села, очекујемо велики број учесника и надам се да ћемо послати у Србију и у свет једну лепу слику о традицији и култури коју наша села негују и сигурна сам да ће субота протећи у знаку наших села”, нагласила је Милена Станојковић Кожовић

Целодневни програм почеће у 10 часова припремањем традиционалне хране и отварањем продајне изложбе сувенира, рукотворина и предмета старих заната, а које ће бити оцењено од стране стручног жирија.

У оквиру програма „Михољски сусрети села 2022“ биће организована и спортска такмичења у бацању камена с рамена, скоку из места, надвлачењу конопца, надвлачењу штапа и пикаду.

Културно уметнички програм својим наступом употпуниће сеоска Културно уметничка друштва.

Манифестација се завршава етно радионицом и дружењем учесника сусрета.

Први фестивал песме „Етно Исток“ одржан у Брестовцу

Културно уметничко друштво „Ђидо“ из Брестовца протеклог викенда било је домаћин првог фестивала песме „Етно Исток“.

Свечаним дефилеом учесника фестивал је званично отворен а у оквиру тродневне манифестације организовани су округли столови на ком су учесници размењивали искуства. Такође, одржано је и такмичење у припремању традиционалних јела.

Идеја је да се подстакну млађи чланови културно уметничког друштва да кроз песму, игру и свирању на старим музичким инструментима негују културу и традицију овог краја.

Смогли смо снаге да пробудимо ову децу, да пробудимо наше сународнике и пријатеље, да се поново окупимо и дружимо, да заборавимо на корону и све недаће. Мислим да је ово почетак неког новог живота, нових познанстава и пријатељстава“, нагласио је Драги Чорболоковић, председник КУД „Ђидо“ из Брестовца.

Чорболоковић се захвалио на несебичној подршци локалне самоуправе и Центра за културу Бор али и компанији Зијин Мајнинг који су заједно помогли организацију фестивала.

Учесници фестивала била су културно уметничка друштва из Вучковаца из Босне и Херцеговине, Штипа из Македоније, Банатског Новог Села и Смедеревске Паланке, самостални вокални солисти из Зајечара и Брестовца, као и полазници етно радионице борског Центра за културу.

„Етно Исток“ један је од 18 пројеката подржаних на конкурсу за суфинансирање пројеката из области културе града Бора.

У Слатини одржана 29. традиционална манифестација „Сабор игре“

Поводом славе борског села Слатина, Велике Госпојине, одржана је 29. традициоанлна манифестација „Сабор игре“.

Народи на територији града Бора морају да чувају своју традицију и културу, јер то представља базу једног народа, поручио је градоначелник Бора Александар Миликић на отварању традиционалне манифестације у селу Слатина.

Докле год је оваквих сабора, докле год је младих, али и старих наших суграђана у влашкој ношњи, биће културе и традиције која се преноси с колена на колено. Све ово је управо оно што представља базу једног народа, а то је култура и традиција. Негујте културу и традиију Влаха, као и свих других народа који живе у Бору. Много људи различитих народа живи у слози и разумевању“, истакао је Миликић.

Овом приликом у такмичарском делу програма наступиило је пет културно уметничких друштава из Сикола, Босилеграда, Сумраковца, Петровца на Млави и села домаћина. А како традиција наћађе изабрана је и лепотица Сабора. Титулу најлепше однела је Екатарина Миланов, прва пратиља Јелена Гвоздић, док је по мишљењу жирија титулу друге пратиље понела Марија Антонијевић.

Публици смо се представили са нашим изворним играма из Сикола и једном песмом здравицом и једним колом. Имамо доста младих људи, имамо негде око 70 чланова. Наступамо по целој Србији“, каже Новица Јаковљевић из Сикола.

Манифестације јесу значајне првенствено због очувања традиције. Посећујемо једни друге. Чланови мог КУД-а воле да путују и лепо нам је да се дружимо и зато одржавамо све ово“, рекао је Жика Шутуловић, КУД „Бранко Олар“ Слатина.

Организатори „Сабора игре“ у Слатини су, Културно уметничко друштво „Бранко Олар“, Месна заједница Слатина и Центар за културу у Бору. Покровитељ манифестације је Град Бор.

Одржана 28. традиционална манифестација „Дани Брестовачке бање“

У краљевској бањи, по 28. пут, одржана је традиционнална манифестација „Дани Брестовачке бање“. Овогодишња манифестација окупила је велики број Борана али и посетиоце из других крајева Србије.

На педесетак штандова били су изложени сувенири, рукотворине и предмети старих заната. А како традиција налаже, публика је имала прилику да ужива у исценацији доласка кнеза Милоша Обреновића, барона Хердера и Јеврема Обреновића.

„Драго ми је што вас видим у оволиком броју и што се сваке године окупљате да ме дочекате”, поручио је кнез Милош Обреновић.

У улози кнеза Милоша Обреновића био је глумац Бобан Степић, у улози Јеврема Обреновића глумац Лепомир Ивковић, а улогу барона Јохана Хердера тумачио је глумац Михаило Несторовић.

Док је свита обилазила Конак кнеза Милоша, у ком је изложбеном поставком обележено 185 година од изградње Конака, публика је уживала у наступу културно уметничких друштава. Староградским играма представили су се чланови КУД „Бор“ а поред њих наступали су КУД „Ђидо“ из Брестовца, КУД „Лука“ из Луке, дечији ансамбл „Ново Селиште“ из Бора, ансамбл „Срце“ из Прокупља, фолклорна секција из Мерошине, полазници школе традиционалних дувачких инструмената и етно радионице Центра за културу Бор.

Као и предходних година, током трајања манифестације, организовано је такмичење у спремању традиционалних јела. Најбољи су награђени од стране стручног жирија.

Бор је све више видљивији на туристичкој мапи Србије, казала је Бобана Грамић, в.д. директора Туристичке организације Бора.

„Трудимо се да све наше локалитете кроз манифестације додатно промовишемо, тако да смо се потрудили да на сваком локалитету организујемо по неки догађај. Циљ је да овај крај додатно промовишемо и да будемо видљивији на туристичкој мапи Србије”, рекла је Грамић.

Град Бор настоји да подржи различите манифестације како би се обогатио туристички потенцијал Бора.

„Ово је манифестација која се деценијама одвија у нашој Бањи. Ове године је велики јубилеј, 185 година од када је направљен Конак кнеза Милоша Обреновића, тако да је тим пре већи значај манифестације ове године. Имајући у виду да има много посетилаца који долазе из осталих градова, као и много излагача из целе Србије, ова манифестација има велики значај. Ово је једина бања у Србији у којој су две династије подигле своје задужбине, Карађорђевићи и Обреновићи. Туризам има великог потенцијала у Бору, а ми из Градске управе се трудимо да оплеменимо све природне потенцијале и представимо туристима”, истакао је Бобан Стојановић, помоћник градоначелника Бора.

Паљењем преображењске ватре и вечерњим концертом Марка Луиса, манифестација је завршена.

Организатор овогодишње манифестације „Дани Брестовачке бање“ били су Центар за културу Бор, суорганизатори Туристичка организација Бор и Музеј рударства и металургије а покровитељ манифестације Град Бор.

Одржан 7. Међународни Фестивал фолклора „Златно коло“, публици се представили гости из Хрватске, Бугарске и других градова Србије

Седми Међународни Фестивал фолклора „Златно коло“ у Бору почео је дефилеом учесника а програм је настављен у амфитеатру Дома културе наступом културно – уметничких друштава.

Осим домаћина, Културно – уметничког друштва Бор, публици су се представили и гости из Хрватске, Бугарске и других градова Србије.

Драго ми је када видим да на један овако леп начин негујемо културу и традицију нашег народа. Још једном смо показали како се поштују други народи, како се цене културе других земаља, а свака химна која се могла чути здушно је подржана од свих Борана. Јер то је Бор, то је та различитост 21 нације које се међусобно поштују, подржавају и цене и које на најбољи начин показују како се живи у једној мултинационалној средини. Хвала вам што заједно градимо ову међународну манифестацију, а то је оно што ћемо наставити да радимо и у годинама пред нама, да негујемо културну баштину и дух традиције кроз овакве догађаје“, истакао је граадоначелник града Бора Александар Миликић.

Из године у годину, Фестивал напредује и добија на квалитету и масовности а циљ остаје исти, презентација традиције и културе једног народа. У тросатном уметничком програму, осим у песми и маестралној игри учесника, публика је имала прилику да упозна културу и традицију других земаља али и јединствене ношње. Најзапажени су били гости из Хрватске КУД „Бизовац“ управо због своје ношње која је јединствена и уникатна а са којом су на великим фестивалима однели бројна признања.

Лепо смо се дружили и спријатељили са свим фолклорним групама. Публика нас је добро прихватила. Поштујемо културу, обичаје и традицију других народа, путујемо сваке године на фестивале. Не причамо о политици и тешким темама, већ плешемо, играмо и забављамо се, уживамо у свему што нам се нуди“, истакао је Срећко Вуковић, председник КУД „Бизовац“ из Хрватске.

За све учеснике фестивала у сали Градске управе уприличен је дочек, том приликом гости су изразили захвалност на гостопримству. Овакве манифестације су прилика да се гостима прикажу и презентују све лепоте града Бора, туристички потенцијали и богате историјске знаменитости.

Надамо се да смо оправдали очекивања, како и нас самих као организатора, тако и Градске управе која стоји из свега овога али и публике наших суграђана што нам је и био циљ јер је основа Фестивала да презентујемо нашу културу и традицију другим делегацијама али исто тако да се наши суграђани упознају са културном баштином других земаља“, истакао је на пријему Драган Петровић, КУД „Бор“.

На Фестивалу су учествовали, КУД “Бор”, КУД “П.П. Његош” Ловћенац, КУД “Бизовац“, из Хрватске, УЦ “Талија” из Београда, АКУД “Полет“ из Кладова и Ансамбл “Капански” Разград из Бугарске.

Организатор овогодишњег Фестивала је Установа Центар за културу Бор, а покровитељ манифестације Град Бор.

Сабор изворних влашких песама и игара одржан у Бучју

Већ 16. годину за редом, у селу Бучје надомак Бора, одржaва се Сабор влашких песама и игара. Циљ ове, сада већ традиционалне манифестације, је пре свега чување и неговање изворног народног стваралаштва.

Презентујући традицију, обичаје и аутентичну народну културу кроз песму и игру, Сабор је окупио велики број учесника, чланови културно-уметничких друштава су у духу фолклора размењивали искуства и успостављали трајне везе.

На отварању Сабора, Александар Миликић, градоначелник Бора је нагласио да је веома важно сачувати културу и традицију Влаха управо оваквим манифестацијама, јер док је год културе, игре и песме на влашком језику, биће и влашког народа.

Уз свечани дефиле учесника, публика је на сабору имала прилику да у ревијалном делу погледа извођање изворних влашких народних песама и фолклорне наступе, док је у такмичарском делу програма организован избор за најлепшу девојку сабора и надметање у брзом мотању клубчета.

Морамо неговати традицију како би је оставили неким будућим генерацијама. Задатак Града је да подржи овакве манифестације и да помогне да се у наредном периоду унапреде„, рекао је Никола Марић, помоћник градоначелника Бора.

Организатор овогодишњег сабора била је Месна заједница Бучје и КУД „Стол“ из овог села, покровитељ манифестације Град Бор уз техничку подршку Центра за културу Бор.

Чувари традиције: Одржан 15. Петровдан фест у Оштрељу

Традиционални Сабор “Петровдан фест” одржан је по петнаести пут у селу Оштрељ, надомак Бора. Манифестација је почела свечаним дефилеом учесника, а Сабор је отворио градоначелник Бора, Александар Миликић. Он је том приликом истакао значај манифестација које чувају и негују традицију једног народа.

Негујте влашку културу и традицију што је више могуће кроз игру и песму, јер је то прави начин да се култура једног народа одржи, да се деца едукују и науче шта су њихови корени и на који начин живи један народ” истакао је Александар Миликић.

Ова манифестација је показатељ да чланови Културно просветног друштва “Петар Јенић” из Оштреља чувају културу, обичаје и фолклор, а своја искуства преносе на млађе генерације„, рекао је Звонимир Стевкић испред КПД “Петар Јенић”.

Бројној публици, игром су се представили  Чланови културно уметничких друштава из Видина у Бугарској, Нереснице, Мајданпека, Рготине и КУД “Ново Селиште” из Бора.

По традицији изабрана је и лепотица Сабора, а титулу најлепше,  по мишљењу стручног жирија понела је Марија Станчуловић.

Организатори Сабора били су Месна заједница Оштрељ и Културно просветно друштво “Петар Јенић” из овог села.

Завршна смотра 60. манифестације „Сусрети села“ одржана у Доњој Белој Реци

Манифестација “Сусрети села” одржана је по шездесети пут у селу Доња Бела Река. Манифестација је званично отворена свечаним дефилеом од школе до етно ресторана „Ластино гнездо“ где је програм настављен наступом културно уметничких друштава из 11 борских села. Овогодишња завршна смотра била је ревијалног карактера.

У маестралној игри чувара традиције, посетиоци су имали прилике да у једном дану кроз песму, игру и обичаје, осете традицију и културу овог дела Србије.

Право је задовољство присуствовати овако лепој и традиционалној манифестацији. Мало је манифестација у културном календару града које се могу похвалити оволико дугим веком трајања. Културно – уметничка друштва из једанаест сеоских Месних заједница представило је нашу културу, традицију, изворно стваралаштво, обичаје и све оно по чему је наш крај препознатљив“, истакла је Милена Станојковић Кожовић, члан Градског већа.

Овогодишња манифестациа била је ревијалног карактера. Међутим, награђена су она најбоља културно – уметничка друштва, у различитим категоријама, како би се задржао тај традиционални начин организовања манифестација, те су најбољи добили пехаре и захвалнице од Града Бора.

Заиста се трудимо да у сарадњи са свим сеоским културно уметничким друштвима одржимо значај ове манифестације као би се сачувало сво наше изворно стваралаштво, култура и традиција. Једино на овакав начин млађим генерацијама се преноси све оно што чини један народ а то је сва култура, традиција и обичаји које сви заједно морамо да негујемо“, додаје Станојковић Кожовић.

Манифестација „Сусрети села“ сјајна је прилика да се чувари традиције и културе окупе на једном месту.

Мало је догађаја у култури борског краја са традицијом дугом 60 година. Ово је велики догађај за село са овако малим бројем становника. Окупљање великог броја деце је од изузетне важности јер ће се на тај начин, овакве и сличне манифестације, отргнути од заборава“, истакао је Ратко Гринкић, председник Савета Месне заједнице ДБР.

Организатори Завршне смотре манифестације „Сусрета села“ били су Установа Центар за културу и културно уметничка друштва а покровитељ манифестације Град Бор.