• Otvoreni podaci
  • Skupovi podataka

    • Šta su otvoreni podaci?

      Prema jednoj od definicija, otvoreni podaci su podaci u mašinski čitljivom i otvorenom obliku dostupni za ponovnu upotrebu:

      Ponovna upotreba odnosi se na korišćenje otvorenih podataka od strane fizičkih ili pravnih lica za komercijalne ili nekomercijalne svrhe drugačije od prvobitne za koju su bili prikupljeni ili izrađeni, i obuhvata mogućnost njihovog umnožavanja, distribucije, stavljanja na raspolaganje trećim licima, prilagođavanje, povezivanje sa drugim podacima, integrisanje u poslovne procese, proizvode i usluge, kao i druge ponovne upotrebe.

      Podaci moraju biti u obliku koji je pogodan za računarsku obradu, odnosno obliku koji omogućava lak pristup i manipulaciju podacima pomoću računarskih programa (mašinski čitljivi).

      Podaci moraju biti dostupni u formatima zapisa čija je upotreba moguća bez plaćanja naknade ili drugih ograničenja, kao i za čiju obradu je dostupan najmanje jedan alat slobodnog softvera (otvoreni oblik).

      Osim navedenog, otvoreni podaci podrazumevaju izvornost (objavljivanje podataka u obliku u kome su prikupljeni, bez naknadnih transformacija), kompletnost (postojanje opisa strukture podataka, pratećih šifarnika i sl.) i ažurnost (koja se, kada god je to moguće, postiže direktnim preuzimanjem podataka iz baze u kojoj se izvorno obrađuju)


    • Šta je i kako funkcioniše Portal otvorenih podataka?

      Nacionalni Portal otvorenih podataka (data.gov.rs) predstavlja mesto na kome se objavljuju skupovi otvorenih podataka u posedu državnih organa Republike Srbije (što obuhvata organe državne uprave, autonomnih pokrajina i lokalne samouprave, kao i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja – npr. Vlada, ministarstva, opštine, agencije, regulatorna tela, ustanove i komunalna preduzeća i drugi).

      Portal otvorenih podataka zamišljen je ne samo kao repozitorijum otvorenih podataka državnih organa, već i kao mesto interakcije sa zajednicom koja te podatke koristi. Osim mogućnosti sveobuhvatnog pretraživanja objavljenih skupova podataka, portal korisnicima nudi mogućnost praćenja aktivnosti državnih organa koji objavljuju podatke, kao i mogućnost diskusije o objavljenim podacima. Sadržaji portala dostupni su programerima putem aplikativnog programskog interfejsa (API). Takođe, na portalu je zainteresovanim posetiocima omogućeno da steknu uvid u potencijal otvorenih podataka, kroz predstavljanje konkretnih primera upotrebe objavljenih skupova podataka – bilo da se radi o mobilnim ili veb-aplikacijama koje upotrebljavaju otvorene podatke, različitim vizuelizacijama, mapama ili drugim oblicima ponovne upotrebe.


    • Zašto institucije otvaraju podatke?

      Javne institucije sakupljaju i proizvode veliku količinu različitih podataka, a obezbeđivanjem njihove dostupnosti u formi otvorenih podataka (bez ugrožavanja poverljivosti ili privatnosti) oni se čine dostupnim širem krugu korisnika.

      Institucije time ne samo da obezbeđuju viši nivo javnosti rada, već pružaju građanima i privredi nove mogućnosti da od podataka stvore neku novu vrednost – bilo da se radi o nekoj novoj aplikaciji, poslovnom modelu, vizuelizaciji, mapi, istraživačkom projektu itd.

      Kroz otvaranje podataka, država podstiče razvoj kreativnog biznisa i ekonomije znanja, ali i dobija dragocene povratne informacije, koje mogu da se iskoriste za poboljšanje kvaliteta podataka, bolje razumevanje potreba korisnika, kvalitetnije formulisanje i sprovođenje javnih politika.

      Donošenjem Zakona o elektronskoj upravi, koji je usvojen 5. aprila 2018. godine, uvedena je obaveza organa da na Portalu otvorenih podataka objavljuju otvorene podatke iz svoje nadležnosti na način koji omogućava njihovo lako pretraživanje i ponovnu upotrebu, i omogućen je slobodan pristup objavljenim podacima bez naknade. Stupanjem na snagu Uredbe o načinu rada Portala otvorenih podataka, uspostavljen je celovit pravni okvir za otvaranje podataka u posedu državnih organa i njihovo objavljivanje.


    • Ko upravlja procesom otvaranja podataka u Srbiji?

      Otvaranje podataka u posedu javnih institucija radi njihove ponovne upotrebe strateško je opredeljenje Vlade Srbije, o čemu svedoči i to što Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2015. do 2018, kao i akcioni planovi za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2016-2017. i 2018-2020. godinu sadrže posebna poglavlja posvećena otvaranju podataka. Oblast otvaranja podataka će biti obuhvaćena i novim strateškim okvirom za elektronsku upravu u Republici Srbiji za period od 2019. do 2021. godine, čija je izrada u toku.

      Značaj otvorenih podataka u Republici Srbiji prepoznat je i u ekspozeu predsednika Vlade od 28. juna 2017, u kome je, između ostalog, navedeno da će jedan od prioriteta Vlade biti podrška otvaranju podataka u posedu javnih institucija.

      Institucionalno, procesom otvaranja podataka rukovodi Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koja održava nacionalni Portal otvorenih podataka i predstavlja prvi kontakt za sve institucije koje žele da objavljuju podatke.

      Početkom 2016. formirana je Radna grupa za otvorene podatke sačinjena od predstavnika državnih institucija, organizacija civilnog društva, akademskih institucija, poslovnih asocijacija, međunarodnih organizacija i razvojnih partnera, sa zadatkom da planira i koordinira aktivnosti na daljem otvaranju podataka, pruža podršku institucijama koje otvaraju podatke, obezbeđuje stalnu saradnju između javne uprave i civilnog sektora, podstiče tražnju za otvorenim podacima, i promoviše rezultate i koristi koje donosi otvaranje podataka. U februaru 2019. Radna grupa je brojala 120 članova iz 62 organizacije (39 državnih institucija, 13 organizacija civilnog društva, četiri akademske institucije, dve poslovne asocijacije i četiri međunarodna razvojna partnera).

      Sveobuhvatnu podršku procesu otvaranja podataka u Srbiji pruža Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), preko projekta „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti”. Ovaj projekat realizuje se uz podršku Svetske banke, Vlade Velike Britanije u sklopu Fonda za dobru upravu (GGF) i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Projekat je započet 2015. godine, kada je izrađena Ocena spremnosti za otvaranje podataka i pružena podrška prvim institucijama koje su otvorile svoje podatke. U okviru projekta organizovano je više događaja sa ciljem promocije otvorenih podataka, podržano je uspostavljanje ovog Portala otvorenih podataka, te rad na formulisanju zakonskog okvira za otvorene podatke i funkcionisanje Radne grupe za otvorene podatke. Ovakva podrška stvaranju održivog ekosistema otvorenih podataka u Srbiji nastaviće se tokom 2019. godine, što će doprineti unapređenju rada institucija, boljim uslugama za građane i privrednom razvoju zemlje.


    • Otvoreni podaci na međunarodnom nivou

      Države širom sveta odavno su otkrile da otvoreni podaci podstiču privredni rast, čine javnu upravu efikasnijom i ekonomičnijom, omogućavaju kvalitetnije usluge za građane, osiguravaju transparentnost i smanjuju prostor za korupciju.

      Evropska unija među prvima je prepoznala značaj otvaranja podataka u posedu organa javne vlasti, pa je još 2003. godine donela Direktivu o ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora (Directive 2003/98/EC), koja je unapređena 2013. godine (Directive 2013/37/EU).

      Prvi portal otvorenih podataka uspostavile su Sjedinjene Američke Države, maja 2009, a na njemu se u februaru 2019. godine nalazilo preko 300.000 skupova otvorenih podataka. Evropska unija uspostavila je dva portala otvorenih podataka. Portal otvorenih podataka Evropske unije na kom se objavljuju otvoreni podaci evropskih institucija uspostavljen je 2012. godine, dok je 2015. godine uspostavljen Evropski portal za podatke, koji automatski preuzima objavljene skupove podataka sa portala otvorenih podataka evropskih država i država kandidata (uključujući i podatke sa Portala otvorenih podataka Srbije).

      Evropska komisija procenjuje da će u periodu od 2016. do 2020. godine otvaranje podataka stvoriti tržište vredno između 55.3 i 75.7 milijardi evra godišnje, dok će kumulativna vrednost tržišta dostići 325 milijardi evra. Zato se na međunarodnom nivou o podacima već duže vreme govori kao o „novoj nafti”, a otvoreni podaci prepoznati su kao jedan od ključnih faktora za dostizanje ciljeva održivog razvoja i digitalnu transformaciju društva. O značajnom nivou političke podrške otvaranju podataka na međunarodnom nivou govori inicijativa Partnerstvo za otvorenu upravu (čija je Srbija članica od 2012), kao i Međunarodna povelja o otvorenim podacima.

      Napredak država na polju otvaranja podataka može se pratiti preko nekoliko međunarodnih rang-lista, kao što su Global Open Data Index ili Open Data Barometer.


  •  

  • Javne ustanove i objekti od značaja – Grad Bor (GU Bor)

    • Set podataka sadrži informacije o postojećim ustanovama i objektima od značaja u gradu Boru

    Preuzmi (geojson)