Бор се налази на истоку Републике Србије, у Тимочкој регији, између града Зајечара и општина Неготин, Мајданпек, Жагубица, Деспотовац и Бољевац. Карактеристична је близина граница са Бугарском и Румунијом. Већи део територије је брдско-планински. Припада сливу Тимока, односно Дунава. Град Бор припада Борском округу и заузима површину од 856 км2  на којој живи 48.615 становника (према попису из 2011. године) или 57 становника на км2.

Град Бор се састоји од централног насеља и седишта града– градског насеља Бор и 12 села: Горњане, Танда, Лука, Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница. Град Бор је и седиште Борског округа који, поред Бора, чине општине Кладово, Мајданпек и Неготин.

Веза са главним путним правцем – аутопут Е-75 (Београд – Скопље) је могућа преко 4 путна правца и то: пут преко Бољевца и Параћина дужине 87 км; пут преко Зајечара, Књажевца и Ниша дужине 150 км; пут преко Жагубице, Кучева и Пожаревца дужине око 158 км и пут преко Заграђа и Милошеве куле дужине око 205 км.

У природне ресурсе Бора не спадају само налазишта руда богатих бакром и златом, већ се у његовој непосредној близини налазе и оазе нетакнуте природе. Важну специфичност града, која није карактеристична за индустријски развијене средине, представљају природни услови за развој туризма. У непосредној близини града налази се једна од најстаријих бања у Србији, Брестовачка бања, истичу се висови Црног врха, планина Стол, Велики и Мали Крш,  туристички бисер Борско језеро, кречњачка површ Дубашница, као и злотске пећине Верњикица и Лазарева, са изванредним пећинским украсима.

Западни део града припада планинском комплексу Јужног Кучаја. Својом атрактивношћу и разноврсношћу површинских облика рељефа истиче се кречњачка површ Дубашница, површине од око 70 км2. Реке које пониру на западној површи Дубашнице, извиру на источном ободу, на контакту кречњачких и вулканских стена. У подножју планине Црни Врх, на надморској висини од 438 метара налази се туристички бисер Борско језеро, површине 30 хектара. Једна од најстаријих бања у Србији, са епитетом “краљевске” бање, на надморској висини од 385 метара, смештена је Брестовачка бања, чије воде спадају у ред најлековитијих у Србији. Злотске пећине и кањон Злотске реке поред природних лепота одликује присуство ретких врста флоре и фауне. До сада је истражено 116 пећина и 14 јама. За туристичке посете уређена је Лазарева прећина.

Источни део захватају планине: Стол, која је други по висини врх на територији града, чији заравњени врхови и стрме литице пружају погодне услове за планинарење и екстремне спортове; Мали и Велики Крш, Алпи источне Србије који се дижу до висине од 1.148 метара; Дели Јован који припада карпатско-балканском систему и Горњанска висораван, око које се уздижу ове планине.

Према подацима из Локалног еколошког акционог плана на територији града заштићено је само подручје Лазаревог кањона са пећинама као споменик природе 1. категорије (старалац Србија шуме), подручје Брестовачке бање као културно-амбијентална целина и градском одлуком мање подручје клисуре Равне реке покрај Доња Беле Реке (старалац месна заједница села).
За заштиту су, као делови националне и европске еколошке мреже, евидентирана подручја Стола, Великог и Малог крша и Дели Јована као центри биодиверзитета одређених врста флоре и фауне.

 

Промени величину фонта
Контраст