Бор се као насеље први пут спомиње у 18. веку. По подацима из 1844. било је 58 кућа и 230 становника. Чешки инжењер Фрањо Шистек, тражећи злато за београдског богаташа Ђорђа Вајферта, је открио руду бакра. Од 1903. године је отпочела експлоатација бакра у Борском руднику и отпочео је бржи развој града. Власништво над Борским рудником у периоду од 1903. до 1940. године држао је француски капитал. Немци су постали власници Борског рудника 4. фебруара 1941. године.

 Бор је ослобођен 3. октобра 1944. године. Статус града Бор је добио маја 1947. године када је имао око 8.000 становника. Завршетком Рудника бакра у Мајданпеку и његовом интеграцијом са Борским рудником, настао је 1961. године Рударско–топионичарски басен Бор – РТБ Бор.

Шездесетих година прошлог века почиње убрзани индустријско-урбани развој. Граде се нови металуршки и индустријски капацитети, отварају нови рудници, граде станови, пруге, путеви и други инфраструктурни објекти. Град постаје место у које долазе људи из свих крајева земље, налазе посао, формирају породице и ту остају да живе. Бор постаје образовни, здравствени и културни центар Источне Србије. Рударско металуршки факултет, прва високошколска институција у граду, почео је да ради 1. октобра 1961. године. Институт за бакар основан је 1963. године.

Промени величину фонта
Контраст