Град Бор је до сада учино многе кораке да би решио овај проблем, али се нови модели и начини и даље траже у сарадњи са свим заинтересованим странама.

Одређене мере предузете у претходном периоду дале су резултате, па се број вакицинисаних, чипованих и стерелисаних јединки из године у годину повећава, као и број удомљених паса, док се број спорова и износ за одштету грађанима због уједа животина смањује.

Из буџета града Бора је у 2020. години због уједа напуштених паса отишло 27 милиона динара, док је годину дана раније тај износ био чак 76,5 милиона.

Како би се овај проблем што пре решио данас су се на иницијативу градоначелника Александра Миликића састали представници локалне самоуправе, Јавно-комуналног предузећа “3. октобар”, Ветеринарске станице и удружења за заштиту животиња.

Вођена је активна дискусија, а као један од главних узрока великог броја паса на улицама града и села је што власници безобзирно напуштају животиње и препуштају их да се саме сналазе.

Закључак је да се што пре мора направити евиденција власничких паса и да се они по законској обавези морају вакцинисати, чиповати и стерилисати што ће на свој терет преузети град Бор.

“Ми се већ три године активно бавимо овим проблемом, а оно око чега смо се данас сложили јесте да је неопходно истовремено се бавити власничким псима и псима који то нису, односно налазе се на улицама.

Неодговорно понашање појединих власника један је од највећих проблема, јер имамо ситуацију да не можемо да контролишемо природно размножавање животиња и остављање истих, док је по закону власник дужан да стерилише свог пса.

Град би преузео обавезу да финансира стерилизацију, вакцинацију и чиповање власничких паса како би се суграђанима олакшало обезбеђивање законских основа да се смањи број напуштених животиња на улицама. Такође, у плану је и покретање пројекта израде потпуне података у коју би били унети сви пси који имају власнике у градским и сеоским месним заједницама.

Верујем да ћемо кроз нове активности данас договорене и изградњу новог азила, у наредне две године имати много повољнију и, на првом месту, безбеднију ситуацију за наше суграђане”, казао је градоначелник Миликић.

Служба Зоохигијене ЈКП “3. октобар” је прошле године обавила 385 вакцинација, 347 чиповања и 238 стерилизација напуштених паса. Ограничени капацитети за збрињавање животиња после третмана и епидемија коронавируса утицали су да бројеви, који су највећи у претходне три године, не буду још већи.

“Као што је и градоначелник рекао креће се са опсежном контролом власничких паса јер су они препознати као највећи генератор настанка напуштених паса на улицама. Наравно, зоохијенска служба ће наставити са својим радом на контроли бројности напуштених паса. За трећину је мањи број грађана у односу на претходну годну пријавио уједе напуштених паса чиме је настављен позитиван тренд смањења броја уједа у претходне две године што је градски буџет итекако осетио”, рекао је Зоран Гајић, менаџер Зоохигијенске службе.

Представнице удружења за заштиту животиња истакле су да се сарадња надлежних служби и организација цивилног друштва поправља и да су у том смеру постигнути позитивни помаци. Као један од начина решавања проблема напуштених паса виде у подизању свести власника паса, али и промоцији удомљавања животиња пронађених на улици.

“Људи се ужасавају стерилизације, мисле да је то неприродно или сматрају да њиховом није потребно, а има и оних који намерно умножавају популацију што по закону смеју да раде само регистроване одгајивачнице. Сарадњом невладиног сектора и градске зоохијене прошле године је повећан број удомљених паса и донекле је повећана свест грађана да није само расни пас за стан већ и да мешанци могу да пруже исту количину љубави”, истакла је Ивана Милићевић из удружења “Борске шапе”.

 

Текст: Бор030.нет

English EN Serbian SR
Промени величину фонта
Контраст