Миликић: Од наредне године, буџет ће бити у функцији свих грађана

Градоначелник Бора, Александар Миликић са сарадницима, обишао је село Злот. Мештани села били су у прилици да разговарају са градоначелником и изнесу предлоге за израду буџета за наредну годину како би заједничким идејама унапредили и побољшали квалитет живота на селу.

Највише је било речи о инфраструктурним радовима, као што су асфалтирања путева, постављање расвете и изградња канализационе мреже.

„Буџет града Бора је данас један од највећих буџета у историји града. У наредној години ће бити пет и по милијарди динара, са тенденцијом раста. Ово је јединствена прилика да се све што деценијама није рађено и урађено, сада заврши. Како би заједно креирали буџет за наредну годину, кренули смо у сеоске месне заједнице да са нашим суграђанима разговарамо о њиховим потребама, да чујемо њихове предлоге и сугестије, како би буџет наредне године био у функцији свих грађана”, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Поводом припреме буџета за наредну години, наредних дана градоначелник ће са својим сарадницима обилазити сеоске Месне заједнице јер се једино заједничком сарадњом могу постићи добри резултати а то је унапређење и побољшање квалитета живота на селу.

У наставку можете погледати све оно што је до сада урађено у селу Злот.

Хуманитарна акција „Мобилна клиника“, бесплатна медицинска помоћ на територији Борског округа

Хуманитарна акција „Мобилна клиника“, коју реализују невладине организације „Народна дипломатија„ и „Руска хуманитарна мисија“, почела је у Бору. У сарадњи са градовима и општинама Борског округа, акција је почела у петак 15. јула и трајаће две недеље.

Током трајања ове хуманитарне акције, руски лекари ће обићи Борски округ и том приликом пружати бесплатну медицинску помоћ и давати медицинске савете грађанима. Захваљујући овом пројекту, све структуре социјално угрожених могу извршити лекарски преглед и добити медицинску помоћ.

Очекује се да ће, током трајања акције, бити обављено између 600 и 700 прегледа. Првог дана акције „Мобилна клиника“ била је постављена на платоу испред „Максија“.

Имамо већ искуства у спорвођењу оваквих акција. Пацијенти долазе са различитим питањима, налазима и медицинском документацијом. У сарадњи са српским колегама покушавамо да анализирамо све оно што добијамо као информацију, на основу извештаја дајемо им савет и упућујемо коме даље могу да се обрате како би поправили своје здравствено стање“, истакао је др Виктор Белински, анестезиолог и реаниматолог из Русије.

Право на бесплатан преглед имају сви грађани али ће приоритет имати они пацијенти који немају здравствено осигурање или нису у могућности да дођу на преглед.

Радиће се превентивни прегледи који подразумевају преглед срца и плућа, мерење притиска, ЕКГ и гликемија. Прегледе ће обављати руски доктор и наш доктор специјалиста ургентне медицине“, рекла је др Весна Радосављевић, директорка Дома здравља у Бору.

Ова хуманитарна акција само је почетак велике сарадње Русије и Србије у Бору.

Ово је почетак једне велике сарање на територији Источне Србије. Град Бор је спреман да са братским народом Русије реализује велики број нових активности. Ово је једно велико дешавање за све нас. Знамо да је здравствени систем Србије веома организован, али подршка са стране нам је увек добродошла“, истакао је Александар Миликић, градоначелник Бора.

Нама је свака помоћ добродошла и искорисио бих прилику још једном да им се свима захвалим. Акција ће бити спроведена у општинама Мајданпек, Кладово и Неготин и у Граду Бору“, напоменуо је Владимир Станковић, начелник Борског управног округа.

Представници амбасаде Руске Федерације и „Руске хуманитарне мисије на Балкану“ оцењују да ће се сарадња између две пријатељске земље наставити и у наредном периоду и да ће ова акција бити веома успешна.

Грађани су из ових делова Србије доста су удаљени од великих медицинских центара и верујем да ће им ово бити од велике користи. Велику захвалност дугујем руководству Града Бора, јер смо овде наишли на разумевање и подршку“, рекао је Александар Конанихин, први саветник аташеа за културу и хуманитарна питања у амбасади Руске Федерације у Србији.

Ми ћемо у током трајања хуманитарне акције покушати да заједничким снагама руских и српских лекара дођемо до сваког становника овог региона, до оних који су непокретни и оних који немају здравствено осигурање и да им пружимо могућност неких основних прегледа. Све то радимо за добробит грађана у име пријатељства ова два братска народа“, каже Бранимир Нешић, извршни директор „Руске хуманитарне мисије на Балкану“.

„Мобилна клиника“, на подручју града Бора, биће поново од 24. до 28. јула.

Гушевац: Долазак сваког новог возила представља велики дан за наше предузеће

Возни парк Јавно комуналног предузећа „3. октобар“ богатији је за још једно нови камион кипер. Из локалног буџета за куповину новог возила издвојено је 19 милиона динара. Град је за иновацију механизације ЈКП „3. октобар” за ову годину укупно издвојио око милион евра.

И у будуће ће се наставити са овом праксом, осавремењавање механизације јавних предузећа. Покренут је поступак иновације возног парка Јавно комуналног предузећа „Водовод“. Град Бор ће се трудити да се јавним предузећима и запосленима у њима обезбеде најбољи услови за рад. Пре саме куповине возила неопходно било је неопходно стабилизовати ова јавна предузећа, истакао је градонаћелник града Бора, Александар Миликић.

С поносом могу да кажем да је Јавно коунално предузеће „Водовод”, после 14 година, први пут прошле године остварило позитивно пословање, што ће се наставити и ове године. ЈКП „3. октобар” је имало велики проблем са механизацијом, а након куповине нове, у наредном периоду ћемо моћи да размишљамо о наставку куповине потребне опреме, али и о томе како да се подигну плате запослених у јавним предузећима. Пре свега је неопходно да се системски приступи решавању проблема, што смо у претходном периоду и урадили. Сада је већ много лакше, када је велики буџет можемо да уђемо у други степен развоја предузећа, а то је осавремењавање технике за бољи рад предузећа како би град био чистији”, истиче Миликић.

Повећање броја кипера омогућава несметано превожење ризле у свим сеоским и градским месним заједницама у летњем периоду, док ће у зимском периоду они служити за чишћење снега на реонским атарским путевима, истиче Радмило Гушевац, в.д. директора ЈКП „3. октобар“ Бор.

Долазак сваког новог возила представља велики дан за наше предузеће. Куповином нових возила максимално подижемо капацитете за обављање комуналних делатности на територији града Бора. Овај кипер има и раоник који је хидрауличан и независан у раду од камиона, што је по свим европским стандардима. У претходном периоду предузећу су испоручене две комбиноване хидромек машине, један аутосмећар, два камиона кипера. У наредном периоду стићи ће и нов аутоподизач и чистилица којом ћемо одржавање улица подићи на виши ниво“, додаје Гушевац.

До краја године, у ЈКП „3. октобар“ стићиће нови камион аутосмећар. Из овог предузећа се надају да ће се одржати континуитет набавке нових возила и у наредној години.

У селу Горњане почело асфалтирање стадиона за мале спортове

У договору са мештанима села Горњане започето је асфалтирање стадиона за мале спортове. 

Драго ми је што видим оволики број младих људи који се баве спортом. Задатак града Бора је да у договору са нашим суграђанима спроводимо активности, како у селима, тако и у граду. Очекује нас велики посао ове године када је у питању асфалтирање путева у селима”, истиче Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Од 15. јула, почињу активности у вези са израдом буџета за наредну годину, додаје Миликић.

Пре свега, почињемо од села Злот где ћемо имати народне зборове и разговарати са нашим мештанима о томе шта је то што је неопходно да се уради у нашим месним заједницама, како сеоским, тако и градским, како би се побољшао квалитет живота наших суграђана. То ће бити основ за израду градског буџета. Молим све Боране који живе и у граду и у селу да се укључе у ову активност. Након обиласка сеоских месних заједница, имаћемо састанке са мештанима градских месних заједница“, истиче Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Миликић додаје, да ће се након зборова у сеоским и градским месним заједницама разговарати са предузетницима, удружењима грађана, спортским и културним удружењима, људима из јавних предузећа, јавних установа, научно-образовних установа, свих пора друштва како би дали своје предлоге о томе како да се изради буџет града за 2023. годину.

Идеја је да се град Бор стави у потпуности у функцију грађана и ово је једини начин, закључио је Миликић.

 

Чувари традиције: Одржан 15. Петровдан фест у Оштрељу

Традиционални Сабор “Петровдан фест” одржан је по петнаести пут у селу Оштрељ, надомак Бора. Манифестација је почела свечаним дефилеом учесника, а Сабор је отворио градоначелник Бора, Александар Миликић. Он је том приликом истакао значај манифестација које чувају и негују традицију једног народа.

Негујте влашку културу и традицију што је више могуће кроз игру и песму, јер је то прави начин да се култура једног народа одржи, да се деца едукују и науче шта су њихови корени и на који начин живи један народ” истакао је Александар Миликић.

Ова манифестација је показатељ да чланови Културно просветног друштва “Петар Јенић” из Оштреља чувају културу, обичаје и фолклор, а своја искуства преносе на млађе генерације„, рекао је Звонимир Стевкић испред КПД “Петар Јенић”.

Бројној публици, игром су се представили  Чланови културно уметничких друштава из Видина у Бугарској, Нереснице, Мајданпека, Рготине и КУД “Ново Селиште” из Бора.

По традицији изабрана је и лепотица Сабора, а титулу најлепше,  по мишљењу стручног жирија понела је Марија Станчуловић.

Организатори Сабора били су Месна заједница Оштрељ и Културно просветно друштво “Петар Јенић” из овог села.

ПОНОС ГРАДА: Фотографије ученика генерације на билбордима у граду

Фотографије осам ученика основних и средњих школа који су понели епитет ученика генерације, постављене су на билбордима код Дома културе и на четвртом километру, на улазу у Бор.

„Традиционално и ове године ученицима генерације посветили смо пажњу у виду билборда, како би истакли њихов успех, јер су то деца којима се град поноси. Ове године школа за основно и средње образовање „Видовдан“ нема ученика генерације. Током октобарских свечаности поводом дана града, ученици генерације биће награђени лап топ рачунарима, као и новчаном наградом“, нагласила је Тамара Пауновић, члан Градског већа.

Поводом дана Града, биће награђени и ученици који су носиоци Вукове дипломе, као и они који су на Републичким такмичењима освојили запажене резултате.

Премијера представе „Трагом брског нотеса“ изведена пред борском публиком

Представа „Трагом борског нотеса“ премијерно је изведена пред борском публиком. Пре самог почетка представе, на споменик Миклоша Раднотија венце су положили градоначелник Бора Александар Миликић и аташе за културу амбасаде Мађарске.

Реализацију овог српско-мађарског докторско-уметничког пројекта подржао је и Град Бор.

Миклош Радноти има посебно место у историји развоја града а бележница Миклоша Раднотија је саставни део борске историје и културе. Први пут смо имали прилику да видимо двојезичну представу на отвореном. На овај начин испратили смо живот и рад Миклоша Раднотија као и његове приче које је писао на парчету хартије а заменио је за кору хлеба. Парчетом хартије оставио је велики траг у историји града Бора. То поштујемо и увек ћемо поштовати сваку културу и традицију народа који живи у Бору јер је ово град у ком живи 21 нација. Ово је почетак једног великог пројекта који је од општег интереса за Владу Републике Србије, Владу Мађарске и за све оне који су се укључили заједно са градом Бором у пројекат ‘Сећање на жртве Холокауста’ и очекујем да ћемо у наредном периоду приступити изради Меморијалног центра и Парка пријатељства који ће финансирати Република Мађарска, као и евидентирању и уређењу Јеврејског гробља. Идеја је и да наредне године мапирамо свих 35 логора који су били на територији града, од чега су 32 логора била радна и 3 казнена. То су били јединствени логори у Европи где су се радници логораши поштовали. Због заједничке историје, треба да поштујемо једни друге и да заједно гледамо у будућност“, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.

Ради се о докторском уметничком пројекту у режији Жолта Варге, а под менторством професора др Божидара Ђуровића.

Миклош Радноти је био велики писац и песник и захваљујући њему можемо да оживимо те догађаје из 1944. године. Захваљујући мађарским и зајечарским глумцима, ми смо те његове списе поново оживели под пуним Месецом, баш као што се помиње у његовим песмама“, каже редитељ Жолт Варга.

Реч је о култури сећања једног од највећих мађарских песника који је имао немилу судбину и који је жртва фашизма и који је неколико месеци провео у Бору. Посебно ме радује што је ова представа изведена амбијентално у Бору, што представља један значајан домет. С обзиром да играју и српски и мађарски глумци, ово је почетак једне будуће сарадње. До сарадње је дошло на иницијативу Факултета савремених уметности и имам фантастичну сарадњу са зајечарским позориштем, јер сам био дугодишњи директор фестивала ‘орана Радмиловића“, рекао је проф. др Божидара Ђуровић.

У представи су играли глумци из зајечарског позоришта „Зоран Радмиловић“ Милош Ђуричић и Милош Танасковић, као и глумци из мађарског града Бекеншчабе Викторија Киш, Борис Сас, Герле Том и Иштван Чех.

Миклош Радноти, рођен као Миклош Глатер, био је мађарски песник и учитељ. Убијен је у Холокаусту. Радноти је почео треће служење војног рока и његов батаљон је депортован у Бор. Након 1943. године, мађарско-јеврејски принудни радници били су затворени у близини борских рудника бакра који су покривали 50 одсто потреба за бакром немачке ратне индустрије. У новембру 1944. њега и још двадесетак затвореника стрељали су припадници мађарске гарде.

Хуманитарна акција „Мобилна клиника“ 15. јула у Бору

Хуманитарна акција „Мобилна клиника“ коју реализују невладине организације „Народна дипломатија„ и „Руска хуманитарна мисија“ у сарадњи са градовима и општинама Борског округа, биће организована и у Бору.

Акција почиње у петак, 15. јула и трајаће две недеље. „Мобилна клиника“ ће у петак од 13:30 часова бити на платоу испред Максија, а сви заинтересовани грађани биће у прилици да обаве бесплатни лекарски преглед.

Током трајања ове хуманитарне акције, руски лекари ће обићи Борски округ и том приликом пружати бесплатну медицинску помоћ и давати медицинске савете грађанима. Захваљујући овом пројекту, све структуре социјално угрожених могу извршити лекарски преглед и добити медицинску помоћ.

Због безбедности посетилаца, по налогу инспекције посечене тополе код Лазареве пећине

У Споменику природе „Лазарев кањон“ код Злота, након више од пет деценија тополе које су улепшавале приступни пут ка Лазаревој пећини, због безбедности туриста, пролазника и мештана, ове године морале су да буду посечене.

Већ пар година уназад, по наводима надлежних и стручних лица, тополе су почеле да труле изнутра, да пропадају, ломе се гране с времена на време и као такве угрожавале су безбедност посетилаца.

Након мишљења стручних лица, Град Бор такође се обратио и Заводу за заштиту споменика који је у свом саопштењу дао мишљење да је дрворед достигао своју старост и да је фази пропадања. Издати су услови, на који начин треба извршити њихово безбедно уклањање и шта сме да се посади на месту посечених стабала.

Добили смо пар жалби да су се делови стабала обрушавали и угрожавали безбедност туриста, пролазника и самих мештана. Једна топола пукла је на пола и том приликом покидала електричне водове јер се преко пута налази трафо станица. Након тога, Град Бор је тражио мишљење Завода за заштиту природе који је у образложењу навео да су тополе пред крај свог животног циклуса и да као такве угрожавају безбедност људи јер се налазе на путном појасу. Такође, Град Бор је тражио мишљење и од ЈП „Србија воде“ где је водопривредни инспектор из Неготина сачинио записник на основу ког је дао мишљење да је неопходно уклонити стабла јер су небезбедна и да угрожавају безбедност и здравље људи а могу угрозити и туђу имовину“, истакао је Данијел Алексић, члан Градског већа.

На основу мишљења надлежних, Град Бор као корисник тог дела терена, морао је да спроведе не само уклањање трулих стабала већ и обарање опасног камења изнад самог улаза у Лазареву пећину јер је ранијих година било одрона изнад и око пећине.

Након извршене сече, следи вађење пањева а затим садња новог дрвореда. Завод за заштиту природе је у свом решењу дао и предлог која врста може ту бити посађена“, додао је Алексић.

Предвиђено је да се на истом потезу засаде аутохтоне врсте које су прилагођене условима живота на овом простору а у складу су са условима Завода за заштиту природе Србије.

Верујемо, да ће нове саднице утицати да овај простор поново заблиста.

Уређење кутка за наше најмађе суграђане, настављају се радови на уређењу дечијих игралишта

Настављају се радови на реконструкцији дечијих игралишта на територији града Бора. Наши најмађи суграђани ускоро ће добити нова, савремемена и пре свега безбедна дечија игралишта.

Према речима члана Градског већа Марка Николића, кутак за наше најмађе суграђане биће пре свега безбедан али и функционалан са модерним и савременим справама.

Радови на уређењу дечијих игралишта су увелико у току. Грађевински радови у улици Ђорђа Андрејевића Куна и Слатинском насељу су завршени, у наредном периоду очекује се постављање гумене подлоге и дечијих ревизита. У току су радови на уређењу дечијег парка у насељу Нови градски центар, излива се темељ а по завршетку радова извођачи радова ће поставити дечије реквизите. У складу са Правилником о безбедности деце на игралиштима, сви дечији паркови биће пресвучени гуменом подлогом а све у циљу веће безбедности деце. Сви постављени реквизити поседују сертификате о безбедности деце. Да би се повећала безбедност малишана такође биће постављена и заштитна ограда на свим дечијим игралиштима„, истакао је Николић

Након Новог градског центра, радови на уређењу дечијих игралишта изводиће се у насељу Бор 2 и у Брезонику. Из локалног буџета за ове намене издвојено је 19 милиона динара.