ЕВРОПСКА НЕДЕЉА СПОРТА: Бор у „Спортском изазову 2022.“

Под слоганом Буди активан (#BeActive), и ове године, манифестацијом Спортски изазов 2022.  у нашем граду биће обележена Европска недеља спорта.

 

Четврту годину заредом, у сарадњи са Олимпијским комитетом Србије и Министарством омладине и спорта, под покровитељством Делегације ЕУ у Србији, од 23. до 30. септембра у Бору ће бити организоване бројне спортске активности са циљем указивања на важност бављења физичком активношћу, као и едукације грађана о здравом начину живота.

Свечано отварање манифестације биће у петак, 23.септембра на платоу Дома културе, након чега ће у програмском делу у организацији Атлетског клуба Бор и Предшколске установе „Бамби“ Бор бити организована трка предшколаца.

У току недеље биће организован низ спортских догађаја као што су јавни тренинг фудбала, час плеса и рекреације, потом женски фитнес тренинг, школски спортски часови, као и јавни тренинг кошарке.

ПРОГРАМ СПОРТСКИ ИЗАЗОВ БОР 2022.

Додељени уговори о запослењу особа из теже запошљивих група

У сали Градске управе, додељени су уговори о запослењу корисницима и корисницама пројекта „Развојна подршка за обуку, самозапошљавање и ново запошљавање теже запосливих група“.

Бор је један од десет градова и општина које су добиле неповратна средства у износу од сто хиљада евра за запошљавање и самозапошљавање најрањивијих категорија становништва.

Пројекат спроводи Град Бор у сарадњи са партнерским организацијама Ромска иницијатива младих ,,Гyпсy соул” и Дом омладине Бор.

Поносан сам што је град Бор део једног великог и лепог пројекта. Претходних пет година самостално смо спроводили пројекте самозапошљавања и запошљавања теже запошљивих група.  Данас је додељено 27 уговора младим људима који ће покренути своје послове и који су, на овај начин, добили прилику да уђу у систем рада”, истиче Александар Миликић градоначелник града Бора.

Пројекат „Развојна подршка за обуку, самозапошљавање и ново запошљавање теже запошљивих група“ се реализује у оквиру програма Немачке развојне сарадњу “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, који спроводи Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит ГИЗ, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У случају града Бора то су припадници ромске мањине, Власи, млади, дугорочно незапослени преко 50 година старости и особе са инвалидитетом. Од планираних пет самозапошљавања, имамо једанаест што је велики успех. Честитам пројектном тиму на изузетно обављеном раду, пре свега са корисницима”, истиче Весна Видојевић, испред програма програма Немачке развојне сарадње Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији.

У овај пројекат укључено је 27 лица из теже запошљивих категорија становништва која добијају директно запослење.

Петнаесторо њих запослено је кроз програм самозапошљавања покретањем сопственог бизниса, а дванаест корисника запошљава се код већ постојећег послодавца. Пријавило се осам фирми које су желеле да упосле раднике, тако да су неке овим програмом добиле и по два радника”, објашњава Срећко Здравковић, члан Градског већа.

Корисници ће добити опрему и репроматеријал за почетак/наставак свог пословања у вредности од 2400 еура или 2000 еура у зависности од програма за који се пријављују, а роба – репроматеријал  ослобађа се ПДВ-а.

Потписан уговор о сарадњи између локалне самоуправе и Добровољно ватрогасног друштва Злот

Уговор о сарадњи у случају ванредних ситуација, потписан је између локалне самоуправе и Добровољно ватрогасног друштва Злот.

Ова јединица је од великог значаја за град јер ће организовати и спроводити превентивне мере заштите од пожара у циљу спашавања живота и материјалних добара, истакао је Саша Смиљковић, председник Добровољно ватрогасног друштва.

Од данас па на даље бићемо оперативна јединица града Бора и у случају ванредне ситуације ћемо деловати раме уз раме са свим државним органима, као што су полиција, војска и  друге специјалне јединице. Морам да нагласим да је наш командир Саша Барбуловић, ватрогасац – спасилац, човек са великим искуством који ће своје знање пренети на остале чланове друштва“, додао је Смиљковић.

Град Бор ће преко програма прекограничне сарадње, али и средствима која ће бити одвојена из локалног буџета, обезбедити просторије за Добровољно ватрогасно друштво Злот.

Задовољство и привилегија је бити са овим људима који се баве оваквим видом помоћи. Пожелео сам им да имају што мање посла, јер оног тренутка када они немају посла то значи да је град сигуран. Ми имамо ватрогасно друштво које је најбоље у Источној Србији, а ово је јако позитивна ствар јер су ови људи одвојили своје слободно време како би учествовали у заштити грађана“, истакао је заменик градоначелника Бора, Миливоје Јаношевић.

С обзиром да су планови Добровољног ватрогасног друштва да раде на омасовљењу чланства, град Бор ће заједно са њима подстаћи формирање оваквих друштава и у другим селима на територији града Бора.

Први фестивал песме „Етно Исток“ одржан у Брестовцу

Културно уметничко друштво „Ђидо“ из Брестовца протеклог викенда било је домаћин првог фестивала песме „Етно Исток“.

Свечаним дефилеом учесника фестивал је званично отворен а у оквиру тродневне манифестације организовани су округли столови на ком су учесници размењивали искуства. Такође, одржано је и такмичење у припремању традиционалних јела.

Идеја је да се подстакну млађи чланови културно уметничког друштва да кроз песму, игру и свирању на старим музичким инструментима негују културу и традицију овог краја.

Смогли смо снаге да пробудимо ову децу, да пробудимо наше сународнике и пријатеље, да се поново окупимо и дружимо, да заборавимо на корону и све недаће. Мислим да је ово почетак неког новог живота, нових познанстава и пријатељстава“, нагласио је Драги Чорболоковић, председник КУД „Ђидо“ из Брестовца.

Чорболоковић се захвалио на несебичној подршци локалне самоуправе и Центра за културу Бор али и компанији Зијин Мајнинг који су заједно помогли организацију фестивала.

Учесници фестивала била су културно уметничка друштва из Вучковаца из Босне и Херцеговине, Штипа из Македоније, Банатског Новог Села и Смедеревске Паланке, самостални вокални солисти из Зајечара и Брестовца, као и полазници етно радионице борског Центра за културу.

„Етно Исток“ један је од 18 пројеката подржаних на конкурсу за суфинансирање пројеката из области културе града Бора.

Продужен рок за пријављивање ради доделе субвенција за набавку огрева

Рок за пријављивање, ради доделе субвенција за набавку огрева на територији града Бора, продужен је до 30. септембра.

Одлуком Штаба за ванредне ситуације, из градског буџета издвојена су финансијска средства за куповину огрева у износу од 12 до 15 хиљада динара по домаћинству за предстојећу грејну сезону. Сви заинтересовани грађани који нису стигли у претходном року да прикупе сву неопходну документацију, могу то учинити до краја септембра месеца ове године.

Како би се превазишла тешка енергетска ситуација Град Бор покренуо је иницијативу, да се грађанима који нису у систему централног грејања, помогне тако што ће се из локалног буџета издвојити новчана средстава у виду једнократне помоћи за куповину огрева. До сада се пријавило око 5 хиљада наших суграђана, а знамо да има још домаћинстава који се нису пријавили а имају право. Управо због њих решили смо да продужимо овај рок. Представници јавних предузећа, Центра за социјални рад, Градске управе и месних заједница, наредних дана поново ће изаћи на терен како би мотивисали своје суграђане да се пријаве и да донесу минималну документацију како би остварили своје право на исплату једнократне новчане помоћи за превазилажење енергетске кризе која је тренутно у целом свету“, истакао је Александар Миликић, градоначелник града Бора.

Због велике заинтересованости грађана а како би се олакшало најстаријим суграђанима који живе у сеоским месним заједницама, направљен је нови распоред. Стручни радници Центра за социјални рад биће распоређени у свим сеоским месним заједницама како би грађанима олакшали прикупљање документације.

Важно је да наши суграђани имају пребивалиште или боравиште на територији града Бора, да је то пребивалиште закључно са августом месецом на адреси непокретности за коју се захтев поднос, као и да су домаћинства искључена са система централног грејања. Од документације неопходно је доставити личну карту власника непокретности, потврду из ЈП за стамбене услуге да домаћинство не користи услуге централног грејања, затим доказ о власништву, а то може бити решење Суда о наследству, уговор о доживотном издржавању, уговор о поклону  или решење о порезу за 2022. или 2021. годину и текући рачун подносиоца захтева“, истакла је Јелена Ристић, директорка Центра за социјални рад у Бору.

Позивају се сви суграђани да контактирају Центар за социјални рад како би добили све неопходне информације, на бројеве телефона 030/ 425 22 589 од 7 до 19 часова сваког радног дана и на мобилни телефони 060/73 777 04 и 060/ 73 777 25 који су доступни и викендом од 7 до 19 сати.

 

 

Положени венци и цвеће на споменик погинулим српским и француским војницима у ратовима од 1912 до 1918 године

Поводом обележавања Дана пробоја Солунског фронта и Дана српског јединства, слободе и националне ѕаставе, положени су венци и цвеће на споменик погинулим српским и француским војницима у ратовима од 1912 до 1918 године.

Данас смо овде испред споменика палим родољубима српско-француског пријатељства који су своје животе положили како би нама данас било боље.  Данас такође обележавамо и Дан пробоја Солунског фронта, Дан српског јединства, слободе и националне заставе, као и Дан организације резервних војних старешина. Част ми је да представљам Градску управу и град Бор у обележавању ових важних догађаја  и одам поштовање палим борцима”, истакао је је Бобан Стојановић, помоћник градоначелника Бора.

Председник Организације резервних војних старешина Момчило Радисављевић истакао је да се Солунски фронт припремао три године.

Управо 15. септембра артиљеријском ватром Солунски фронт је пробијен и кренуло се у ослобађање свих територија. Пробој Солунског фронта довео је до тога да се врло брзо заврши Први светски рат, а годину дана касније настала је потреба за формирањем Удружења официра и ратника, које данас носи назив Организација резервних војних старешина”, додао је Радисављевић.

Данас се навршава 104 године од пробоја Солунског фронта и 103 године од формирања Организације резервних војних старешина.

У Народној библиотеци у Бору одржана промоција књиге „Дама из Госпођинаца“

У Народној библиотеци у Бору одржана је промоција књиге „Дама из Госпођинаца“ ауторке Летице Миловановић. Своје виђење, по много чему јединственог романа, говорили су Весна Тешовић директорка Народне библиотеке у Бору и Александра Милосављевић лектор књиге.

Ово је роман о одрастању и храбрости да се пронађе пут до жељеног циља. Како и сама ауторка романа каже, сви смо ми рођени са крстом а на нама је да ли ћемо га ности до краја живота или ћемо га одбацити и наставити да се боримо за неке своје циљеве.

Инспирацију за писање налази углавном око себе али не крије да јој је ипак највећи извор инспирације Хомоље јер је тамо рођена. То је предео који је пун мистике и магије.

Идеју за писање овог романа добила сам слушајући приче. Постоје индиције да је у Манастиру Тршка сахрањена Оливера Хребељановић. На основу те приче, спроведена су и нека истраживања што је мени послужило као идеја и да у целу ту причу провучем и једну девојчицу по имену Мара која је рођена са белегом на челу. Књига се не може сврстати ни у један од жарнова јер је књига од корице до корице проткана историјом, религијом, љубављу и етнолошким мотивима“, напомиње ауторка романа.

Ово је Летицино четврто дело а први роман. Већ је продата у преко 50 примерака а налази се и на листи за НИН-ову награду. Како и сама каже, себе је пронашла у писању романа тако да ће и у том смеру наставити.

Роман „Госпођа из Госпођинаца подржан је од стране Града Бора кроз суфинансирање пројеката из области културе.

Ово је један од 18 пројеката који је подржан на конкурсу за суфинансирање пројеката из области културе а један од три пројекта из области издаваштва. Право је задовољство када видимо да има оволико квалитетних људи и писаца који се баве уметношћу и то ће град увек подржати, што путем конкурса што кроз рад своје три установе културе“, истакала је на промоцији књиге Милена Станојковић Кожовић, чланица Градског већа.

Намера ауторке је да кроз писана дела сачува од заборава део културе, обичаја, традиције и начина живљења у Хомољу некада и то аутентичним језиком овог краја.

Продужен рок за конкурисање на јавни конкурс за субвенционисање мера енергетске ефикасности породичних кућа, станова и зграда

Јавни конкурс за субвенционисање мера енергетске ефикасности породичних кућа, станова и стамбених зграда, продужен је за још девет дана.

У договору са Министарством рударства и енергетике донета је одлука да се јавни конкурс продужи како би сви заинтересовани грађани, који нису стигли да у претходном року прикупе сву потребну документацију, аплицирају на јавни конкурс и остваре право на субвенцију.

Укупан износ субвенције је 18 милиона динара, од чега се 50 одсто новчаних средстава издваја из градског буџета, док се других 50 одсто обезбеђује из републичког буџета. На основу буџетских средстава која су планирана за ову намену, могуће је субвенционисати 160 пријава.

Услови за учешће на конкурсу, да је подносилац пријаве власник објекта, уколико има више власника у оквиру једног објекта неопходна је њихова сагласност, уколико лице није власник објекта потребно је да има пребивалиште на адреси и да власник истог објекта да сагласност и последњи услов да је минимална потрошња електричне енергије за протекли месец 30 KWh. Да би се остварило право на субвенцију неопходно је доставити и копију личне карте власника објекта као доказ о месту пребивалишта као и копују осталих чланова домаћинства који се налазе на истој адреси. За малолетна лица неопходн је доставити копију здравствене књижице“, истакао је Игор Јанковић, члан Градског већа.

Конкурсна документација може се преузети на сајту града www.bor.rs или лично у згради Градске управе на 6. спрату у канцеларији број 60. Пријаве је могуће поднети на писарници Градске управе или поштом на адресу Градска управа Бор, Моше Пијаде број 3. У оквиру пратеће документације налази се и листа пријављених компанија. Грађани ће имати могућност да изаберу једног од понуђених произвођача и на основу њихове профактуре ће се формирати коначна листа која ће бити јединствена за сваку од мера.

Сви заинтересовани грађани, за ову врсту субвенције, могу конкурисати закључно са 23. септембром ове године.

 

У Музеју рударства и металургије отворен је ликовни салон ученика основних школа

У Музеју рударства и металургије у Бору отворен је „Ликовни салон ученика основних школа града Бора“. Изложено је осамдесетак радова основаца из школа, „3. октобар”, „Бранко Радичевић”, „Вук Караџић”, као и школе „Петар Радовановић” из Злота.

Изложбени радови настали су на школским часовима ликовне културе током претходне школске године. Селекцију радова обавио је стручни жири који су чинили историчари уметности Данијела Матовић, Драгана Игњатовић и Драган Николић, чија одлука је била да додели једну прву и по две друге и треће награде.

Теме радова су различите, Овогодишњи Салон је веома разноврсан, богат, имамо заиста интересантних радова, тако да је било веома тешко одабрати најбоље. Бор има талентовану децу чију креативност треба неговати”, каже историчар уметности Драган Николић.

Прву награду освојила је ученица Миа Андрејић из школе „3. октобар”. За заузимање првог места пресудила оригиналност рада са оригиналном темом и умећем извођења теме и циља уметничког дела.

Другу награду деле Милена Ђурђевић и Филип Јовановић из Основне школе „Бранко Радичевић”, док су треће место освојили Лена Дучић и Филип Терзић из исте школе.

Највише волим да цртам природу и теме попут будућности. Награда ми даје велику мотивацију за даљи рад”, каже Филип Терзић, добитник треће награде.

За преданост раду и залагање жири је похвалио предметне наставнике Маријану Недељков, Марију Стојковић и Емилију Трајковски.

Деца су веома маштовита, имају развијену имагинацију, довољно је само да им поменем тему и они већ имају неке своје идеје, тако да их ја пуштам да импровизују. Изузетно су таленотовани, можда и више него што родитељи и наставници мисле”, истиче Маријана Недељков.

Ликовни салон ове године отворила је чланица Градског већа Милена Станојковић Кожовић.

Браво за креативност, хвала Музеју рударства и металургије и свим основним школама на сарадњи. Морамо да негујемо, не само ликовно стваралаштво, већ све врсте уметности, а ово је прави начин за то”, наглашава Станојковић Кожовић.

Ликовни салон ученика основних школа града Бора и овог пута показао је да има талентоване деце коју и у будуће треба подстицати да негују ликовну уметност.

Салон ликовних радова биће отворен за све посетиоце до 2. окробра.

Почели састанци са фокус групама о креирању буџета за наредну годину

Након обиласка сеоских и градских месних заједница, настављају се разговори са грађанима о креирању буџета за наредну годину. Овог пута са циљним фокус групама шта је неопходно урадити, додати или променити како би град био функционалнији и уређенији. 

Тема првог дана састанка са фокус групама су урбанизам, становање, просторно планирање и састанак са комуналним предузећима.

На овај начин желели смо да чујемо и од стручних лица шта је то што је потребно да се унапреди у наредном периоду како би грађани имали бољу услугу и колико је новца неопходно определити из локалног буџета како би се унапредила комунална инфраструктура“, истакао је Никола Марић, помоћник градоначелника.

У фокусу је била атмосферска канализација, грејање, водовод, уређење саобраћајница и оно што је можда и највећи изазов за Град Бор а то је изградња нових стамбених насеља.

Марић додаје да ће проширење рударских активности и ширење рудника, у наредном периоду, бити озбиљан изазов за град јер то повлачи са собом и изградњу нових стамбених насеља као и унапређење инфраструктуре у истим. Такође, са социјалног аспекта мора се размишљати и о суграђанима који неће бити у могућности да купе станове или парцеле. Обавеза града Бора је да тим породицама омогући место где ће моћи несметано да живе.

Фокус групе су изузетно важне јер се на овакав начин чује глас људи који овде живи, а који се индиректно баве уређењем града, изградњом, пројектовањем и планирањем. Такође, са друге стране овакав вид разговора је врло значајан и за јавни сектор како би се правили планови и формирао буџет“, истакао је Бранимир Живановић, архитекта.

Било је речи и о пројектима као што је пројекат „Чиста Србија“ по основу ког ће се мењати водоводна мрежа у граду.

Представници јавних предузећа која функционишу у граду Бору као највећи проблем у раду истакли су недостатак радне снаге.